Dnevnik 1. deo
Ko buši mrežice kao lud, šta Danilović radi na suncu, zašto nema publike i ko je špijunirao srpsku reprezentaciju na EP u basketu? (FOTO) (VIDEO)
Do kraja Evropskog prvenstva u Istanbulu svakog dana čitajte dnevnik specijalnog izveštača Espresa
Danima su me prijatelji ubeđivali da ostanem kod kuće. Razlog? Na jedina dva evropska ili svetska prvenstva koje sam propustio od 2009. do danas (ne računajući dve olimpijade), Srbija je osvajala medalje - srebro u Poljskoj 2009. na EP i još jedno srebro 2014. na SP u Španiji. Gde god se pojavim, neslavno potonemo, još od Istanbula 2010.
Sedam godina kasnije, mesto zločina isto: teško predgrađe najvećeg turskog grada, Sinan Erdem arena.
ŠOK! Favorit ispao sa Eurobasketa! (FOTO)
Ovog puta, moje raspoloženje najbolje opisuje selektor Sale Đorđevića na ovom klipu:
Letonci su nam učinili uslugu pobedivši Tursku (dobro, odigrali su i za sebe, izbegavši Španiju u eliminacionoj fazi), pa smo svi mogli da protrljamo bradu kao Sale zamišljavši nas lagano u polufinalu.
Put do tamo vodi preko verovatno najslabije ekipe u osmini finala, Mađarske, a onda i preko pobednika duela Finska - Italija, koji upravo traje dok ovo pišem. Žabari su žabari, nezgodni i namazani, imaju Mesinu na klupi, ali im fale Galinari i Barnjani (gde je taj nestao?). Finci, s druge strane, čak i ovako šuterski našpanovani, s maestralnim Markanenom, ni izbliza nisu protivnik koga bi trebalo da se plašimo.
Do polufinala će već doći Litvanci (koji nam uzeše dve medalje ispred nosa, 2010. i 2015.) ili Hrvati, koji, uz Španiju i Sloveniju, igraju najlepši basket do sada na prvenstvu. Motiva napretek.
MOGU DA IZNENADE, UBACE SVE ŠTO ŠUTNU: Kapiten Mačvan oprezan uoči okršaja sa Mađarima!
No, ajmo korak po korak.
A prvi korak jutros bila je totalna konfuzija među inače ljubaznim volonterima u Sinan Erdemu. Trajalo je jedno 45 minuta dok smo uopšte ustanovili da li mogu da izveštavam s prvenstva ili ću tekme pratiti iz press sobe, tik uz dvoranu. Ne pitajte zašto, a čujem da su i ostale kolege imale sličnih problema.
U probleme za koje sam, doduše, sam kriv spada i krčanje creva. Naime, ručak se u dvorani servira nešto pre 14 sati, u to vreme u toj prostoriji je miting kao iz zlatnih dana svpskih vadikala i dok trepneš, ostane samo ova salata...
No, i to je bolje od polubajatih sendviča iz ove iste ove dvorane 2010. koje su alavi Argentinci trpali u rančeve kao da im je to poslednji obrok u životu.
Problem, ali za organizatora, jeste stravično malo ljudi na prve 3 utakmice ove faze. Čitali ste već na Espresu, Slovenci su "oprali" Ukrajinu (i dalje ne mogu da prežalim što su Ukrajinci izbacili Gruziju i lišili nas intervjua s jednim Zazom Pačulijom), Nemačka i Šreder (Šreder, moliću lepo, a ne Šruder, celog života smo Gerharda izgovarali Šreder, pa ne znam što bismo to sad menjali u slučaju fenomenalnog Denisa) šokirali su Francuze, a Italijani su ubacili 30 poena Suomiju za 10 minuta.
ŠOK! Favorit ispao sa Eurobasketa! (FOTO)
Pred svega par hiljada ljudi u dvorani koja prima bar 8 puta više.
Kad smo već kod ovog sportskog kompleksa, uz Sinan, tu je i mala sala u kojoj su trenirali naši (nešto više o tome kasnije), dosta veća dvorana koja je kompletno namenjena mladim turskim atlatičarima, kao i kompleks bazena.
Turcima možete naći 1.000 mana, ali da ulažu ogromne pare u sport - ulažu.
U kom raspoloženju naši dočekuju Mađare sutra? Na osnovu onih desetak minuta, koliko nam je bilo dozvoljeno da ih medijski ispratimo na treningu, odličnom.
Iz dvorane je dopirala škripa parketa, bodrenje i aplaudiranje, čak i smeh. Ukratko, sevanje. Glasno je. I napaljeno. Tako i treba da bude.
Posle Gudurićevog karakterističnog izbačaja čuje se samo najlepši zvuk na svetu, kad lopta cepa mrežicu: svuuuš. Bogdan takođe ne promašuje, bacanja konačno ubacujemo u visokom procentu. Pred srpske medije (dvadesetak kolega novinara i reportera, sve znana lica) danas je izašao samo Boban Marjanović, ne i selektor, a pojačanje je stiglo i u vidu Predraga Danilovića, koji je vežbao bacanja s nekoliko igrača.
Utisak je da su naši opušteni, ali oprezni. Uvek su nezgodne unapred dobijene utakmice, ali ako treba da strahujemo od Mađara, onda zaista...
Kad smo već kod njih, jedan polubizaran momenat: srpski izveštači nisu mogli ni da provire u dvoranu gde Srbija trenira, a razlog je, kako se priča, to što je neki mađarski kolega pokušao da špijunira trening, pa je udaljen?!
U toku sutrašnjeg dana čitaćete intervjue s Goranom Dragićem (samo za naš portal pričao je kako doživljava svoje poslednje prvenstvo u nacionalnom dresu, a rekao je neke zanimljive stvari i o Srbiji), legendom jugoslovenske košarke i Partizana Petrom Vilfanom, a biće tu i intervju s Igorom Kokoškovim, još jednim Srbinom među Slovencima.
Za kraj, evo nekoliko crtica s prvog dana druge faze EP:
- animacija u dvorani je klasična i već viđena: pogađanje koševa s pola terena, bacanje majica u publiku, nekakva imitacija igara bez granica, neizbežne čirlidersice, i sve to uz monster hitove od kojih ne može da se diše ni u Srbiji;
- uz reprezentaciju su, osim Nikole Kalinića, i Dejan Tomašević i Igor Rakočević, uz pomenutog Danilovića, koji je lepo vreme iskoristio da se sunča;
- Bogdan Bogdanović daje prednost Fenerovoj dvorani u odnosu na Sinan Erdem; kaže da je publika bliže i da je prisnije; posle treninga se dugo isteže, nešto nalik onom što Novak Đoković radi;
IZVISILI! Grobari će da se smore u život posle ovoga! (FOTO)
- Finci su najzabavnija publika, pola njih je pod gasom, non-stop se dernjaju, pevaju ili plešu;
- Francuska je nekim čudom ispala, ali je ono što se desilo na kraju utakmice bilo utisak dana: Diao je skiseljene saigrače okupio na centru, držao ih tamo bar dva minuta, nešto im bratski (da ne kažem očinski) pričao, da bi na kraju pozdravili svoje navijače... veliki i u porazu;
- s ogromnih postera svuda po dvorani i van nje smeše nam se Dražen Petrović, Nikos Galis, Pau Gasol, Arvidas Sabonis i Toni Parker; zanimljivo, nema ni Bodiroge, ni Divca, ni Đorđevića, ni Danilovića, ni Paspalja, ni Stojakovića...
- cene u dvorani su bezobrazno skupe, ali o tome neki drugi put, kad ne bude bilo basketa na programu;
- biće beleški i o nikad više zabrađenim Turkinjama, a nindža je svaka treća koju sretnete na ulici;
- atmosferu među srpskim (i ne samo srpskim izveštačima) diže Viktorija Bobova; ona je letonska novinarka, a ovde je vidite na fotografiji s kolegom Dragutinom Gutom Gucijem Gugulijem Stojmenovićem:
- za sam kraj, sreli smo i Ibrahima Četinkaja, koji je već postao mini-legenda ovde; dečko je volonter, ima 18 godina, nije bio rođen kad su Jugoslavije i Srbija harale, o Partizanu da ne pričam, ali obožava crno-bele, mrzi Zvezdu, zna za "Vučiću, pederu" i sasvim solidno priča srpski...
Toliko za prvi dan, odoh da hasam nešto, dok ne krepam. Čitamo se i narednih dana, do medalje :)
(Saša M. Stajić, specijalni izveštaj Espresa sa Evropskog prvenstva u košarci)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
