KRAJ JEDNE ERE: Odlazak tri musketara srpskog fudbala!

Biti musketar znači biti častan, veran, voditi se maksimom "svi za jednog, jedan za sve". Upravo te osobine su zajedničke kapitenima Crvene zvezde, Partizana i Spartaka iz Subotice.

Zašto vam uopšte ovo pišemo? Zato što se Nenad Milijaš, Saša Ilić i Vladimir Torbica ove sedmice opraštaju od superligaškog fudbala - jednom za svagda.

Dakle, ova legendarna trojka od naredne nedelje postaće i zvanično legendarna, jer će se navijači ovog trija (izuzev Saše Ilića, koji više nikad neće igrati pred punim tribinama Humske 1, jer je Partizan kažnjen sa mečem bez publike u nedelju zbog pogrdnog pevanja žiteljima i navijačima Vojvodine) i definitivno oprostiti od njega.

Delije na Marakani prilikom proslave titule, Golubovi od Torbice u meču bez rezultatskog značaja za Spartak sa Voždovcem, dok će se Saša Ilić verovatno nadati ponekom minutu u finalu Kupa u četvrtak na stadionu Večitog rivala, kako bi mu i igrači, ali i navijači, priredili svojevrstan špalir.

Iako na lik i delo ove trojice legendi nema potrebe da vas previše podsećamo, red je da se ipak osvrnemo na samo neka od dostignuća ova tri srpska fudbalska musketara.

Nenad Milijaš, kapiten fudbalera Crvene zvezde, u tri navrata je nastupao za klub iz Ljutice Bogdana.

Već smo vam pisali o istorijatu njegovih dolazaka na Marakanu, koji pokazuje koliko voli taj klub, a o tome možete da se podsetite OVDE.

Valja naglasiti da je od 2009. do 2012. godine nastupao za engleski Vulverhempton, gde je za tri sezone odigrao 62 ligaške utakmice uz četiri pogotka. Igrao je i u Premijer ligi, ali i u Čempionšipu, odakle se i vratio u redove crveno-belih.

Nakon tri sezone u Ljutice Bogdana, otišao je u Manisu, pa se malo "prošetao" i do Kine, odakle je i treći put uspeo da se vrati na Marakanu. Sa Zvezdom je osvojio četiri titule!

Kada je u pitanju Saša Ilić, on je u dva navrata nastupao za Partizan. Počeo je karijeru u mlađim kategorijama, odigrao osam sjajnih sezona, nastupao i u Ligi šampiona u sezoni 2003/04, pre nego što je prešao u Seltu iz Viga. Odatle ga je put naneo u Galatasaraj, Salcburg i grčku Larisu, da bi se 2009. ponovo obreo na svojoj omiljenoj adresi - Humskoj 1.

Sa crno-belima je osvojio osam titula šampiona Srbije, četiri u Jugoslaviji, četiri puta je uzeo Kup Srbije, dva puta Jugoslavije. Bio je i šampion Turske, kao i dva puta prvak Austrije, pa je sasvim jasno da se radi o jednoj od najblistavijih karijera u istoriji srpskog fudbala.

Nažalost, kako smo već napomenuli, FSS nije imao sluha za to, te je zabranio Grobarima da isprate svog idola i najveću klupsku ikonu u igračku penziju kako to dolikuje.

A, šta tek reći o trećem musketaru, možda i najvernijem od svih njih, a o kome je, s obzirom da nije nastupao za Večite rivale, poslednjih dana bilo najmanje reči.

Legendarni kapiten Spartaka Vladimir Torbica, otkako je došao u taj klub na severu Srbije, nikada nije odlazio, iako je prilike itekako bilo.

38-godišnjak rođen u Somboru 2008. godine potpisao je za Golubove i od tada je igrao na svakoj utakmici za koju je bio zdrav. Kao i prethodno pomenuta dvojica, Torbica je takođe igrač sredine terena, a od njega će navijači Spartaka moći da se oproste takođe u nedelju od 19 časova, i to na svom stadionu (za koji se inače priča da će biti renoviran narednih godina, te postati jedan od najlepših u ovom delu Evrope).

Pratite Espreso.co.rs u nedelju i saznajte kako je prošao ispraćaj svakog od ove trojice odistinskih fudbalskih musketara, koji su uvek potrebe svog kluba stavljali ispred ličnih prohteva i koji su mlađim generacijama pokazali kako treba da se brane boje kluba koji vas hrani!

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)