Glavni grad četiri godine kontrolišu bande, a "Pirati sa Kariba" otišli na Mundijal posle 52 godine! (Video)

Kurasao je sa Dikom Advokatom ispisao istoriju i postao najmanja država ikada na Svetskom prvenstvu, a posebnu priču imaju i Haiti.

Nastupiće na drugom Mundijalu u istoriji, prvom posle 52 godine, odnosno 1974. godine, a radi se o reprezentaciji koja nije domaćin kod kuće.

Port-o-Prens, glavni grad, zarobljen je pod kontrolom bandi koje drže oko 85 odsto prestonice, a nacionalni stadion je još od 2021. godine njihov.

Pobeda od 2:0 nad Nikaragvom na neutralnom Kurasauu i remijem Kostarike i Hondurasa bez golova, obezbeđeno je prvo mesto u C grupi.

Simbolika je više nego jeziva i veličanstvena jer je meč odigran 18. novembra na godišnjicu bitke kod Vertijera.

To predstavlja odlučujući trenutak u borbi protiv kolonizatora Francuske 1803. godine, posle čega je Haiti postao prva "crna" republika na svetu.

Pesma "Hoist the Colours" iz Pirata sa Kariba najtačnije opisuje Haite, pošto je to himna svih potlačenih, prognanih i ukletih.

Zapamtite redove "Thieves and beggars, never shall we die“ (lopovi i prosjaci, nikada nećemo umreti).

Govorimo o naciji koji su pokušavali da slome kraljevi, carevi, diktatori, okupatori, zemljotresi, bande...

Zemlja koja je srušila Napoleona ide na Svetsko prvenstvo 2026. godine kao najromatičnija, najdivilja i najhrabrija reprezentacija fudbala na Karibima.

Nacija koja je odbila da umre, nacija bandi, revolucije, zemlja Tortuge i pirata... Reprezentacija koja nosi bol zemlje, izašla iz ruševina zemljotresa...

Sve se dogodilo u samo 35 sekundi, 12. januara 2010. godine kada je razorni potres pogodio najnaseljeniji deo države u kojem je živelo 40 odsto ljudi...

Poginulo je između 250.000 i 300.000 ljudi, a više od milion je ostalo bez doma i život na Haitiju nikada nije postao normalan.

Ulice su postale improvizovana skloništa, a deca odrastaju u šatorima i ruševinama, a posle toga je usledila i epidemija kolere.

Pomoć koja je stizala često je bila nedovoljna ili pogrešno raspoređena i stvoren je osećaj da su ljudi ostavljeni sami sebe.

Predsednik Žovenel Moiz ubijen je 2021. godine i danas 85 odsto Port-o Prensa kontrolišu paranaoružane grupe.

Naplaćuje se "porez" stanovništvu, kontrolišu se putevi, kidnapuju ljudi, zatvaraju se pristupi luci, skladištima grane i goriva.

Većina porodica živi u siromaštvu, a hiljade dece ne ide u školu jer su putanje do škola previše opasne, ali nije sve tako crno...

Fudbal se igra na najopasnijim ulcama, peče se hrana na uličnim šporetima, a se kupaju u improvizovanim kadama, a čuju se pesma i ples...

Bonus video:

(Espreso/Espreso sport)