Stojaković promovisan u novog trenera crno-belih: Napadaj, napadaj, Partizane, napadaj!

Nenad Stojaković i zvanično je promovisan u novog trenera Partizana.

On je imao i svoje prvo obraćanje medijima kao šef struke crno-belih.

- Većina vas je došla zbog gromade od kluba, moja uloga je takva, ali se nadam da ću vas svojim radom ubediti da jednog dana dođete zbog Stojakovića. Ciljevi ovog kluba postavljeni su kroz generacije, od 1947. kada je osvojila titulu, pa generacije koja je 1953. godine samlela našeg većitog rivala, 1955. godine u Kupu šampiona, pa 1966. godine finale Kupa evropskih šampiona, prvi srpski klub u grupnoj fazi Lige šampiona. Letvica je postavljena visoko, ne smemo da idemo ispod toga. Mogu sadašnji Partizan da poredim sa mercedeseom koji stoji u garaži. Pala je prašina, retko izlazi iz garaže da pokaže performanse. Moj zadatak je da stvorim kulturu performansa koji će omogućiti kontinuitet izlaska na autoput - rekao je Stojaković.

U sadašnjem timu Partizana igraju čak osmorica fudbalera koji su sa njim osvojili titulu u omladinskoj ligi i kasnije igrali u Ligi šampiona za mlade.

- Moja filozofija je jasna. Kao pedagog, učitelj i trener radim da oni budu svoji, tako mogu da ispune potencijal. Drago mi je da velika grupa igrača u prvom timu, ostaje žal za nekima koji nisu tu, a pomogli bi Partizanu. To je fudbal, tu je život. Osećam koliko prostora ima među tom decom. Moram da ih ubedim da oni to mogu.

Partizan je trenutno na čelu tabele Superlige Srbije iako se malo ko tome nadao pre sezone. Sada se očekuje da crno-beli u trci za titulu budu do kraja sezone.

- Ovaj klub je uspavani div... Ne razmišljamo o drugom mestu, ne smemo nikada. Malim pobedama, na dnevnom nivou, pokušaću da napravim atmosferu za rezultate koji nas vode do krajnjeg cilja. Opcija nikada nije drugo mesto - rekao je Stojaković.

Predrag Mijatović ga je uporedio sa Ljubišom Tumbakovićem.

- Čast mi je i zadovoljstvo, ima slučnosti razvojnog puta sa Tumbakovićem. Te 1992. godine sam bio igrač petlića Partizana, Ljubiša Tumbaković je odatle otišao da bude trener timu u kojem je Mijatović bio kapiten. To je drugo vreme, druga država, drugi ljudi. Čast mi je da neko pominje moje ime uz Ljubišu Tumbakovića.

Šta navijači mogu da očekuju od njega?

- Ja sam od 1989. godine u klubu i uz klub, sa manjim prekidima. Zaista sam početkom leta osetio sinergiju između igrača i navijača. Zaista sam se radovao svakoj utakmici. Datum 14. novembar je prvi na mom nadgrobnom spomeniku, važna je ona crtica do drugog. Imam zadovoljstvo da nastavim rad gde je stao Srđan Blagojević, postoji kontinuitet zahteva i principa koji će nas unaprediti da budemo bolji. Juče sam odradio prvi trening. Bio je jako lep trening, ali bez reprezentativaca. Dosta osmeha, pozitivne energije. Počeo sam da pripremam utakmicu sa Železničarom a plan je jednostavan “Napadaj, napadaj, Partizane napadaj.

Kada je govorio o pritisku, spomenuo je Lebrona Džejmsa.

- Kad razmišljam o pritisku... Mogu anegdotu o Lebronu da ispričam. Izgubio je sa Lejkersima, zove svog oca i ovaj mu kaže 'čekam te u kolima'. To je pet ujutru, u Vašingtonu je, treba da leti kući. Odveo ga je ispod mosta, parkirao je tu, ugasio svetla. Tamo su dva šatora. U njima žive otac, majka i dvoje dece. 'Pritisak? Ovo je pritisak, kad ne možeš da obezbediš deci', rekao mu je otac. Pritisak osećaju ljudi koji ne veruju u sebe. U ovom poslu živiš od danas do sutra. Te stvari mi omogućavaju da mirno spavam.

Kao trener Teleoptika je imao prilike da radi sa mladim momcima, od kojih su neki poput Dimitrija Jankovića postali deo prvog tima, a na vrata istog kucaju Matija Ninić I Duško Janačković.

- Dečaci u Teleoptiku imaju kvalitet, ali nemaju kontinuitet. Ne možeš da staneš, čim staneš - neko te pretekne. To je moja poruka njima. Kvalitet postoji. Svakodnevnim radom mogu da napreduju", rekao je Stojaković i osvrnuo se na mlade fudbalere Partizana: "Jako sam ponosan na mlade, ali ogroman je prostor koji oni treba da popune. Jako su mladi. Oni ne znaju gde je granica, ona za njih ne postoji. Imamo sreće da su neki već u A selekciji, igraju sa bržima i sposobnijima, vide drugi nivo fudbala. Ono što prikazuju je sasvim zadovoljavajuće, ali postoji još mnogo prostora.

Za kraj je otkrio i ko mu je prvi čestitao na imenovanju.

- Sinu sam prvi javio, on ima 16 godina i malo je buntovnik. Ja sam mu rekao 'moraš još više da obratiš pažnju na ponašanje', on nije razumeo, a onda sam mu rekao da sam postao trener prvog tima Partizana. Pružio mi je ruku, zagrlio me je i dok je odlazio rekao 'E, to je nešto'. Ponosan sam što sam ga oduševio.

Bonus video:

(Espreso/A.K.)