DUŠAN VLAHOVIĆ GOVORIO O SVEMU: Ništa nije KRIO, sve je otvoreno IZNEO U JAVNOST!

Dušan Vlahović je viđen kao jedan od glavnih aduta Srbije na Svetskom prvenstvu u Kataru, ali je njegov nastup, kao i čitave selekcije bio vrlo turbulentan.

Bio je i pre Mundijala pod znakom pitanja zbog povrede zadobijene u dresu Juventusa, pa se na terenu od starta prvog duela u grupi G, sa Brazilom, našao tek od 66. minuta - bez značajnijeg učinka.

Naredni meč, sa Kamerunom, propustio je u celosti jer je navodno bio ipak nedovoljno spreman, kao i zbog povreda defanzivaca na koje je selektor Dragan Stojković neplanirano potrošio dve izmene.

Onda su krenule glasine o aferi u čiji centar je stavljen baš Vlahović a koje je snažni napadač odlučno demantovao na konferenciji za medije pred odlučujući duel sa Švajcarskom.

Isti je počeo od starta i sjajnim golom doneo preokret "Orlovima" i ućutkao sve one koji su ga kritikovali i pokušavali da destabilizuju, ali Piksi ga je već u 55. minutu, posle novog preokreta kojim smo se opet našli u zaostatku, zamenio Lukom Jovićem. Srbija je eliminisana...

Tako je Dušan iskusio sve teškoće nastupa na velikom reprezentativnom takmičenju koje je tako priželjkivao leta 2021. kada je u intervjuu za Hello govorio o predstojećem EURO-u, ali i o privatnom životu.

Vlahović (22) je tog leta proglašen za najboljeg mladog igrača italijanske Serije A tokom koje je u januaru prešao iz Fjorentine u Juventus. Zato je dobio pitanje: Ima li prostora da se mladi igrač uobrazi?

‒ Ima, čak i za manje stvari. Bogu hvala, oko mene su uvek bili ljudi koji mi nisu dali da umislim da sam bitan. Roditelji su me učili da, šta god da se desi, nema spuštanja glave, ali ni „šepurenja“. Čim pomisliš da si bogom dan zna se šta sleduje, a pad je uvek bolan. Ne bih voleo da to doživim. Moje iskustvo govori da se naporan rad isplati, sve ostalo je do čoveka, odnosno do onoga što je poneo iz kuće.

Čega ste se sve odrekli da biste stigli do vrha?

‒ Period kad sam se odvojio od porodice pamtim kao najteži. Roditelji su u početku dolazili u Italiju na dve nedelje, i to mi je mnogo značilo jer sam bio vrlo mlad. Prošle godine zbog korone nisu mogli da putuju ni oni, a ni ja. Jako sam vezan za njih i mlađu sestru, nju možda i najviše volim. Istina je da nisam imao obično detinjstvo. Propustio sam neke ekskurzije, izlaske sa društvom i slične stvari, ali ne žalim ni za čim. Znam koji cilj želim da ostvarim i idem ka tome - objasnio je Dušan.

Kada je neko zgodan, popularan i uspešan, svi su tu. Ostanu li uz njega i kad krene nizbrdo?

‒ Ne, i ja to pamtim, baš kao što pamtim ko mi je pružio ruku podrške. Imao sam dve prelomne situacije. Prva je bila kada sam potpisao za Fjorentinu, ali sam ostao u Partizanu još godinu i po. Stavili su me sa strane, bez utakmica i treninga. Totalno sam se izgubio, milion stvari mi je prolazilo kroz glavu. Uz mene su bili samo roditelji i dva druga. Slično se ponovilo i na početku ove sezone (2021), kada sam na utakmici protiv Intera promašio šansu, a zatim dozvolio da protivnički igrač preko mene da gol. Izgubili smo sa 4:3, a onda su usledile žestoke kritike i pritisak javnosti. Trebalo je podneti taj udar, ali to je bila prilika da uvidim na koga zaista mogu da računam.

Ko vam je dao nadimak „srpski Zlatan Ibrahimović“?

‒ Rano su počeli da mi govore da moj stil igre podseća na njegov, a taj nadimak nastavio je da me prati i kad sam otišao u inostranstvo, možda zbog prezimena ili što smo obojica sa Balkana. Naravno da imponuje poređenje sa takvim sportistom, ali to ume da bude i mač sa dve oštrice. Kada je lestvica visoko podignuta, ljudi imaju visoka očekivanja, a ako ih ne ispunite, ništa lakše nego reći „znali smo da neće daleko dogurati“. Ne volim poređenja, generalno. Nadam se da ću jednom dostići Zlatanov nivo, a do tada moram još mnogo da učim. Na meni je da budem vredan, radan i poslušan.

Kolega sa "Čizme" ali i iz reprezentacije Srbije, Saša Lukić, ispričao je kako mu je majka stavila do znanja da fudbalsku loptu neće videti bez dobrih ocena.

‒ I moja je bila sličnog stava: prvo škola, pa fudbal. Otac je imao više razumevanja, ali je deklarativno bio uz majku, da ne bude - ona priča jedno, on drugo. Ipak, znao sam da će mi on uvek progledati kroz prste. U osnovnoj sam bio odličan đak, zatim sam upisao medicinsku, ali pošto zbog obaveza nisam mogao da pratim redovnu nastavu, prebacio sam se na privatno školovanje.

Da li ste srednju medicinsku školu upisali sa željom da postanete lekar ili zbog devojaka?

‒ Moja mama, koja je medicinski radnik, posavetovala me je da krenem tim putem. Mada, zaista je bilo uživanje ići u školu koju pohađaju mnoge devojke. Barem tu jednu godinu (smeh). Svi kažu da je taj period života jedan od najlepših, ali, eto, i to sam preskočio. Za učenje nikad nije kasno. Koristim svaku priliku da steknem nova znanja, nešto pročitam ili pogledam.

Ako uzmemo u obzir da se fudbaleri rano žene, koliko vas još deli od „ludog kamena“?

‒ To je nešto što se ne planira. Može da se desi za šest meseci, ali i za deset godina. Iskreno, ne bih imao ništa protiv da budem mlad otac. Trenutno nemam devojku - rekao je tad Vlahović.

Koliko godina ste imali kada ste dobili prvu platu?

‒ Petnaest, s tim što su do mog punoletstva novac primali roditelji. Tako i treba da bude. Sve bih im dao jer oni zaslužuju samo najbolje. Meni je ionako dovoljno da imam za garderobu i da odem na more.

(Espreso)