BOBAN BAJKOVIĆ UZBURKAO DUHOVE PROŠLOSTI: FSS je bio Partizanova organizacija, Prosinečki mi je kao otac!

Proslavljeni golman Crvene zvezde Boban Bajković je u intervjuu za srpske novinare govorio o ljubavi prema crveno-belima, odnosu sa Robertom Prosinečkim, kao i razlozima zbog kojih nikada nije zaigrao za reprezentaciju.

Miljenik "Delija" je na Marakanu došao davne 2004. godine kao 19-godišnji tinejdžer i ostao čak 10 godina. Uzeo je dva Kupa i onu čuvenu titulu 2014. godine kada je prekinuta višegodišnja dominacija Partizana.

Potom je otišao u Lirs i Nefči, da bi odnedavno postao trener golmana u Olimpiji, kao stalni član stručnog štaba legende Crvene zvezde Roberta Prosinečkog.

- Sada kad sagledam situaciju, on je meni sve u životu napravio kada je u pitanju sportska karijera. Prvo kao golmanu u Zvezdi, ko zna šta bi bilo, možda nikada ne bih dobio šansu. Možda nikada ne bih imao toliko nastupa za Zvezdu, ne bih bio, kao što kažu, neka mlađa legenda. Proveo sam preko 10 godina u klubu koji najviše volim i dan danas. Gde god da sam, navijam za Zvezdu. Ona mi je sve u životu - počeo je Bajković intervju sa novinarima Telegrafa, Mocartsporta i Hotspporta koji sa Čukaričkim borave na pripremama u Sloveniji:

- Bilo bi glupo da Robi nije došao, možda nikada ne bih ni branio. To se nikada ne zna, to ti je život. Dao mi je šansu kao golmanu da se pokažem, posle da odem za Belgiju i Azerbejdžan. Sve je to njegova zasluga. Na kraju, kad sam zavšrio karijeru, opet mi je dao šansu u stručnom štabu da budem trener golmana. Odnos nije više poslovan, iskreno da vam kažem, nego porodičan. Kao da sam mu sin, a on meni otac ili stariji brat. Gledam ga kao da mi je iz kuće, moja krv, moje sve. Eto, do te mere je došlo. Kada je došao u Zvezdu, bilo je profesionalno, on trener, a ja golman. Sada se sve to istopilo. Ovo je prava prijateljska ljubav. Robi je moj fudbalski otac u svakom smislu. Svakom fudbaleru Bog pošalje nekog svog trenera, a ja sam sa Robijem postao više od toga. Kao da mi je pravi otac, ne razdvajam ga od mog pravog oca.

Priznaje da je mogao da napravi mnogo veću karijeru...

- Branio sam 100 i nešto utakmica za Zvezdu. I danas u Beogradu ne mogu na ulicu da izađem, a da deca ne trče ka meni, vole me još uvek. Ruku na srce, ja nisam zaradio neke pare kroz karijeru, ali mnogo sam bogat kada idem Knez Mihailovom, a od dece ne mogu da prođem ulicom. Srčanost, to sam ja. Ne može to da se slaže. Žalim ja što nisam napravio neku veću karijeru posle Zvezde. Iskreno, nisam bio cvećka. Što bi mi rekli, bio sam luda glava. Ništa zbog fudbala nisam propustio, ničega se odrekao nisam. Tako da sada savetujem golmane sa kojima radim, mora drugačije. Moraš se odreći nekih stvari, a ja to nisam uradio - priznaje Bajković i dodaje:

- Fudbal je čudnovata stvar! Kada god šetamo ulicom, neki navijač to poželi. 'Ajde Robi, dođi u Zvezdu, vratite se. Zvezda je vaša, to stalno kažu. Ali Deki je pokazao da je superioran trener, ne treba ništa menjati sada. Ali nikada ne reci nikada. Da Deki osvoji još titula, pa možda onda mi.

Najveća žal kada je u pitanju Bajković jeste to što nikada nije branio za reprezentaciju. Za Crnu Goru nije hteo zbog Srbije, a za Srbiju mu, prema njegovim rečima, nisu dali.

- Bila je to specifična situacija. Kada sam branio najbolju sezonu, primio samo tri, četiri gola, nedostajalo mi je 90 minuta da oborim rekord Zvonka Milojevića. Našoj ekipi je malo falilo za klupski rekord. Ja sam pošten, kažem i kada sam bio loš i dobar. Kod Stojanovića sam bio u idelanom timu lige. Ne volim da spominjem imena, ali moram da kažem. Tomislav Tole Karadžić je bio predsednik FSS-a, bila je Partizanova organizacija. Niko od Zvezdnih igrača nije mogao da bude u reprezentaciji. Od kada sam počeo aktivno da branim za Zvezdu, do 2014. niko nije bio pozivan. Jesu neki koji su otišli preko, kao bivši igrači Crvene zvezde, ali aktuelni ne. Da ne pričam sada sve, ko je bio selektor, a bilo ih je više. Uglavnom sve Partizanovi ljudi. Nemoguće je bilo!

- Mnogo mi je žao što nisam branio za reprezentaciju Srbije, iako sam zasluživao u to vreme! Ali nije mogao niko iz Zvezde, ne samo ja. Za Crnu Goru su bile priče, ali specifična je situacija. Ja sam čistokrvni Crnogorac sa Cetinja, moja familija je sa Cetinja. Ja volim Cetinje, ali od malih nogu sam u Zvezdi. A zna se, Zvezda-Srbija, Srbija-Zvezda! Odmah sam hteo za Srbiju da branim. Jesam Crnogorac, ali ne razlikujem Srbiju i Crnu Goru. Mi smo jedan narod, jedna familija, sve braća i sestre. Mene niko ne može politički da odvoji. Bilo je priča za Crnu Goru, ali to je već do mene. Pogrešan tajming, i eto, nisam zaigrao za Srbiju. Želja mi se nije ostvarila. Zvezda i Fudbalski savez nisu imali dobar odnos.

O sadašnjem timu Srbije ima salo reči hvale.

- Sada pratim i navijam svim srcem za Srbiju i Crnu Goru. Baš smo Robi i ja sada bili sa Piksijem i Dikom. Video sam igrače, svi su mi prišli i pozdarvili smo se. Sjajno prvo poluvreme protiv Slovenije. Umesto da bude 4:0, na kraju se završilo sa 2:2. Ali, Srbija obećava! Vidim visoki plasman u Kataru. Koliko visoko ne znam, ali grupu prolaze sigurno.

(Espreso/Telegraf)