"Pa da je neko namerno hteo ovoliko da sroza Partizan, ne bi mu pošlo za rukom, negde bi se zeznuo..."

Predrag Mijatović, član Radne grupe FK Partizan zadužen za sportska pitanja govorio je o kritikama na njegov račun, posebno o čestim odlascima u Španiju.

- Svako, pogotovo od bivših igrača, ima pravo na mišljenje vezano za klub koji voli. To je legitimno i razumljivo. Imao sam ga i ja pre nego što sam ušao ovde. U nekoliko navrata sam to činio, evo i sad koristim priliku da ih pozovem da dođu, da se iz prve ruke upoznaju sa svim problemima, pa kad dođu na neki intervju, da stvarno budu dobro informisani i konstruktivni. Jer mislim da u tim intervjuima ima stvari koje su dobro rečene, a ima stvari za koje se vidi da su samo i isključivo iz njihove perspektive, ne poznajući realnu sliku kluba. I onda se dešava taj disbalans koji je potpuno nepotreban, jer znam da i Bogdanović, Vujačić, Stojke vole ovaj klub. Ali je malo nelogično da izađu i daju mišljenje o nečemu, a da pritom nisu informisani kakva je prava slika - počeo je Mijatović u intervjuu za Mozzart Sport.

Od dolaska govorite da je ta transparentnost u radu najvažnija stvar za novo rukovodstvo Partizana.

- Zato što tako treba da bude. Zato što ovo nije moj klub, već svih nas. Jedva čekam da napravimo neki transfer, bilo izlazni ili ulazni, pa da se tačno kaže koliko je plaćen taj igrač, na koji način je plaćen, koliku platu ima, koliku je agent dobio proviziju. To je potpuno normalna stvar u fudbalu danas. Zašto da bude tajna? Zašto da nama sada svakog dana izlaze neki ugovori, neke autorizacije, za ne znam šta? Pojavio nam se konsalting ugovor za neku firmu iz 2017. godine, gde Partizan treba da plati 150.000 evra zbog skautinga. Pritom nema nijednog papira koga smo to skautirali, ko je taj igrač? Samo je došla faktura na 150.000 evra. Logično bi bilo da taj ugovor ima svoju priču, da taj neko ko je skautirao nekoga ostavi izveštaj. Mi kada smo došli nismo našli nijedan jedini izveštaj skauta. Zato više nije urbana legenda da su se igrači dovodili na ono ’hej, treba mi špic, imaš li nekog’. Mi smo sada u ovom prelaznom roku doveli Vukotića, neke momke na pozajmicu, lišili se nekih fudbalera koji su imali velike plate. Ali imali smo 50 opcija, za svakog igrača urađena je detaljna analiza skauting tima. I sutra kada neko drugi dođe u klub i pita zašto smo doveli, na primer Vukotića, evo izveštaja: gledan je, skautiran, ima mišljenje ovog, ima onog...

Vladalo ke opšte mišljenje kada ste ušli u klub da ćete tu biti više savetodavno, da ćete se javljati iz Madrida, povremeno dolaziti...

- Mislio sam i ja (smeh). Mene su ljudi poznavali kao bivšeg igrača, kroz neke intervjue, jer nisam ni bio tu... Međutim, ljudi ne znaju kakav sam kada radim nešto. Jako, jako sam intenzivan. Dajem mnogo, tražim mnogo. Pravim i greške, kao i svi ljudi koji su posvećeni radu. I posvetio sam se zato što je, kao prvo, to neophodno u ovom trenutku. Kao drugo, mislim da mogu da doprinesem dugogodišnjim iskustvom koje imam u ovom poslu. I treće, Partizan je velika emocija! Radio sam u Real Madridu i to je negde moj klub, međutim ovo ovde... Čini mi se da sam najraspoloženiji kada dođe po deset tužbi dnevno! Tad sam raspoložen, tad sam motivisan, tad imam želju da to sve jednog dana prođe i da kada sve saniramo imamo klub koji će da funkcioniše. To što ste rekli su mislili mnogi. I bilo je tih komentara, ’eto, čika u godinama pa mu treba malo slave’... A, ja sam 100 puta popularniji u Španiji nego ovde. Meni to ne treba. Ali mi treba da svi budemo zajedno u ovome, ako smo se već prihvatili posla. A, nije da nismo imali dilemu ’šta nam je ovo trebalo’, da budem iskren. Pogotovo kad smo došli i kad smo saznali sve ovo (hrpa tužbi i knjiga dugovanja na stolu, prim. aut.), i ono tamo (još jedna hrpa) i svašta nešto... Ali zdrava ekipa ljudi je došla i zato sam tu. Zato što sam svestan koliko je Partizan, u stvari, veliki klub i koliko je srećan klub što ima ljude koji su spremni da svoje vreme koje imaju potroše, bez ikakvog interesa, da pomognu ovoj kući. To mi je fascinantno. Ne poznajem nijednog radnika u nekom drugom klubu da radi džabe. To ne postoji. A ovde Danko, Rasim, ljudi iz uprave, Sulejmani, ljudi iz sportskog sektora, ja... Vi sada da odete u Real Madrid, koji ima budžet milijardu i sto miliona godišnje i da nekom od radnika kažete da ovog meseca neće dobiti platu... Pa to bi bio skandal. Znam da su neki ljudi mislili da će da bude tako kako ste rekli i da su mislili da ću ja to onako, pa da se sakriju iza mene sa nekakvim drugim ambicijama... Ali žao mi je, iznenadio sam ih što sam se posvetio.

Kažete, da ste se pitali šta će vam sve ovo kada su počeli papiri da ispadaju "iz ormara“ i ko zna kojih sve budžaka.

- Kada smo pogledali ono što smo zatekli, kada smo malo ušli u dinamiku, došli smo do zaključka da je prosto nemoguće da se moglo toliko pogrešnih stvari uraditi. Toliko nepravilnosti i čuda. Pa da je neko namerno hteo ovoliko da sroza Fudbalski klub Partizan, ne bi mu pošlo za rukom, negde bi se zeznuo. Nešto bi, greškom, uradio bolje.

Čule su se kritike i kako je prelazni rok u toku, Partizan se ne pojačava, a od Mijatovića ni traga ni glasa. Dok u to vreme u Španiji daje izjave, izvlači parove Kupa kralja...

- I te kritike vidim kao potpuno normalne. I ja da sam na mestu navijača ili novinara, smetalo bi i meni. Međutim, javnost mora da shvati da sam imao karijeru i kao igrač, i kasnije kao član uprave ili iz menadžerskog života i da mi ljudi postavljaju pitanja. Ne mogu sada, zato što sam fokusiran na Partizan, da izbegnem svako pitanje u Španiji. Ja u toj zemlji živim, imam nekakav socijalni status. I kada me Fudbalski savez, koji ima novog predsednika, kojeg poznajem, pozove da izvlačim parove Kupa, baš mene Peđu Mijatovića pored toliko Španaca, reprezentativaca, prvaka sveta, onda je to čast. A i prilika da predstavljam Partizan, jer sam svakoj izjavi i u svakom intervjuu, svakom javnom pojavljivanju u Španiji apostrofirao Partizan: ’E, igramo derbi u subotu, budite uz nas’. I u subotu uveče sam primio poruke od njih, ’Bravo za derbi’. I sve vreme je značka Partizana na reveru. To je španski fazon, od njih sam pokupio. Tako da, sve shvatam, a sve je poteklo od toga što je bio muk u prelaznom roku, nisam se pojavljao nigde. I sada je to ono tipično naše: ’Tamo može, a ovde neće’. Nije da neću, evo sada hoću.

Deluje da se na vas ne lepe ni pritisak, niti kritike.

- Imun sam na medijski pritisak. Ne zato što sam ja supermen, nego sam prošao kroz sve ovo 1996. godine. Tada sam primio prvu vakcinu protiv medijskog pritiska, kada sam prelazio iz Valensije u Madrid. To je bilo grozno. Pa drugu dozu kada sam postao direktor Reala. Revakcinacija. I sada sam potpuno imun i zato meni stvarno ne predstavlja problem kad pročitam nešto vezano za sebe. Ne mogu da kažem da mi je sve to smešno, ali nemam problem da će to uticati ili promeniti moje mišljenje - zaključio je Mijatović.

Bonus video:

(Espreso/Mozzart Sport/A.Joksić/V.Tomković/Preneo:V.P)