ŽIVOTNE LEKCIJE JEDNOG BARDA! Nisu mi dali da budem prvak Evrope sa Jugoslavijom! Sadam Husein je nosio kravate koje sam mu ja poklanjao! (VIDEO)

Neke od njegovih rečenica večno će se pamtiti.

Jedan je od retkih fudbalskih trenera sa ovih prostora koji je imao prilike da radeći posao koji voli obiđe celu planetu.

Kako je Milan Živadinović na utakmici Zvezde i Partizana postavio trend koji je kasnije primenjivao i Van Gal? (VIDEO)

Nikada se nećezaboraviti neki od njegovih revolucionarnih poteza kojima je menjao tok utakmice.

Mladi vole da ga slušaju, jer vrlo često svojim izjavima deli i mudre savete.

Ostavio je svoje snove, jer je trenirao Crvenu zvezdu i bio selektor svoje zemlje, koju voli više od svega.

U pitanju je Milan Živadinović, koji je bio gost Espreso sporta.

Uživajte u intervju!

Kako gledate na završetak prvenstva i osvajanje duple krune od strane Paritzana?

- Da napravimo malo usporedbu vremena. Ja mislim da 70 posto stanovništvo je jako dobro, međutim okruženje nije isto kao ja kada sam bio mlad. Tada je bilo puno morala, edukacije, obrazovanja i svi su bavili sportom. Vi danas živite u vremenu kada sport više nije stvar siromašnih porodice. Danas se lopovska deca bave sportom i dolaze njihovi primitivni roditelji, koji traže priviliegiju. Kao što je bivši Patrijarh rekao - Bogati Srbin je čovek bez predrasuda, koji gazi preko mrtvih i koji krade neviđeno.

- I u takvoj situaciji, mi smo sada došli, da nam deca bogatih imaju privilegiju da se bave sportom, da nam dolaze neki sa autobuskih stanica iz Južne Amerike i Afrike, koji nemaju nikakav kvalitet i gde se bogati jedan sloj ljudi koji se zove menadžeri, a kranji efekat je nezadovoljstvo gledalaca.

Šta je problem sa Zvezdinom akademijom?

- Nema ih nigde, sve su prodali. U Partizanu ipak postoji neka stavka - da se ne prodaje igrač po svaku cenu. U zvezdi, kada se pojavi Jović, Grujić...tu je i ovaj mali Ristić. To sve ima jedan jedini cilj, prodati i zajedno sa menadžerima maznuti lovu. Mi još uvek imamo tu "sreću" da je 70 posto nacije siromašno, a obično kvalitetni ljudi dolaze iz siromašnih porodica.

Šta očekujete u kvalifikacijama za evropska takmičenja od strane Partizana i Crvene zvezde?

- Nije tu problem u treneru, mislim da je birokratija ostala ista. Tu ne mislim na Partizanovu, već na Zvezdinu. Treba sačekati, to su novi treneri, ako vidite kako su krenuli lošim rezultatima, ne treba davati prenagljene odluke. Rezultat je najveće visočanstvo, gde vas narod ceni ili ne. Česte promene trenera nisu dobre. Grof Božović je moj učenik, drago mi je da je napravio karijeru u inostranstvu. U Zvezdi nije imao dovoljnu podršku, on mi je to pričao, borio se sa svim vetrenjačama, koje lome kičmu trenerima. I jednom i drugom novom treneru želim mnogo uspeha, jer bi trebalo da igraju Evropu.

Da li će se reprezentacija Srbije plasirati na Mundijal u Rusiju?

- Očekujem da odemo u Rusiju, bez obzira na partiju protiv Velsa. Mislim da je Muslin jedan ozbiljan trener sa svojom grupom saradnika. Imamo kostur ekipe, treba samo probuditi htenje i što je najvažnije, da ti igrači shvate da kada dođu ovde, nisu došli na odmor, već da pokaću narodu da će poginuti da se ode u Rusiju.

Da se podsetimo malo perioda kada ste Vi bili selektor naše zemlje.

- Ja sam preuzeo reprezentaciju, jer volim fudbal i volim svoju zemlju. Plata je bila 100 maraka. Sve su pobede bile, međutim ovde postoji birokratija u svim sferama života. Kada napravite afirmativan rezultat, svi hoće da vam ukradu to, tako i meni. Ja sam čekao tu utakmicu sa Hrvatima, pogotovo zbog Ćire Blaževića. Ista birokratija koja je kasnije radila i protiv Miljana i protiv Toleta i protiv svih selektora, mene su proglasili svakojakim. Ja sam otišao posle predavanja u Grčkoj, pozvao me Princ da dođem kod njega, da vidim taj klub El Nasr. To je nešto fenomenalno, ja sam smatrao da nema ništa da odem da vidim i da im stavim do znanja da bih došao, ali kada se završi Evropsko prvenstvo, gde sam planirao da budemo prvaci Evrope. Napravila se atmosfera da sam ja pobegao, da bi oni mogli da se udome. Kod mene nije bilo papirče ko će da igra, nego su igrali najbolji. Bukvalno su me oterali, cela moja porodica je trpela. Bili smo tada 6. na svetu.

Uvek ste se trudili da naučite Vaše fudbalere da se dostojanstveno ponašaju i van terena?

- Jeste. Meni su uvek uzor bili Italijani. Kada vidite italijansku ekipu, pa to je neviđeno. Pola mojih igrača nije znalo kravatu da veže, kada nemaju trening, ja im kažem idi uči da vežeš kravatu. Pola igrača, u Zvezdi kada sam bio, spava u dresu, a sutra u istom dresu igra utakmicu pred 100.000 ljudi. Ako nemate para da kupite pidžamu, ja ću kupiti. Učio sam ih nekim manirima, da mora dezodorans, da mora da se obrije...

Radili ste dosta u inostranstvu. Dajte nam neku zanimljivu anegdotu.

- Recimo, dok sam bio selektor Iraka. Poznavao sam dobro Sadama Huseina i njegovog sina. Recimo, donesem Sadamu kravatu, on je sutra na konferenciji obuče i vidim da mu je drago što sam mu nešto poklonio.

Za čime najviše žalite u karijeru?

- Nisu mi dozvolili da budem prvak Evrope, 200 posto sam siguran da bih to uradio, toliko je dobra atmosfera bila u reprezentacija, puno drugarstva, poštovanja, niko nije mogao da nas izigra.

Da Vam život zavisi od jednog penala, kome biste dali da ga šutira?

- Siniša Mihajlović.

(Espreso.co.rs)