Đurovski se potresnim rečima oprostio od Milovanovića: I kamen bi zaplakao, tuga!

Bivši fudbaler Crvene zvezde Dejan Milovanović preminuo je od posledica srčanog udara u 42. godini na utakmici veterana između Zvezdare i PKB-a.

Od bivšeg kapitena crveno-belih nižu se oproštaji, a posebno potresan govor imao je legendarni igrač Boško Đurovski, koji nije mogao da suzdrži suze zbog velikog gubitka.

"Tragedija za srpski sport. Otišao je čovek, fudbaler, kapiten našeg Fudbalskog kluba Crvena zvezda. Kapiten kome sam ja bio trener i počastvovan sam što sam mu bio trener. Zvezdaši znaju da smo 2007. osvojili duplu krunu, to je bila njegova dupla kruna. Nemam reči da iskažem osećaj i moje emocije. Bio sam obavešten kad se desilo. Igrao je za veterane Zvezdare, odjednom je pao na teren. Kažu da je hitna pomoć stigla posle 20 minuta. Nisu uspeli, ostala je velika tragedija, ostavio je ženu i dvoje dece.", rekao je Đurovski u Jutarnjem programu TV Prva.

Đurovski je sa Dejanovim ocem imao priliku da deli teren. "Imao sam čast kad sam počinjao karijeru, igrao sam sa njegovim ocem. Krasila ih je odanost prema Zvezdi. Ono po čemu se sećaju i tate i njega, to su golovi iz daljine. Zvali smo ga Đoka bomba. Posle Zvezde je otišao u Lans. Navijači se opraštaju od njega, nisu ga zvali Dejan, nego se to kod njih izgovara Dežan, ali zvali su ga Milo, po Milovanović. Na hiljade poruka iz Lansa...", baš tada Đurovski je zaplakao.

"On je bio član famozne generacije '84. Vodio ih je Tomislav Milićević. Sa njim su bili Basta, Janković, Luković, Mrđa, Perović… Zlatna generacija Zvezde. On im je bio kapiten. Počeo je od petlića Crvene zvezde", sve je podsetio legendarni igrač.

Đurovski je morao i da doda sve vrline prerano preminulog fudbalera. Bio je lider, ali ne samo to. "Imao sam čast da mu budem trener. Bio je pravi vođa. Krasio ga je karakter. U sportu imamo i teških situacija, ali njega je krasio Zvezdin duh. I kad nije pružao najbolje partije, karakterom je nadomestio. Bilo je teških momenata, bio je pravi vođa. Razgovarao sam sa svim njegovim saigračima, svima je teško. Idemo posle do Zvezde, da vidimo kako da se odužimo Dejanu".

"Ja sam predsednik sekcije veterana Crvene zvezde. Predložiću da loža veterana nosi njegovo ime", veruje Đurovski da je to najmanje što crveno-beli mogu da urade za svog kapitena.

Đurovski o poslednjem susretu sa Milovanovićem

Otkrio je legendarni fudbaler i kada se poslednji put sreo sa bivšim učenikom. "I njegov otac je u 53. godini dobio srčani udar. Skoro sam se sa njim video. Zvezdara je slavila petu uzastopnu titulu. Pitao sam ga kako se oseća, voleo je fudbal. Igrao je mali fudbal, futsal, fudbal 7. Neizmerno je voleo fudbal. Mi veteran u Zvezdi jednom godišnje idu na sistematske preglede. Kad razmislim malo, čini mi se da više mlađih igrača umre na terenu nego što se dešava sa veteranima. To je večita borba. Trebalo bi na svakoj utakmici veterana da bude hitne pomoći. Ima toliko utakmica, da li je fizički izvodljivo. Treba da se kontrolišemo, naročito kad prestanemo da igramo, kad dobijemo koje kilo više".

Sećanja neće izbledeti... "Ostaće upamćen po golovima koje je davao Partizanu. Davao je izvanredne golove, šutevima iz daljine. Bog je njemu i ocu dao šut. Bili su skromni. Rođeni su u Sremskoj Mitrovici, u mirnoj sredini. Neka mu je večna slava i hvala mu za sve", zaključio je Đurovski.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Tijana Jevtić/Prenela: N.J)