VLADAN MILOJEVIĆ ZA ESPRESO: Bogata Evropa neće Crvenu zvezdu! I mi se tu ništa ne pitamo!

Za samo godinu i po dana u Crvenoj zvezdi Vladan Milojević je već uspeo sebe da svrsta uz rame nekima od najboljih trenera u istoriji najtrofejnijeg srpskog kluba. Teško da ćete čuti nekog navijača koji neće upravo njega okarakterisati kao ključnu figuru evropske renesanse crveno-belih. Uostalom titula, prvo prezimljavanje u Evropi posle 25 godina, igranje 1/16 finala Lige Evrope, istorijski prvi plasman u grupnu fazu Lige šampiona, a onda ništa manje i istorijska prva pobeda nekog srpskog tima u ovom takmičenju, dovoljno govore za sebe.

Da sumiramo ovu kalendarsku godinu za nama, kako je ona vama lično izgledala i koji detalj ćete posebno pamtiti? - Sve je bilo samo onako kako se poželeti može. Od samog početka i ulaska u nokaut fazu Lige Evrope, osvajanje titule i posle toga ulazak u grupnu fazu Lige šampiona, zaista fenomenalno. Ne mogu da izdvojim neki detalj, ali ako bih morao, onda neka to bude ta utakmica u Salcburgu. Ulazak u Ligu šampiona je ostavio najveći pečat, najemotivniji momenat. Pre godinu i po dana ste preuzeli ekipu koja je tada bila u jednom teškom trenutku, izgubila titulu i Kup, da li ste već tada mogli da naslutite dokle ćete stići i da ćete neke ciljeve ostvariti tako brzo? - Bilo šta da vam kažem sada, to ne bi bila istina. Morate da verujete u nešto da možete da promenite neke stvari. Bez obzira na sve, mislim da zajednički možemo neke stvari da promenimo. Meni je bio cilj da ostavimo neki trag iza i mislim da to može samo radom da se uspe. Toga se ne bojim. Lepo je što se ovako završilo, ali niko nije mogao ni da sluti da će doći do ovoga.

Navijači i čelnici kluba stalno navode vas kao ključnog čoveka. Šta je to što ste vi uneli u klub, u ekipu, u igrače, jer bilo je sjajnih generacija Zvezde i pre ove sadašnje i dobrih trenera, pa opet nisu uspeli da ostvare cilj zvani Liga šampiona? - Ne mogu da pričam o onima koji su radili pre mene. Ne znam ni šta konkretno da kažem. Ne postoji čarobni štapić, ne postoji ništa. Ja u to ne verujem. Verujem u predani rad, u iskreni odnos koji smo imali, u ljubav. Sve strukture su radile na najbolji mogući način. Na kraju krajeva ispostaviće se da smo vukli bolje poteze. Ne bih mogao da navedem ovaj ili onaj detalj. Ono što mogu da apostrofiram da sigurno da smo mnogo radili, mnogo se trudili i mnogo odricali.

Često ste umeli i pre i posle evropskih utakmica da kažete da su to mečevi iz kojih ste i vi i vaši igrači učili. Od koga ste vi najviše naučili u tom periodu? Od kog trenera? - Sve što zna javnost, to znamo i mi. Kad osećate neku moć i kad igrate protiv nekih tako velikih ekipa, sigurno je stvar da dosta toga možete da naučite i suludo bi bilo da mi nismo sve ovo iskoristili da budemo bolji. Nemamo puno prilika da igramo takve utakmice i na takvom nivou. Mnogo igrača Zvezde nije igralo na takvom nivou i drugačije je kada nekome to objašnjavate ili slušate, gledate, a drugačije je kada vi osećate, imate protivnika. Mislim da su nas sve utakmice učinile da budemo mnogo bolji u svim segmentima. Nije samo segmenat same fudbalske igre. Sa druge strane cela organizacija ljudi oko kluba, sektora, mog tima, uopšte oko organizacije, vi to možete da učite samo onda kada imate na primerima. Znate kako je kad završite fakultet knjiški, a drugačiji je totalno život. Neki put će se ispostaviti da život i fakultet nemaju dve dodirne tačke. I ovde vam je bukvalno tako. Mi smo na nekom našem fudbalu i sad treba da idemo da igramo na nekom vrhu. To je najveći nivo na kome možete da igrate i tu se susrećete sa top igračima. Do juče ste čitali o tom Nejmaru, o tolikom novcu i pitate se da li je to to?! Evo ja vam kažem da je to to. Ja sam kao trener ubeđen, a imao sam isto razmišljanje kao drugi igrači, odnosno ljudi, koji tvrde da oni malo preteruju. Ne, oni malo novca primaju za to što oni rade, verujte mi. Da li je u pitanju Firmino, Salah, Mane, Mertens... Morate da osetite tu moć, jednostavno da to što oni rade je na nekom najvećem nivou. I sad gledati to kao "deset igrača oni, deset igrača mi", ali u praksi to nije tako. To su velike brzine, po rezultatima koje mi dobijamo, a koje oni razvijaju. To je i suvi talenat, jer morate i da budete rođeni za tako nešto.

Kad već govorimo o "top igračima", kako pripremiti igrače svoje ekipe za duele sa njima? - Mi nismo ih nešto specijalno pripremali, to je jedan proces kroz koji moraju da prođu. Meni je drago da su oni pokazali da mogu da igraju protiv svih tih igrača. I sigurno ne zaostaju oni nešto što se tiče tog nekog dela. Učite od najboljih, od boljih, jer ako ne iskoristite tu šansu onda imate problem. Od kada ste stigli u Zvezdu ima dosta zanimljivosti u vezi sa igračkim kadrom, jer tu su uglavnom igrači koje poznajete, sa kojima ste sarađivali tokom trenerske karijere. Da li je to neki vaš trenerski pečat, plan, deo vaše filozofije ili se to prosto tako namestilo? - Pa, namesti se neki put. Ali dobro je kad znate šta možete da očekujete. Meni je jako bitno da znam njihove motive koje imaju. Ja volim da sam okružen sa ljudima koji imaju motiv da rade nešto. Ne volim ja da igram nešto da bih samo igrao ili da bih otaljavao. Jako je bitno imati oko sebe momke spremne da se žrtvuju. Veliki fudbaleri podnose jako veliku žrtvu. Koliko god da se gledaju neke stvari, materijalne, pa se time pobija ono što oni zapravo rade. Sama ova godina je bila toliko iscrpljujuća psihički i fizički da bi većina ljudi odustajala. Zato mi je jako bitno da ih znam, da znam šta mogu da dobijem i očekujem. I sada da idem negde verovatno bih sve moje igrače vodio sa sobom, zato što ih znam i zato postoji ta skaut služba, a za mene je jako bitan taj ljudski faktor. Meni fudbalski nije problem da ja njih vidim da li meni odgovara ili ne odgovara. Oni to ne mogu ništa da sakriju, ali je jako bitan njegov motiv. Džaba ako nije motivisan, ako nije timski igrač, ako ne želi da se žrtvuje, jer takve igrače nikad ne bih doveo.

Da li možda imate u glavi recimo nekog igrača i Grčke koji se uklapa u taj vaš profil i da ga poznajete poput Bena? - Ima puno igrača, ali ja volim moje igrače. Voleo bih da niko od njih ne ode i samim time da nikoga ne dovedem. Od kada ste došli konstantno nadograđujete svoje rezultate. Šta mislite da je potrebno da Zvezda postane redovni učesnik Lige šampiona, ali i ne samo učesnik? - Prvo moramo da se stabilizujemo kao klub, da se rešimo balasta prošlosti što se tiče samih finansija. Kada imate finansije na koje možete da računate, kada ne morate da prodajete najbolje igrače, a mi to moramo, jer je tržište takvo i svaki igrač koji je dobar, on mora da ode da bi funkcionisao ceo sistem, jer imate dugove koje morate da vraćate i tako dalje. Kad se to bude dovelo na pristojnu cifru i da možete da funkcionišete, onda možete da pravite neke veće planove. Nažalost, svi znamo da "krupna riba jede sitniju". Uvek će tržište na Balkanu i Srbiji biti jako interesantno i za mnogo manje novca nego što strani klubovi moraju između sebe da plaćaju, uzeće mladog igrača odavde. A mi nemamo finansijsku moć i kapacitet da zadržimo mladog igrača ili da neke ponude tako lako odbijemo. To da se sredi je jedan od preduslova. Uz to naravno i infrastruktura.

Javno ste rekli posle uvođenja novog takmičenja od strane UEFA da će plasman u Ligu šampiona za srpske klubove biti nemoguća misija, da jednostavno novac sada apsolutno vlada fudbalom. A opet s druge strane Zvezda je pokazala da nekad novac nema toliku ulogu na terenu i umnogome podsetila na izvornu suštinu fudbala. Da li mislite da uspesi timova poput Zvezde mogu nešto mnogo da promene u modernom bogatom fudbalu? - Ajde da pričamo realno, a ne populistički o onome što bismo mi voleli. Uvek je drago kada slabiji ili finansijski nemoćniji pobedi nekog moćnijeg. Ali je to pitanje da li je to moguće u današnjem fudbalu?! Meni je to treće takmičenje koje prave klasičan kompromis bogatih ekipa. Oni ne žele to da rade. Pa nije prijatno jednom Liverpulu, kako da opravda te milione, a izgubi od jedne ekipe sa tolicnim budžetom. Njihova javnost to ne može da shvati da je to sport i da ne igra novac svaki put neku ulogu. Po logici stvari zapadnog sistema je jači onaj koji ima više para, generalno je to tako. I kod nas u Srbiji ćemo da kažemo da je uspešan i pametan onaj koji ima para, a to veze nema. Nažalost, okrenuli su se svi materijalnom i složićete se sa time da je i Srbija prihvatila ono što se događa svuda u svetu. Ja sam protivnik svega toga, ali je to tako. Ne možete protiv sveta. Veliki su interesi, novac je u pitanju. Ja sam rekao jednom prilikom da su najbolji navijači u celoj grupnoj fazi do kraja Lige šampiona će da budu navijači Crvene zvezde. Ne zato što sam ja navijač i njihov trener, nego mislim da su oni najbolji. Broj 1. I oni će sigurno biti prvaci Lige šampiona u navijanju. Ali oni (bogati i moćni) nas neće. Oni to ne žele, jer možda žele nešto drugačije. Nažalost, ne pitamo se mi tu ništa.

Nenad Milijaš igra svoju poslednju sezonu u karijeri. Koliko vam je žao što niste mogli da ga registrujete za Ligu šampiona, da upiše neki minut, što bi mu bila apsolutna kruna karijere? - Žao mi je bilo, baš žao. Tu su pravila koja su teška i striktna. Imali smo veliku dilemu, ne samo oko Mikija koji je ostavio veliki trag, ali je to tako napravljeno. Jako su stroga pravila. Mislim da to nije baš u redu, ali opet ne pitamo se mi. Tokom prethodne jeseni bilo je i igrača koji su bili i predmet kritika navijača koji su od njih više očekivali, poput Kafua, Stojiljkovića, Melega... Šta mislite zašto oni još nisu uspeli da se uklope u vaš sistem? - Ima nekih igrača koji se lako uklapaju, to su dobri igrali, ali daleko je od toga da ovo nisu dobri igrači. Imaju i oni svoj kvalitet i nisu džabe dovedeni. Ali ne možete da znate ko će i kako da se prilagodi. Nekom treba više, nekom manje. Mi nemamo taj komoditet, ovde je svaka utakmica bitna. Tako da i oni dođu u nekom trenutku koji je jako težak za njih. Teško je ako negde niste igrali da vratite samopouzdanje, nekome treba više vremena. Neko se brže, neko lakše prilagodi, ali učinak je taj koji određuje. Merilo je teren. To su i neke ljudske stvari, neko ima svojih problema koji ga opterećuju i ne može da bude fokusiran. Nije to tako lako, kako neko gleda sa strane.

Ali opet vi ste dokazali da ne odustajete olako od igrača, ako se odmah ne uklope. Da li će i ti igrači koje sam već naveo uz još neke, dobiti svoju novu šansu da se dokažu? - Ja verujem u igrače, ali moramo da vidimo kako je. Sad je prelazni rok, nije to samo pitanje nas. Sad je i do njih, treba sesti i razgovarati. Ja volim da kažem igraču šta ja mislim i šta ja vidim. Mislim da je najgore za igrača ako ne igra, u kom god klubu. Razgovaraćemo i pričaćemo. Oni su sve dobri igrači, ali... Neko je imao možda dužu pauzu, nekome treba mnogo više vremena. To vam je i na pripremama vidljivo. Imate igrače koji recimo isti dan mogu da igraju kao što je bio slučaj sa Kangom. On ne mora da trenira uopšte, ni da dolazi na pripreme. Ništa. Može da dođe i odmah da igra utakmicu i bude isti Kanga kao što je bio. Nekome ne odgovara pauza, nekome treba više utakmica, neki su iz utakmice u utakmicu sve bolji i bolji... To je sve individualno. Anegdota je to za Kangu kad mi je tražio da ne dođe na ta trčanja, a ja ga pitao zašto? on kaže: "Pa, šefe, ja mogu da trčim kad hoćete. Ja ne moram da treniram, dajte mi još dve nedelje pauze". To je živa istina i on kad dođe, on rezultate ima kao da je bio tu. Za kraj, kakav je Vladan Milojević van fudbala, u čemu uživa? - U drugarima, porodici i miru.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)