PAUNOVIĆ NAM OPET ZAGOLICAO MAŠTU: Zlatni Orlići i ja ponovo na okupu? Moguće je...

Srpski trener Veljko Paunović predvodi ekipu Čikaga u MLS ligi.

On u SAD važi za jednog od učitelja fudbala, a govorio je o razlikama koje najvažnija sporedna stvar na svetu doživljava u Evropi i Americi.

- Na prvom mestu po tome kako ljudi doživljavaju sport, koji ovde, za razliku od statusa koji ima u celom svetu, nije na prvom mestu. Pa do toga da momci koji se nalaze u godinama kada njihovi vršnjaci u Evropi i Južnoj Americi uveliko grade karijere još uvek nisu sigurni u to da li će fudbal biti njihovo zanimanje. Oni još uvek nemaju taj unutrašnji nagon da budu fudbaleri, da žive, da jedu i dišu fudbal. To se ne stiče preko noći, ali smo mi strani treneri zato tu, pokušavamo da im razvijemo taj strast i nagon, mi smo neka vrsta motora koji bi trebao da preobrazi taj sport ovde…Ali stvari idu na bolje, imajući u vidu da je to mlad sport u odnosu na druge popularne sportove u Americi, da MLS liga postoji tek od 1997. godine, da su klubovi tek u poslednjoj deceniji počeli da razvijaju svoje akademije, fudbalske škole u kojima se talenti otkrivaju i razvijaju…Ono što je možda najvažnije, a što će biti i najteže, jeste da fudbal u kulturološkom smislu još nije zauzeo svoje mesto, nije prihvaćen kao nacionalni sport poput bejzbola, košarke, američkog fudbala, hokeja - rekao je Paunović u intervujuu za sajt serbiantimes.info.

Srbin je rekao kako se tržište fudbalera u Americi konstantno raste i da sve veći broj zvezda ima za cilj da dođe ''preko bare.''

- Svakako mnogo, jer oni su ti koji ovdašnje klince inspirišu da izaberu fudbal kao hobi, sutra možda i kao životno opredelenje. Oni su rol-modeli za generacije koje dolaze, a mi treneri se bavimo ovima koji su već stasali za fudbalere, pokušavamo da ih u potpunosti okrenemo fudbalu, da ih podignemo na viši mentalni i takmičarski nivo - dodao je.

Usledilo je i pitanje koliko je zadovoljan onim što je sam napravio u Čikagu.

- Rezultatski nisam, očekivao sam da uradimo više, moglo je i moralo bolje. Ali sam zadovoljan što smo negde u senci tih rezultata uspeli da rekonstruišemo jedan klub koji je bio na izdisaju. Od igračkog pogona do infrastrukture - rekao je Paunović.

Pre četiri godine su prošle od velikog uspeha na Novom Zelandu kada je Paunović predvodio mladu reprezentaciju do titule Svetskog šampiona. Usledilo je pitanje da li neki igrači nisu dovoljno iskorišćeni na Mundijalu u Rusiji?

- Na Mundijal je na kraju otišlo dosta igrača iz te selekcije, ali mislim da u kvalifikacijama nisu bili dovoljno zastupljeni. Iz iskustva znam koliko je kompleksno vođenje jedne reprezentacije, koliko faktora može da utiče na konačan rezultat. U klupskom fudbalu imaš dva prelazna roka, između kojih 6 meseci radiš sa istom grupom ljudi. A na svakom reprezentativnom okupljanju zatičeš druge igrače, zbog povreda, kazni… Tako da ne mogu da ocenjujem učinak reprezentacije jer ne znam sa kakvim su se sve problemima suočavali. Ono što mogu jeste da kažem da sam presrećan zbog tih momaka, zbog karijera koje su napravili i uspeha koje postižu. Pogledajte koliko pomažu svojim klubovima da budu uspešni. Ono što bih voleo, a što je možda i odgovor na tvoje pitanje, jeste da više pomognu reprezentaciji. Možda im treba posvetiti više pažnje i dati više prilika. U redu, priliku treba zaraditi, ali ja mislim da su ih oni već zaradili i zaslužili. U kontaktu sam sa tim momcima i znam koliko vole dres Srbije. Imamo našu whats-up grupu i tamo jedni druge hvalimo i česitamo. Ko zna, jednog dana se možda ponovo okupimo na istom mestu - zagonetan je bio Paunović.

Pitanje koje nije moglo da se zaobiđe bilo je i mesto selektora u srpskoj reprezentaciji.

- Teško pitanje. Daj mi da razmislim… Nisam očekivao i samim tim nisam razočaran. Da sam dobio poziv a da se ništa nije desilo, bio bih razočaran…Da je bilo neke inicijative a da nismo uspeli da se dogovorimo bio bih razočaran. Ali pošto inicijative nije bilo, nema ni razočarenja - dodao je srpski strateg.

Pažnju svih u Ligi šampiona je privukao Dušan Tadić u dresu Ajaksa, a Paunović ima samo reči hvale za srpskog fudbalera.

- Obožavam Ligu šampiona, pratim je stalno, a ove godine sa posebnim zadovoljstvom jer je u prvom planu naš Dušan Tadić i njegov Ajaks, koji igraju sjajno. Tadić je srpski Zidan, uživam da ga gledam. Mnogo mi se sviđa elan sa kojim igra Ajaks, ali mislim da sa njim i bez njega to nije ista priča. Sve je u igri. U tom smislu me podsećaju na nas (mladu reprezentaciju Srbije, prim.aut.). I za nas su, kada smo došli do polufinala, rekli: Hej, pa ovi mogu i da osvoje prvenstvo! Tako da je sve moguće, pa i da Ajaks postane šampion Evrope. Nisam siguran da je Totenhem jača ekipa od Juventusa. A ako uđu u finale, to je jedna utakmica i onda je sve moguće - rekao je Veljko Paunović.

Olakšavajuću okolnost srpskom treneru predstavlja činjenica da u Čikagu živi i radi mnogo Srba.

- Naravno da puno olakšava, ali mi je žao što nismo uspeli da na stadion privučemo više naših ljudi. Voleo bih da vidim više srpskih zastava i zastava Partizana, Zvezde i Vojvodine na našim utakmicama. Očekivao sam da će više ljudi samoinicijativno početi da dolazi na naše mečeve, ali sam svestan da su naši ljudi ovde prinuđeni da se bore za egzistenciju i da im to oduzima mnogo vremena i energije, da treba brinuti o porodicama, tako da razumem. To slobodno vreme je puno lakše naći u Evropi nego ovde - zaključio je Paunović za portal serbiantimes.info.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)