DNEVNIK 4. DEO
U OVOM DETALJU KRIJE SE TAJNA ZAŠTO JE SRBIJA UVEK BILA TAKO DOMINANTNA U KOŠARCI! A to nije (samo) ova fotografija (FOTO) (VIDEO)
Do kraja Evropskog prvenstva čitajte tekstove našeg specijalnog izveštača iz Istanbula
Deset je sekundi pre kraja, rezultat je 87:79 za Srbiju, a Saša Đorđević uopšte ne slavi.
Ne, on namešta prste u karakterističnu pozu i zviždi. Pokušava da dozove osobu koja se u tom trenutku nalazi preko puta, u prvom redu tribina.
Kad se ta osoba konačno okrenula, Đorđević se razvlači u širok, šeretski osmeh (videli ste ga milion puta) i mašući glavom, čitamo mu s usana, dobacuje:
"Šta sam ti rekao, nanu li ti tvoju...".
Premotavanje unazad.
Šesnaesti je april 1992. godine. Na par kilometra od Sinan Erdema, u kome se igra zavšnica Evropskog prvenstva u košarci, nalazi se dvorana Abdi Ipekči, mitsko mesto za sve kojima su crno-bele boje u srcu.
Tamo je 2001. i reprezentacija Jugoslavije osvojila poslednju zlatnu medalju na evropskim prvenstvima, ali to je neka druga priča.
Kako će godinama posle jedinog klupskog trijumfa srpske košarke u najelitnijem evropskom takmičenju kazati arhitekta tog uspeha, Željko Obradović, njih dvojica u tom trenutku uopšte nisu razgovarali jedan s drugim:
- Oni su se "čitali" najbolje na svetu i posle svake akcije "overavali", a nisu pričali. To je primer da su pravi prijatelji na terenu.
Povratak u sadašnjost, 15. septembar 2017. godine.
Osoba koju je Sale Đorđević dozivao zviždukom okreće se ka njemu. Uzvraća osmeh. E, u tom osmehu krije se tajna svih uspeha srpske i ranije jugoslovenske košarke.
Jer, ne moraju Saša Đorđević i Saša Danilović neko vreme razgovarati na terenu. Ne moraju se ni družiti van terena. Nisu ni Kića i Praja, pa onda isti taj Sale Đ. i Dražen, a bilo je još sličnih momenata...
Ali, ako su na zajedničkom zadatku, a to je 1992. bila titula prvaka Evrope, baš kao što je ovog septembra ulog isti, samo na reprezentativnom nivou, oni znaju šta im je činiti.
I oni će to uraditi. Isporučiće. Držite me za reč, sutra uveče nešto pred ponoć.
U tome će im zdušno pomoći duša ovog tima na terenu.
Opterećen je ulogom plejmejkera, muči se s procentima za tri, cela Srbija gleda u njega sad kad tu nije i Miloš Teodosić, a on dečko nastavlja da gura.
I gura.
I gura svoj tim ka vrhu.
Bogdan Bogdanović najrasniji je izdanak stare srpske škole vrhunskih bekova, još od Kićanovića, pa sve do Danilovića.
Retka zverka. Prepun samopouzdanja, šutnuće i 3 puta zaredom u istom napadu, ako treba. I pogodiće.
U četvrtfinalu protiv Italije bilo mu je potrebno osam pokušaja da jednom pogodi. Imao je i sinoć 3 od 8 za trojku, ali je pogađao kad je bilo najvažnije. Kad se svi sklone i daju loptu Majstoru.
Jer zna se ko carini kad je gusto, što uostalom, s puno poštovanja, priznaju i njegovi saigrači. Zna se ko je Broj 1.
Da bi Srbija konačno, posle 15 godina posta, okačila zlatnu kolajnu oko vrata, potrebno je da se Bogdanu pridruži Boban Marjanović od sinoć. The Beast. Da probudi zver u sebi, da caruje reketom, da potvrdi ono što smo svi znali još od Novog Sada 2007. i tutule svetskog prvaka u mlađim kategorijama (pod Mutom Nikolićem):
Da Bobi mora da bude najbolji centar Evrope u jednom trenutku.
Potrebno je da Mačvan vrati poenterski učinak, uz maestralnu odbranu.
Potrebno je da Lučić i Milosavljević rade ono što najbolje umeju: da kidaju.
Potrebno je da Vasa Micić i Gudurić daju epizodne role kao sinoć protiv Rusa i pogode ONAKO važne trojke.
Potrebno je da Kuzmić još jednom pokaže zašto će ove sezone nositi dres Real Madrida.
Potrebno je da Birčević konačno zabode nešto za tri, onako kako je to cele sezone radio u Partizanu.
Potrebno je, ako hoćete, a ovo ne kažem nimalo posprdno, da Štimac maše peškirom s klupe, ustaje posle svake dobre akcije, glasno bodri saigrače.
Pitaše ga, uostalom, da li je ovo "tim za more". Pogledajte kako je odbrusio:
Potrebno je da svi odigraju za one kojih nema.
Ipak, da ne se lažemo, potrebno je da Stefan "obriši suze draga" Jović bude na parketu.
Od kragujevačkog Radničkog do Bajerna iz Minhena, stalo je nekoliko sezona Jovićevog sazrevanja u genijalnog pleja, na obe strane terena. Video iz svlačioce dokazuje da je on nešto više i van terena. Motivator, lepak za hemiju ovog tima.
Jer: krvarimo brate za ovu Srbiju, eto šta radimo:
I sad se svi pitate hoće li Jović igrati sutra.
- Jović ima velika (khm khm, glasno zakašljavanje - prim. aut)... Jović ima veliko srce - pokušao je sinoć da se našali selektor Đorđević na pitanje šta je s prvim plejmejkerom ekipe.
Današnje informacije i dalje su optimistične. Držimo pesti, što bi rekli protivnici u finalu Slovenci.
Ako nešto znamo o Joviću, stisnuće taj zube i odigrati makar i na jednoj nozi, kao Ajzea Tomas u kolosalnom finalu protiv Lejkersa 1988. godine.
Za kraj, ako ste imali dilemu, poslušajte još jednom šta Lučić kaže o svojoj ekipi i svojim saigračima:
Jer, zaista: kad ćeš ako nećeš sad, kad igraš za svoju zemlju?
Zašto je ovo, uprkos pobedi Srbije, najtužniji dan za košarku na EP? (FOTO) (VIDEO)
SRBIJA ĆE BITI ŠAMPION EVROPE U KOŠARCI! Evo i zašto (FOTO) (VIDEO)
(Saša M. Stajić, specijalni izveštač Espresa sa EP u Istanbulu)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
