MILAN LANE JOVANOVIĆ U SRPSKOM FUDBALU? Ako se steknu uslovi, čeka se rasplet...

Proslavljeni srpski reprezentativa Milan Lane Jovanović gostovao je u "Gradskom potkastu" i tom prilikom se podsetio zanimljivih trenutaka svoje karijere i otkrio zašto je odlučio da se vrati u Srbiju, ali ne i u srpski fudbal.

Lane je ispričao kako je neverovatan način završio u Standardu iz Liježa, odakle je krenuo veliki uspon.

Srpski doktor koji radi u Belgiji mu "završio" transfer u Standard.

- Tražeći novi klub, tu sam mesec - dva trenirao sa Vojvodinom u Novom Sadu i doživim malu povredu kolena na treningu. To je posledica ranije povrede koja je eskalirala. I onda tražim najboljeg doktora za operaciju. Pojavi se nekoliko opcija, i po savetu prijatelja pozovem doktora Nebojšu Popovića, koji je tada bio u Opštoj bolnici u Liježu, a nisam znao da je bio i doktor Standarda. Inače, doktor Popović ima neverovatnu priču, bio je rukometaš, osvojio je zlatnu medalju sa reprezentacijom, sa Borcem iz Banja Luke je bio šampion.

- I u jednom momentu me pita kakav sam igrač, ja mu kažem ja sam fenomenalan igrač, ali stalno imam povrede. On mi odgovori to svi "falš" igrači kažu. Ja nisam ni mislio da to ide u smeru da nastavim karijeru u Standardu, koji je veliki klub. Međutim, zbližili smo se i 15 dana posle operacije on me pozvao da pita kako teče oporavak u Novom Sadu, i da li bih došao na probu u Standard. Iz ove perspektive to zvuči fantastično, nestvarno. Proba je za igrače do 17-18 godina, ja sam već imao 24 godine. Ja kažem "ajde, može".

- Otišao sam 30 dana posle teške operacije kolena i posle 25 dana i nekih 7 odigranih utakmica ubedim rukovodstvo Standarda da sam igrač za njih. Ubedio sam ih da dobijem ugovor na tri godine. Sve posle toga što se dešavalo je fenomenalno, ja sam imao neverovatan motiv da se dokažem u ekipi koja je bila u ekspanziji, posle 25 godina smo vratili prvo devetu, pa onda i 10. titulu u Lijež. Sandard je klub koji ima najbolje i najodanije navijače u Belgiji, to je klub koji najbolje integriše valonski i flamanski deo, koji se međusobno ne vole.

Usledio je transfer karijere, prelazak u veliki Liverpul, čime je Lane postao prvi Srbin koji je zaigrao za ovog slavnog velikana sa Enfilda.

- Iskustvo u Liverpulu je izuzetno, to je pečat za ceo život. Ono što bih promenio, to su okolnosti, koje nisu zavisile od mene. Liverpul je tada bio u velikoj tranziciji, sve strukture kluba su se menjale. A novim igračima je bilo teško što nam najbolji igrači nisu bili u formi, rezultati su bili loši. Ja sam odigrao 16 utakmica u prvoj polusezoni, s obzirom na period adaptacije i specifičnost takmičenja, imao sam više nego zadovoljavajuću polusezonu, ali ne i drugu. I mislim da sam napravio pravi izbor, vratio sam se u Anderleht, najveći klub u Belgiji i proveo možda dve najlepše godine karijere.

I pored sjajne karijere u inostranstvu, pre svega u Belgiji, Jovanović je odlučio da se vrati u Srbiju još pre 10 godina, a razlozi su patriotske prirode.

- Najstariji sin je već završio prvi razred, francuski mu je bio prvi jezik, nije znao ćirilicu i moja procena je bila ako ostanemno još malo, biće to njegov ambijent, njegov kulturološki obrazac, njegova kuća, to je vrlo teško da se promeni, a onda bi i mi bili prinuđeni da ostanemo dok ne završe školu. Nisam želeo da mi se deca vaspitavaju i socijalizuju van Srbije. Ja smatram da za izbor uvek imaju vremena, ali je mnogo važno da se kao ljudi oblikuju ovde.

- Jer, psihologija poznaje dve ravni, individualnu i kolektivnu. A sad ovaj koncept izuzetno ekstremno individualistički, koji zapadna civilizacija nameće kao obrazac življenja i taj hedonistički obrazac, to na kraju krajeva će civilizaciju dovesti na ivicu provalije, ako već nije. U Svemu treba imati meru i balans, mi biramo okruženje, mnogo je stvari koje moramo da popravljamo urgentno. Svestan sam anomalija, ali svi treba da krenemo od sebe, da damo svoj doprinos, najlakše je otići i predati se. Nisam taj tip, ja Srbiju mnogo volim, a ljubav se plaća, nijedna ljubav nije do kraja racionalna. Ja ću uvek biti Srbin i to je nešto što ću nositi s ponosom.

Kada je u pitanju nacionalni tim, Lane smatra da je mogao mnogo više da ostvari.

- Mogao sam više i ja i svi mi. I danas se sećamo samo utakmica koje su nas afirmisale, izuzetnih kvalifikacija, čak je i moja generacija dva puta propustila da se dva puta plasira na EP.

Otkrio je na kraju i šta danas radi, ali i zbog čega se nije aktivirao u srpskom fudbalu. Ističe da postoje okolnosti koje mu smetaju, a nije siguran da li će dočekati da se promeni.

- Ja sam organski vezan za sport, svaki dan upražnjavam fizičku aktivnost, to je jedna dobra navika da se lepo osećam, da sam zadovoljan. Menjam tipove fizičke aktivnosti. Završio sam master studije na državnom fakultetu na DIF-u, nisam propuštao predavanja, to je jedan benefit koji nosim iz ovog perioda. Žao mi je što ranije nisam naučio neke stvari, mislim da bi mi mnogo pomogle u karijeri. Upravo mi je zdrava ishrana, fizička aktivnost bila tema. Sad probam da to svoje znanje pre svega primenim u savetima kada su u pitanju deca, a za neki poseban angažman nemam neku ambiciju. Da bih se aktivirao u srpskom fudbalu, pre svega je potrebno da se promene neke okolnosti koje mi smetaju, a da li ću ih dočekati, nisam siguran.

Videćemo da li će izbor predsednika FSS doneti boljitak srpskom fudbalu, a možda se steknu uslovi da Lane vrati poverenje i svojim znanjem i iskustvom doprinese nekim boljim danima.

(Espreso/Telegraf)