Nije gotovo čim se povede
ZVEZDA, TSC I ČUKA PALI PO ISTOM RECEPTU: Opet su nas koštali OČAJNA SUPERLIGA i taj naš MENTALITET - evo kako...
Stare boljke nastavljaju da koštaju srpske klubove u UEFA takmičenjima
Nisu bili favoriti, neki su čak bili izraziti autsajderi, ali zbog načina na koji su srpski klubovi izgubili prve mečeve u grupnoj fazi tri evropska takmičenja, ostaje žal što nisu prošli bolje.
Crvena zvezda, TSC i Čukarički su svi gostovali u 1. kolu grupne faze Lige šampiona, Lige Evrope i Lige konferencija. I prvi i drugi i treći su poveli pa dopustili preokret i na kraju svi izgubili identičnim rezultatom - 1:3. Zanimljiva koincidencija.
Međutim, možda je baš taj "zajednički imenitelj" poraza naših predstavnika pokazatelj da je konačan rasplet bio logičan i vratio nas u realnost Superlige Srbije.
Zvezda je gostovala aktuelnom prvaku Engleske i Evrope i za mnoge najmoćnijem timu današnjice - Mančester Sitiju.
Mašinerija Pepa Gvardiole je očekivano dominirala u posedu (70:30 odsto) i baš tu se videlo koliko Zvezda nije navikla da bude u podređenom položaju - na utakmicama Superlige se to nekad dešava samo na momente. Većina superligaša se praktično ceo meč brani sa svim fudbalerima na svojoj polovini, ne samo na stadionu "Rajko Mitić".
Man Siti je bio i vrlo konkretan - uputio je čak 37 šuteva ka golu Omrija Glazera što je najviše u grupnoj fazi LŠ-a od meča Real Madrid - Roma 2016. U prvom poluvremenu "Građani" su imali čak 22 udarca na gol što je najviše otkako se meri ova statistika (2003/04).
Ali, Izraelac na golu Zvezde je briljirao i od 16 udaraca u okvir svog gola zaustavio 13 pa tako i sâm postavio rekord - prethodni je držao Fernando Muslera (12 u dresu Galatasaraja protiv Reala).
Tri udarca koja Glazer i saigrači nisu uspeli da zaustave desila su se u drugom poluvremenu a prvi već u 47. minutu kada je Hulijan Alvares načeo crveno-bele i brzo neutralisao vodeći gol Osmana Bukarija.
Tako rano primljen gol, posle pauze, nije plod umora već manjka urgencije i opreza, što su naoštreni domaćini znali brzo da kazne. U Premijer ligi nema "praznog hoda", svako opuštanje se skupo plaća. A isto je u Ligi šampiona.
Ovaj pogodak je sigurno poljuljao samopouzdanje fudbalerima Baraka Bahara i veru da će izvući makar bod sa "Itihada". Definitivno je poljuljao samopouzdanje Glazera koji je napravio težak kiks kod drugog gola Sitija u 60. minutu.
Ali ono što ukazuje da se pad izdržljivosti igrača Zvezde poklopio sa padom njihovog morala jeste da su preživeli 22 udarca na gol u prvom delu, a u drugom su od 15 šutnutih lopti tri završile u mreži. Gol Rodrija u 73. minutu i lakoća sa kojom se okrenuo, namestio i šutirao najbolje oslikavaju stanje fudbalera Zvezde u tom trenutku meča.
U Ligi Evrope, TSC je imao zadatak slične težine - gostovanje sve ozbiljnijem Vest Hemu koji je osvajanje LK nadogradio odličnim početkom u Premijer ligi.
Opet je predstavnik Srbije bio u većem podređenom položaju u prvom poluvremenu, ali je tad odoleo a u nastavku doživeo "potop" nakon što je poveo - "Čekićari" su u prvom delu imali 15 šuteva i nisu dali gol, a u drugom 9 i postigli su tri gola. Imali su posed lopte od 66% ukupno.
Petar Stanić je doveo ekipu iz Bačke Topole u vođstvo u 48. minutu, Mohamed Kudus izjednačio u 66, ali poslednja dva gola koja je Vest Hem dao (Kudus u 70. i Tomaš Souček u 82.) pala su posle prekida gde je koncentracija igrača TSC-a očigledno pala - zbog umora.
Priča je bila malo drugačija sa Čukaričkim koji i nije imao tako jakog rivala, doduše. Ferencvaroš jeste imao 61% poseda, ali je u oba poluvremena bio jednako opasan ako se gledaju šutevi (9 na gol, 3 u okvir gola u oba poluvremena).
Fudbalerima sa Banovog Brda je posle vođstva koje je Đorđe Ivanović doneo u 26. minutu, fokus opao u finišu prvog poluvremena. I to baš Ivanoviću. Prvo se provukao za blago gaženje rivala tik unutar sopstvenog šesnaesterca, ali ne i nekoliko minuta kasnije, u 41, kada je odgurnuo protivnika i skrivio penal.
A onda, u dubokoj nadoknadi prvog poluvremena, glave crno-belih su već bile u svlačionici, a još jedna lopta je završila u mreži...
Kad se sve sagleda, niko nije ostavio posebno loš utisak, neki čak dobar. Ali, neke stare boljke nastavljaju da koštaju srpske klubove u UEFA takmičenjima.
Jedna je simptomatična i za reprezentaciju Srbije i očigledno stvar mentaliteta - kad god imamo neki povoljan ili izrazito povoljan, neočekivan rezultat, "poletimo" pre kraja ili se uplašimo pobede, kao teniserka koja servira za meč pa sama sebi nabije pritisak. I kazna "skoro" uvek stigne.
Druga stvar možda deluje lakše "izlečiva", ali za to bi bilo neophodno da domaći klubovi steknu naviku igranja jakih utakmica i to utakmica jakog tempa, dakle u kontinuitetu.
Neko bi pomislio da će TSC koji se praktično zagrevao za LE protiv Železničara (6:3) imati više snage od Vest Hema koji je tog istog dana igrao sa Sitijem (1:3). Ali ne, iz prostog razloga što Englezi svako kolo imaju mečeve jakog intenziteta - zahtevne i fizički i psihički.
Nemaju srpski klubovi novca kao premijerligaši, ali sigurno mogu da unaprede stil igre, obrate više pažnje na fizičku spremu igrača i njihovu izdržljivost, mobilnost na terenu koju moderan fudbal zahteva, a ne drže se slepo jednolične taktike.
Za to je potrebna struka a za nju novac, ali bolje ga izdvojiti na razvoj trenera i igrača, a ne stadiona koji će nastaviti da zvrje prazni ako na njima nema kvalitetnog fudbala.
Tužno je što već godinama više drame i uzbuđenja pružaju ratovi saopštenjima, VAR skandali i nameštanja.
Zvezda, TSC i Čuka će sigurno poraviti utisak u nastavku takmičenja, ali da se stvari poprave na duže staze, potrebno je mnogo više od jedne dobre sezone.
Bonus video:
(Espreso/Nedeljko Đukić)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!