"NEMAM LOVU, DOBIO SAM DETE, TREBA MI POSAO!": Bivši Partizanovac igrao za 10.000 evra, pa završio za šankom!

Filip Knežević već nekoliko godina nije profesionalni fudbaler, ali je život posle karijere doneo potpuno drugačije izazove od onih na koje je navikao tokom fudbalskih dana.

Nekadašnji igrač Partizana, Čukaričkog, Vojvodine, Budućnosti i Novog Pazara danas je otac i fitnes trener, a u razgovoru za "STUDIObroadcast" bez zadrške je govorio o novcu, porodici, poslu i životu nakon fudbala.

Knežević je otvoreno pričao i o tome koliko se njegov odnos prema materijalnim stvarima promenio.

"Žene su postale jako površne, sve se svodi na taj novac. Lože ih ti neki moćni muškarci", rekao je Knežević, uz napomenu da razume zašto neko želi partnera koji je sposoban, inteligentan i snalažljiv.

Ipak, za njega novac nikada nije predstavljao krajnju životnu vrednost.

"Novac za mene nikad ne može da bude ultimativna vrednost, iz prostog razloga jer nema kraj - uvek je neko bogatiji. Ne negiram novac, ali možda je posledica priroda mog posla. Nagledao sam se svega u svetu, ne doživljavam novac tako", objasnio je bivši fudbaler.

Knežević ne krije da bi, kada bi imao mnogo novca, umeo i da uživa u njemu, ali mu materijalno nikada ne bi bilo najvažnije.

"Ne negiram novac, nisam folirant da imam novac, uz to što bih pomagao drugima, trošio bih ga i na sebe - bilo bi tu satova i automobila i svega. Ipak, to nikad ne bi bio prioritet".

Posebno mesto u njegovom životu zauzimaju ljudi koji možda nemaju veliko bogatstvo, ali umeju da ostave snažan utisak.

"Volim te magične ljude. Moj otac, kad je završio fakultet, diplomski rad mu je bio 'harizma malih ljudi'. To su ljudi koji ti ulepšaju dan, to može da bude lokalni stolar ili poštar, jednostavno ti je lep dan kad vidiš tog čoveka", ispričao je Knežević.

"Volim te 'male' ljude, prijatne", dodao je bivši fudbaler.

A onda je u njegov život stigla najveća promena – porodica.

Knežević se posebno emotivno prisetio trenutka kada mu je supruga Iva saopštila da je trudna.

"Sećam se da Iva izlazi iz toaleta i našim internim nadimkom mi je rekla: 'Gavico, ja sam trudna'. Prve dve sekunde straha, ne zato što je to žena sa kojom želim da imam dete, već strah egzistencijalne prirode. Da li će sve biti kako treba? Posle dve sekunde, neki neviđeni osećaj. Ta osoba postane... kako bih rekao - ta ljubav bude 10 puta veća", ispričao je bivši fudbaler.

Tokom trudnoće bilo je i teških trenutaka, pošto su se u sedmom ili osmom mesecu pojavili problemi sa protokom.

"Radili smo vežbe, bilo je stresnih momenata, ali je Iva sve to iznela, ne znam kako bih ikad mogao da joj zahvalim za sve to", rekao je Knežević.

Danas, kada govori o porodici, ne krije koliko mu ona znači.

"Od trenutka kad se pogleda beba... pogotovo sad kad imamo interakciju, ne mogu da zamislim život bez njih. Rekao sam i Ivi, ne preteći, više filozofski da moj život bez njih ne bi imao smisla", iskreno je rekao.

Upravo dolazak deteta otvorio je i pitanje egzistencije.

Knežević je u tom periodu ostao bez planiranog biznisa i morao je da pronađe posao. Nije birao, već je otišao tamo gde je posao mogao da dobije – u kafić.

"Duka, treba mi posao. Nemam lovu, dobio sam dete, treba mi posao. Zanima me šank, ne mogu da se smejem na silu, nisam taj tip", prisetio se Knežević razgovora sa vlasnikom lokala.

Počeo je da radi za šankom, a iskustvo mu je potpuno promenilo pogled na težinu svakodnevnog rada.

"Igrao sam utakmice po 120 minuta i u ozbiljnom intenzitetu, gde se pretrči po 12, 13 kilometara, ali ja nikad nisam bio umoran kao posle osam sati smene u kafiću".

Posebno ga je pogodio trenutak kada bi posle smene prebrojao zarađeni novac.

"Živim dve ulice iznad, vučem se kući, vadim novac... Četiri, pet hiljade dinara - ja koji sam igrao za 10.000 evra, dođem kući i pukne me suza, pukne me realnost", rekao je Knežević.

Međutim, suze nisu bile samo zbog njegovog položaja.

"Ne rasplačem se nad sobom, koliko mi prođe čitav život, već šta moji otac i majka rade poslednjih 30 godina? Kako obični ljudi žive poslednjih 30 godina?"

Upravo zbog tog iskustva Knežević danas posebno ceni svaki pošten posao.

"Više sam sebe cenio kao šankera, nego kao blejača fudbalera koji zaradi ozbiljnu cifru za sat i po vremena".

Iako se vratio u svet treninga, iskustvo rada u kafiću ostalo mu je kao jedna od važnijih životnih lekcija.

"To nije dugoročno rešenje, to je lep posao za mlade ljude", dodao je.

Posebno poštuje zanate i ljude koji svojim rukama stvaraju nešto konkretno.

"Meni su muškarci oni koji dignu kuću od temelja, pa do krova. Malo sam tradicionalan. Otići ću i biti fensi bilo gde, ali moj način razmišljanja je takav. Nije ispod časti biti stolar".

Nakon operacije leđa Knežević je pronašao novi profesionalni put i danas radi kao fitnes trener. Ipak, posao i novac više nisu na prvom mestu.

"Planiram da razvijam fitnes priču, ali pre svega toga planiram da budem dobar otac, da budem dobar muž, brat, sin, prijatelj, komšija", jasno je poručio.

Svestan je da život donosi uspone i padove i da ništa ne može da se planira do kraja.

"Posao i novac - to je sve fluidno. Biće teških momenata, biće i lakih, ne znamo kakva vremena dolaze. Ekonomija, ratovi, nije da mračim, ali praviš planove, a Bog se smeje".

Knežević ne želi ni da svoju novu karijeru gradi agresivnim reklamiranjem na društvenim mrežama.

"Ne želim da se reklamiram na Instagramu, želim da radim po preporuci. Važnije mi je da nekome legnem i da taj neko kaže kakav sam ja, nego da ubeđujem ljude na Instagramu".

Ne želi da bude još jedan trener koji se svakodnevno pojavljuje na ekranima potencijalnih klijenata.

"Ne želim da budem dosadan lik. Ima ih previše, iskaču mi iz frižidera".

A svoju filozofiju rada objasnio je kratko i direktno:

"Ako moram da te teram da treniraš, nisam za tebe."

Od profesionalnog fudbalera koji je svojevremeno zarađivao 10.000 evra, preko rada za šankom, do fitnes trenera i porodičnog čoveka, Knežević danas na život gleda iz potpuno drugačije perspektive.

(Espreso/Kurir)