Zar niste naučili da se Milojevićeva Zvezda ne brani?! Boaći, u Čelsi se ne ide promašajima kao protiv Arsenala i BATE-a! (FOTO) (VIDEO)

Samo da se promašaji ne obiju o glavu! To je jedina stvar koja je svim navijačima Crvene zvezde na pameti posle utakmice protiv BATE Borisova u gostima!

Možda i najboljih 90 minuta u grupnoj fazi Lige Evrope su odigrali crveno-beli u gostima u Belorusiji, a kao što već rekosmo u izveštaju utakmice samo je neka viša sila pomogla domaćinu da izbegne poraz, i to veoma ubedljiv.

Golovi su jedina stvar koja je nedostajala srpskom vicešampionu koji je pregazio i to u gostima, ekipu koja joj je najviše problema u Beogradu, i koja već godinama igra u evropskim takmičenjima, bilo Ligi šampiona i Ligi Evrope i koja je daleko iskusnija.

Jasno je bilo pre meča da je najbitnija stvar na gostovanju u Borisovu da se ne izgubi kako bi se zadržala odlična pozicija uoči poslednjeg kola i utakmice sa Kelnom na kojoj će se odlučivati o prezimljavanju u Evropi koje se čeka 25 godina.

Međutim, Vladan Milojević je, kao i mnogo puta do sada, pokazao da on nije jedan od onih trenera koji idu negde da se brane, nego skroz suprotno i to se videlo na terenu velelepne Arene u Borisovu.

ODBRANA - ČIST GRANIT

O igračima u defanzivnom stubu Zvezde se može samo govoriti u grupi, a ne pojedinačno, jer zajedno na terenu deluju kao da ih jedino može probiti neka magija. Na kraju krajeva, nisu džabe prema statistici najbolja odbrana planete.

Borjan kao poslednja prepreka, a ispred njega četvorka Stojković - Savić - Le Talek - Rodić, toliko su uigrani da deluje u pojedinim trenucima jasno i da sa povezom na očima znaju gde se nalazi onaj drugi i mogu da ga pokriju kada ispadne. O tome govori i to što je BATE imao samo jednu šansu, što govori da iz utakmice u utakmicu imaju sve manje padova koncentracije, koji su se, ruku na srce dešavali ranije tokom sezone.

Uostalom i same brojke govore šta je uspeo Milojević da spakuje u svom defanzivnom bedemu -na 5 mečeva Lige Evrope, u grupi sa Arsenalom, Kelnom i BATE-om, primi samo 2 gola, u domaćem prvenstvu svega 4.

Posebno se ipak posle ovog meča mora istaći Milan Rodić, u odbrani uvek prisutan, uvek na lopti, uvek na igraču, uvek pokriva prostor, a sada je dodao i još jedan kvalitet, bio je i najopasniji igrač Zvezde u napadu, pogodio je prečku onim volejskim šutem i to levom, slabijom nogom, pa onda šansa glavom kada je malo podleteo pod loptu, a konstantna ubacivanja u svakoj ofanzivnoj akciji ga čine kandidatom i za idealni tim ovog kola.

VEZNI RED - DVA BLIZANCA

I dok smo još kod defanzive, odmah da se ukaže pažnja na dvojicu igrača koji i ne propuštaju toliko mnogo lopti i igrača i seku sve na vreme, a to su članovi i veznog reda - Krstičić i kapiten Donald.

Mnogo sumnji je bilo u Nenada Krstičića kada je doveden isprva kao zamena za Branka Jovičića koji je u prvih nekoliko mečeva pokupio sve simpatije, pa čak se išlo i do toga da je "sedmica" istrošen igrač i da su uzalud bačene pare.

Demanti stiže iz utakmice u utakmicu, a ako do kraja sezone bude igrao kao protiv BATE-a, eto njega u avionu za Rusiju na Svetsko prvenstvo. Apsolutni je bio gospodar između dva šesnaesterca, poput pauka o kojima je pričao Murinjo kada je govorio i daleko slavnijem i poznatijem Nemanji Matiću.

Bezbroj presečenih lopti, pravovremenih zatvaranja, ali i dodavanja unapred, bez mnogo davljenja lopte što je umelo često da nervira navijače i ljubitelje fudbala kod nekih drugih igrača prethodnih godina. Ako se može reći da je neko svoj posao obavio bez greške, onda je to bio Krstičić. I uz to onaj centaršut koji je sami Boaći prokockao, cccc...

Ofanzivni deo veznog reda je bio tu na nekom nivou na koji se naviklo, nedostajalo je probojnosti po krilima i pravih ubacivanja, centaršuteva koji su bili retki i jasno je da je u tom delu terena nedostajao Nemanja Radonjić.

Jeste, ruku na srce Milić obavio korektno posao na levoj strani, ali nije on taj tip igrača kao hitronogi i tehnički potkovaniji Radonjić. Sa druge strane, Slavoljub Srnić je opet bio borben, neumoran, ali je pitanje da li su mu obaveze u defanzivi oduzimale previše energije da bude konkretniji u napadima?! Nije uspeo da prođe nijedan njegov završni pas, bilo je tu u pojedinim situacijama i poteza više, a nedostajao je i njegov ulazak iz drugog plana.

Što se tiče Gelora Kange, slična priča kao za Srnića, pre svega kada je birao lošija rešenja, ili šuteve sa distance kada je mogao da ispoštuje igrače po krilima koji su istrčavali napred, a falila je i ona jedna njegova lopta sa očima kojih je imao i ima i dalje, samo malo manje ega.

NAPAD - GDE NESTADE BOAĆIJU UBOJITOST?!

Ričmond Boaći je najbolji strelac Zvezde, u kvalifikacijama i uvodnim mečevima je blistao, u Kelnu je doneo tri boda, ali u poslednja tri meča u Ligi Evrope kao da se izgubio onaj njegov instinkt rođenog ubice golmana koji je predstavio u kalendarskoj 2017. godini sa 37 golova postignutih u crveno-belom dresu.

Zato se ne može ni osuti drvlje i kamenje po njemu, jer ipak kredit koji je stekao projektilom u Nemačkoj i svemu onome što je prethodilo, ali ipak se mora ukazati na to da mu je završnica vrlo loša.

Onaj zicer glavom da ne pominjemo, ali bilo je tu i prilike da se ukliza kada je malo kasnio da stigne na vreme, sve to je imao u svim prethodnim mečevima.

I jedna stvar koja najviše brine, jeste da se to sada već ponavlja treći meč zaredom. Setimo se Arsenala u Beogradu, pa onda onog 1 na 1 sa golmanom u Londonu...

Možda je potreban i razgovor sa njim oko toga, da možda priče o Čelsiju i ostalima ostavi po strani do januara, jer moguće je i da mu na to odlazi koncentracija?! Uostalom, ugovore sa Čelsijem, Hofenhajmom ili nekim drugim timom ne obezbeđuju golovi protiv Rada, Radnika i ostalih, nego baš u ovakvim utakmicama.

A uz to i da mu se naglasi da mu Aleksandar Pešić itekako sada već ugrožava mesto startera.

Sa njim valja i završiti ovu priču, jer jasno je da Pešićevo prisustvo na terenu mnogo utiče na ofanzivnu igru Zvezde.

Oseća se da su kada su i on i Boaći na terenu, crveno-beli još opasniji po gol protivnika, retki su napadači u Srbiji koji imaju i takav osećaj za asistenciju i ne ustručavaju se da je proslede, ne odlikuje ga ona "napadačka sebičnost" i što je još jedan plus u njegovoj igri, odlično ume da izvrši pritisak na poslednju liniju protivnika, baš kao što je to činio protiv BATE-a tokom tridesetak minuta provedenih na terenu.

(Espreso.co.rs)