ZAŠTO SVI FUDBALERI STALNO PLJUJU PO TERENU? Otkrivamo MISTERIJU koja traje vekovima!

I Kristijano Ronaldo, velika zvezda, tokom tekme više pljuje nego što pije. Neki igrači, piše New York Times, ne žele da pate od naduvenosti i samo žele da se osveže zbog vrućine, dok se kod drugih to "pljuvanje" čini gotovo namerno i planski. Igrači preziru da otkrivaju tajne svojih fitnes režima, ali neki nutricionisti smatraju da koriste tehniku ispiranja usta ugljenohidratima.

Više od deset godina rezultati u sportovima kod kojih je krucijalna izdržljivost pokazuju da sportisti mogu da imaju bolje performanse ako tokom takmičenja (ili treninga) isperu usta tečnošću koja sadrži ugljenohidrate. Tajna je u tome, kažu, što receptori u ustima šalju signale centru u mozgu, a mozak to shvati kao znak da je još energije na putu pa mišići mogu još malo da "poguraju" i nema razloga da se osećamo iscrpljeno.

Na neki način varamo mozak, to je taj mehanizam", kaže Asker Jeukendrup, sportski nutricionista i psiholog koji je, zajedno s kolegama sa univerziteta u Birmingemu, 2004. detektovao da je ispiranje tečnošću sa ugljenohidratima pomoglo biciklistima da jedan minut ranije završe 40-kilometarsku etapu.

Ekipa Engleske odbila je da razgovara o svojim taktikama na svetskom prvenstvu, gde ih je tokom polufinala izbacila Hrvatska. Ipak, osoba upoznata s režimom ekipe kaže kako je ispiranje ovom tečnošću nešto što je ekipa radila u prošlosti, pa je to relativno standardna praksa. Jedan fizioterapeut u Premijer Ligi kaže kako se taktika koristi za podizanje energije, kako bi se izbegao osećaj težine u želudcu i kako bi se izbegli grčevi. Jedan naučnik kaže kako nije nemoguće da se od gutanja te tečnosti jako nadraži želudac, pa je bolje "progrgljati" i ispljunuti. Istraživanja pokazuju kako je "idealan" scenario grgljati tečnost kojih desetak sekundi kako bi svi receptori na jeziku bili potpuno "uvereni" da sledi unos ugljenohidrata.

"Nadam se da ne umišljamo, i da je to sve stvarno i namerno, jer to znači da je prava nauka ušla u sport", kaže Jeukendrup koji je sada profesor metaboličkih procesa na Loughborough univertitetu u Engleskoj. Naravno i to je samo svojevrsno zavlačenje jer ne može to da održi igrače neograničeno dugo.

Ugljenohidrati se u nekom trenutku moraju zaista uneti jer mišići tela ostaju bez glikogena, zaliha glukoze iz koje se "izvlači" energija tokom fizičkih napora. Jedno istraživanje pokazuje kako je samo ispiranje tečnosti idealno za aktivnosti između 30 minuta i sat vremena, ali s obzirom da fudbalske utakmice traju od 90 minuta do dva sata, ta bi tehnika mogla, zapravo, biti greška. To kaže Lindsay Bottoms, fiziolškinja sa univerziteta Hertfordshire u Engleskoj.

"Trebali bi popiti malo te tečnosti, a ne pljuvati je. Da se ja pitam, idealno je deset sekundi je držati u ustima, a onda i progutati kako bi se postigao najbolji efekat", kaže Bottoms.

Istraživanja na ovu temu tek su u začecima, a fudbalerima dodatni problem stvara i to što nemaju mnogo vremena tokom utakmice za konzumiranje tečnosti, a neka istraživanja kažu da je idealna količina ugljenohidrata koja mora da se konzumira veća od količine tečnosti koja se popije tokom cele utakmice. Iako je jasno da mišići dobiju ekstra "šut" energije pitanje je, kaže Jeukendrup, utiče li to na tehniku igre, dodavanje, šut,taktiziranje i druge stvari. Da li je dodatna količina ugljenohidrata zaslužna za penale koje su "odradili" u utakmici s Kolumbijom , ili je to ipak malo "nategnuto"?

"Ne bih baš išao tako daleko, ne želimo da preuzmemo taj uspeh", kaže uz smeh Ian Rollo, glavni naučnik za Gatorade Sports Science Institute u Velikoj Britaniji.

"Ispiranje ili unošenje ugljenohidrata ne može da škodi, a ne treba da se zanemari ni placebo efekat, pa zašto onda ne pomoći na svaki mogući način", kaže Rollo.

Njujorška kompanija imena Unit Nutrition na tržište je izbacila glukoznu tečnost, a trenutno se njen učinak, posebno na sportiste, testira u saradnji s Michigan State univerzitetom. Vrlo preliminarni rezultati pokazuju kako ispiranje usta poboljšava performans 15 minuta, a deluje tako da smanjuje umor i povećava količinu koncentracije.

"Za igrače koji su već iscrpljeni dugotrajnim utakmicama to im ne donosi čarobne udarce ili ne znam kakve sposobnosti, ali im pruža maksimalni fokus da ne pokleknu pred umorom", kaže David Ferguson, profesor psihologije sporta na Michigan Stateu.

"Koristićete svaki mogući trik koji možete da pojačate kognitivni fokus nakon dva sada intenzivne utakmice. Ima li nauke iza toga, ne da sam ja svestan toga. Može li da škodi? Apsolutno ne posebno ako sportisti veruju u to i misle da je to vitalni deo njihovog uspeha", kaže Ferguson.

(Espreso.co.rs)