Mundijalske priče
Pirotski Krojf i nesuđeni naslednik Kovačevića u Zvezdi: Zbog 10 minuta igre za SRJ, Manisan ostao bez Južne Koreje
Jedan beznačajan meč za Plave kod Slobodana Santrača, koštalo je Radivoja Radeta Manića nastupa na Svetskom prvenstvu 2002. godine, ali i ogromne finansijske satisfakcije, koju je donosio status reprezentativca Južne Koreje.
Azijske reprezentacije skrenule su veliku pažnju na aktuelnom Svetskom prvenstvu u Kanadi, Meksiku i SAD. Koliko do juče bile su neporažene u uvodnim mečevima protiv evropskih i južnoameričkih selekcija, odnosno trenutni skor iznosio je dve pobede i četiri nerešena susreta, dok nisu proradili Lionel Mesi, Erling Haland i Marko Arnautović.
Najveći utisak ostavili su Južnokorejci. Iz godine u godinu su sve bolji, na svakom Mundijalu pokažu koliko su napredovali, a sve više njihovih fudbalera igra za velike evropske klubove. Srpska publika imala je i još ima prilike da vidi na delu In-Beom Hvanga i Jung Vu Seola u dresu Crvene zvezde. A zanimljivo je to, kada smo već dodirnuli tu temu, da je malo nedostajalo da jedan Srbin zaigra za njihovu reprezentaciju. I to kada su hvatali zalet pod vođstvom holandskog stručnjaka Gusa Hidinka.
Jedan beznačajan meč za tadašnju reprezentaciju Jugoslavije na mini turneji, odnosno desetak minuta provedenih na terenu, onemogućio je Radivoja Radeta Manića da obuče nacionalni dres ove azijske zemlje i eventualno uđe u istoriju. A igrao bi na Svetskom prvenstvu koje se 2002. godine održavalo baš u Južnoj Koreji i Japanu.
Zvali su ga “Pirotski Krojf” kada je, kao klinac sa 18 godina, s početka devedesetih godina prošlog veka stigao u Radnički iz Niša. Zaobilaznim putem tražio je svoju sreću, koristile su mu pozajmice u trećeligašima Dubočici iz Leskovca i Radničkom iz rodnog Pirota, a onda se 1993. godine vratio kao "gotov proizvod".
Jednostavno je bio dominantan i u kratkom periodu odigrao je 156 utakmica i postigao je 78 golova. Matematika kaže da je na svakoj drugoj utakmici postizao golove.
Manić je bio zvezda prelaznog roka 1996. godine. Tražila ga je i Crvena zvezda, gde je trebalo da nasledi Darka Kovačevića. Čak je i u jednom intervjuu Sportskom žurnalu, Kovačević poručio svom nesuđenom nasledniku:
"Igraj brže, nasledniče Maniću". Nešto se desilo i nije završio na Marakani. Nesuđeno pojačanje crveno-belih i naslednik Kovačevića izabrao je korejski Busan i tu je ostao šest godina. Bio je car u Koreji, osvojio je tri titule, a bio je i najbolji igrač i najbolji strelac lige. Dobijanjem korejskog državljanstva, dobio je i korejsko ime - Manisan. Igrao je jednu sezonu i u japanskoj Osaki, pa opet u Koreji, u Inčonu.
A sve bi bilo drugačije da je tadašnji selektor Plavih Slobodan Santrač zaboravio na njega tokom zagrevanja kraj aut linije i nije ga uveo u igru protiv baš Južne Koreje u Seulu juna 1997. godine.
“Naknadno sam pozvan za tu utakmicu. Zagrevao sam se 45 minuta, pregoreo sam. Bio sam tada na vrhuncu forme, i danas sam ubeđen da bismo pobedili da sam igrao. Da saradnici nisu opomenuli selektora Santrača da me ubaci u igru, ne bih ušao ni tih desetak minuta pred kraj. Kasnije se ispostavilo da me je to koštalo nastupa na Svetskom prvenstvu 2002. godine, ali i ogromne finansijske satisfakcije, koju je donosio status reprezentativca Južne Koreje. Imao sam razgovore sa Gusom Hidinkom, ali i administrativnu prepreku zbog tog nastupa za Jugoslaviju”, prisećao se svojevremeno Manić za Mozzart sport.
Karijeru je završio u Srbiji, igrajući za pirotski Radnički, Sevojno, Napredak iz Kruševca i Mladenovac. Posle saobraćajne nesreće u julu 2007. godine kod Bele Palanke batalio je igračku karijeru, ali trenerska mu ni približno nije bila uspešna. Sedeo je na klupi Car Konstantina, Radničkog iz Pirota i Balkanskog iz Dimitrovgrada.
Posle toga ne zna se gde je i šta radi, a nema sumnje da će se javiti kada mu neko prosledi ovaj tekst.
NE PROPUSTITE
(Espreso/priredio G.B.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
