"OSEĆAO SAM SE KAO APSOLUTNA NULA, BIO SAM UNIŠTEN": Ispovest Zlatana Ibrahimovića koja se čita sa knedlom u grlu

Legendarni Zlatan Ibrahimović je jedna od najupečatljivijih ličnosti u svetu fudbala, a njegova životna priča je inspiracija mnogima.

Verovao je u svoj talenat uprkos teškom detinjstvu, uspeo je da zaigra za najveće svetske klubove, zaradio je milione i milione, vozio najskupocenije automobile, ali jedno nije mogao da plati.

Život mu je obeležila porodična tragedija kada je njegov brat Sapko preminuo nakon borbe sa leukemijom.

Zbog toga ne voli da govori o prolaznosti života, ali ni o dalekoj budućnosti jer zna da se sve može preokrenutu samo u jednom trenu.

U potresnoj ispovesti je opisao najtužnije trenutke kada je gledao brata kako bitku sa opasnom bolešću.

- Ne želim da razmišljam kakav ću biti kad ostarim i kako će stariti moje tetovaže, namerno sam ih istetovirao na leđima da ih ne bih gledao. Nemam tetovaže na nogama, tu su samo ožiljci zbog mog stila igre i moje fudbalske istorije. Na ruci sam istetovirao datum rođenja mog brata Sapka koji je umro u 42. godini, 30. april 1973. Leukemija ga je odnela za samo 14 meseci zato ne želim da razmišljam o budućnosti i koncentrisan sam isključivo samo na ovaj trenutak, na sadašnjost - piše u knjizi švedskog napadača.

- Pokušavam da ne protraćim ni sekunde i trudim se da budem što je moguće bliži svojim sinovima i da provodim vreme s njima i s ljudima koje volim jer znam da život leti i da je dovoljan jedan ljekarski pregled da se sve zauvek promeni - napisao je Ibrahimović u svojoj knjizi.

Njegov brat je preminuo pre skoro 10 godina.

- Kad sam pitao Sapka kako je primetio da je bolestan, ispričao mi je da je hodao ulicom i da je odjednom počeo čudno da se oseća, kao da tone u trotoar. Osećao se kao da je pod vodom, nije mogao da diše. Otišao je odmah u bolnicu i podvrgnuo se nizu pretraga, njemu nisu ništa rekli. Narednog dana, lekar je nazvao mog oca i sve mu ispričao“, pitao ga je kakva je u pitanju leukemija i dobio je odgovor „agresivna“, a nažalost stanje se nakon početnih terapija nije popravljalo, štaviše deluje da mu se samo pogoršalo.

- Sapko je počeo s terapijama, ali mu se stanje u nekoliko meseci pogoršalo. Vratio sam se iz Pariza gde sam igrao i zatekao ga otečenog, bez kose, već se teško kretao. Bilo mi je jako teško da ga gledam u takvom stanju. Nisam bio spreman. Morao je da pije gomilu lekova kako bi se osećao bolje, ali bilo je to tek nakratko. Tata ga je odveo u kupatilo pa se vratio u dnevni boravak i prvi put mi priznao: Nema nade. Pogledao sam ga i shvatio ozbiljnost njegovog pogleda. Nisam mogao da dišem, ni da progutam. Ali, kako? Sapko mi je davao nadu, a tata mi je oduzimao. Sa svom fizičkom snagom koju sam imao, sa svim novcem, sa svim poznanstvima, nisam mogao ništa da učinim da pomognem bratu. Osećao sam se potpuno nemoćno, kao apsolutna nula. Bio sam uništen - napisao je u potresnoj ispovesti Zlatan.

Bonus video:

(Espreso)