Đanfilipo Materaci - "mogućnost da predstavljam Srbiju izaziva posebnu emociju" (Video/Foto)

Kadetska fudbalska reprezentacija Srbije (U17) dobila je pojačanja u vidu Tadije Samardžića i Đanfilipa Materacija.

Posebnu pažnju privukao je Materaci - ofanzivac Lacija i bratanac legendarnog Marka Materacija.

Zahvaljujući majčinom poreklu i snažnim porodičnim vezama sa Srbijom, odlučio je da ubuduće nosi dres naše reprezentacije.

Prvi razgovor za zvanični sajt FSS vodio je na italijanskom, ali već sada najavljuje da želi da promeni i to.

Upravo si prošao kroz ’Hodnik rekordera’. Kako si se osetio okružen vedetama srpske reprezentacije?

- Video sam hodnik i slike su ostavile snažan utisak na mene. Nadam se da ću jednog dana i ja da zaslužim da budem na tom mestu. Takođe se nadam da ću brzo naučiti jezik i da ćemo ove intervjue moći da radimo na srpskom - počeo je Materaci.

Kada si dobio potvrdu da ćeš moći da igraš za Srbiju, koja je bila prva emocija koju si osetio?

- Kada sam dobio poziv, sigurno da sam bio uzbuđen i mnogo srećan. Srbija spada u red velikih reprezentacija i sama pomisao da bih mogao da igram u srpskom dresu čini me izuzetno srećnim.

Koliki su uticaj na tvoju odluku da svoju budućnost vežeš za reprezentaciju Srbije imali tvoja majka, porodica i tvoji beogradski koreni?

- Uticali su mnogo. Moja mama, baka, prabaka… Svi su mi pričali najlepše o Srbiji, učile me jezik, pesme, tradiciju. Često smo dolazili u Beograd i sigurno da je to mnogo uticalo na moju odluku.

Kako je izgledao taj prvi kontakt i kada si shvatio da zaista postoji mogućnost da igraš za Srbiju?

- Ljudi iz Saveza su zvali mog oca, ja nisam ništa znao o tome. Oni su razgovarali sa tatom i rekli mu da postoji interesovanje Srbije. Kada mi je tata preneo detalje razgovora, bio sam presrećan. Obavestio sam svoje drugove i proslavili smo lepu vest.

Koliko je Srbija prisutna u vašem porodičnom životu i šta za tebe lično znači da predstavljaš zemlju iz koje potiču majčini koreni?

- U mojoj porodici se puno priča o Srbiji, o srpskoj tradiciji i istoriji. Mogućnost da predstavljam Srbiju izaziva posebnu emociju, mnogo lep zadatak. Želja mi je da postanem Srbin 100%, tako da se neki ljudi koji su govorili da nisam Srbin, brzo predomisle.

Da li planiraš da unaprediš znanje srpskog jezika i koliko ti je važno da se što pre uklopiš u grupu i okruženje reprezentacije?

- Apsolutno. Spreman sam da krenem i na časove srpskog ako bude potrebe. Mnogo je važno da se što pre prilagodim novoj sredini, da se integrišem i budem deo grupe.

Sigurno već znaš neke srpske reči?

- Naravno… Znam „kako si“, „ja pričam srpski“, „razumem“, „kuća“… I još mnogo drugih reči.

Odrastaš u fudbalskoj porodici. Koliko ti je to pomoglo na tvom putu i ko je imao najveći uticaj na tvoj razvoj?

- Potičem iz prave fudbalske porodice i svakako da je to uticalo na moj razvoj. Od malih nogu sam odredio čime ću se baviti. Tata je odigrao važnu ulogu jer je uvek bio prisutan i pratio moje treninge. Takođe i mama koja me podržava u svemu. Uostalom, kao i cela familija.

Da li tvoj stariji brat Đeremija govori srpski bolje od tebe?

- Tako je. On baš dobro govori srpski.

U Laciju najčešće igraš kao ofanzivni krilni igrač po levoj strani. Kako bi opisao svoj stil igre i koje su tvoje glavne prednosti?

- Kao ofanzivnom bočnom igraču odgovara mi da driblam. Tehnika mi je jača strana, volim situacije "jedan na jedan“. Naravno, prioritet mi je da budem u službi tima i zato volim da asistiram, a kada se ukaže prilika i da postignem gol.

Tvoja majka je navela Sergeja Milinkovića-Savića kao jednog od tvojih uzora. Šta si pokušao da naučiš iz njegovog načina igre i profesionalnog pristupa?

- Pored toga što je moj fudbalski uzor, Sergej je i veliki fudbaler. Dok je igrao u Laciju, bili smo komšije i imao sam zadovoljstvo da ga često viđam uživo. Dopada mi se njegova elegancija kada je u posedu lopte i sigurnost sa kojom kontroliše igru.

Pored Sergeja, koga još prepoznaješ od srpskih igrača na ove dve fotografije?

- Prepoznajem Grujića, Vanju Milinković-Savića, Nemanju Maksimovića… zaista sjajna ekipa i nisu slučajno osvojili Svetsko prvenstvo. Bili su veoma jaki.

Već na prvom okupljanju pratiće te ne samo stručni štab mlađe selekcije, već i stručni štab seniorske reprezentacije.

- Činjenica da i ljudi zaduženi za A tim prate razvoj igrača iz mlađih selekcija govori o tome da ovde postoji jedan ozbiljan projekat. Za mene je to odgovornost da na terenu pružim maksimum i opravdam ukazano poverenje.

Šta znaš o selektoru seniorske reprezentacije Veljku Paunoviću i koliko te motiviše to što pomno prati razvoj mladih igrača?

- Znam da je sa omladinskom reprezentacijom osvojio Svetsko prvenstvo 2015. godine i da sada ima velike ambicije i sa A timom. Veliki trener i sjajna osoba. Saznanje da će pratiti naše nastupe za mene je veliki izazov i zadovoljstvo. Nadam se da ću ostaviti dobar utisak.

Gol koji si postigao u derbiju protiv Rome posvetio si ocu. Koliko ti znači podrška porodice i kome bi posvetio svoj prvi gol u dresu Srbije?

- Gol protiv Rome je za mene bio mnogo važan. I ne samo za mene, nego i za mog oca. Prvi gol u dresu Srbije želim da posvetim celoj mojoj porodici koja mi pruža podršku i koja zaslužuje da joj se odužim na adekvatan način.

Kada prvi put izađeš na teren u dresu Srbije, šta misliš da ćeš osećati i šta će ti tada prolaziti kroz glavu?

- Sigurno da ću osetiti mnogo lepih emocija. U tom momentu razmišljaću samo o tome kako da pružim maksimum i da uradim sve ono što selektor bude tražio od mene na terenu.

Da li se sećaš svoje prabake Biserke i kako bi se ona osećala da je doživela tvoj debi za Srbiju?

- Moja prabaka je bila sjajna žena. Prava Srpkinja. Mnogo mi je pričala o Srbiji i Beogradu. Da može sada da me vidi u opremi Srbije, nema sumnje da bi bila presrećna.

Za koji srpski klub je navijala prabaka?

- Prabaka je, pre bilo kog srpskog kluba, navijala za Đokovića. A posle toga za Lacio, zbog mene.

Bonus video:

(Espreso/Espreso sport)