Životne drame naših glumaca: Od 6 tragedija čak 5 je imalo koban kraj!

Sudbina svakog čoveka je jedinstvena priča, jedinstven film u kom svako od nas glumi glavnu ulogu. Jedini problem je što kao i kod svakog dobrog filma - nemamo pojma kako će se završiti.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Tragedije koje su zadesile neke poznate ličnosti su pravi trileri, drame, pa i horori. Od svake ove istinite i tužne priče mogao bi da se napravi film.

Životi ovih glumaca će vas svakako podsetiti na vrednosti života i zašto treba živeti kao da je svaki dan poslednji.

1. Učiteljica iz filma "Lepa sela lepo gore"

Glumica Vera Dedović-Miljković je daleke 1996. dobila ulogu u filmu Srđana Dragojevića "Lepa sela lepa gore".

Scena u kojoj učiteljica prebijena ulazi u tunel je jedna od najpotresnijih u istoriji srpske kinematografije.

Njen lik je ovekovečila glumica Vera Dedović-Miljković, pozorišna, filmska i TV glumica. Bila je đak generacije Univerziteta u Novom Sadu 1994. godine.

Uloga Cece, u TV komediji "Svadbeni marš", bila joj je prva glavna uloga, a usledile su TV serije:"Srećni ljudi" (glumila je rediteljku) i "Gore dole". Prvu ulogu na filmu je dobila upravo u filmu "Lepa sela lepo gore" i dobila je odlične kritike. Samo četiri godine kasnije talentovana crvenokosa glumica je preminula od posledica raka. Tada je imala samo 31 godinu.

2. Žarko Laušević

Kada su ga u filmu "Bolje od bekstva" videli ćelavog i u robijaškom odelu, retki su bili oni koji su se mogli oteti teoriji o predskazanju. U julu 1993, baš u vreme premijere, glavni glumac Žarko Laušević i u stvarnom je životu bio iza rešetaka. Teorija je stoga bila neizbežna.

U istom duhu, danas, post festum, može se slobodno reći da je i većina drugih Lauševićevih uloga bila na neki način proročanska.

"Pucao sam, ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha. Vidim zatim i da moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak, koji ga bez prestanka udara nečim u glavu. Imao sam utisak da mu uzima život i pucao sam, bez razmišljanja"

Zvanična verzija kaže da je Laušević, ležeći povređen na podu, ispalio 13 hitaca i da su tom prilikom poginuli Dragor Pejović i Radovan Vučinić, a da je ranjen Andrija Kažić. Pošto ni posle višemesečne istrage nije precizno utvrđeno šta se zapravo dogodilo, prihvaćen je nalaz prema kojem je Žarko prekoračio nužnu odbranu: osuđen je najpre na 15 (1994), potom na 13 (1996) i konačno na četiri godine zatvora (1997). Pošto je u zatvoru u Spužu odležao četiri godine i sedam meseci, februara 1998. pušten je na slobodu.

To, međutim, nije značilo i kraj njegove sudske odiseje. U oktobru 1999. ponovo mu je suđeno i ovaj put ponovo je osuđen na četiri godine uz obrazloženje da je "bio oboren i da je imao pravo da se brani". Samo dve godine kasnije, u martu 2001, Vrhovni sud Crne Gore preinačio je presudu i osudio ga na 13 godina. No, u tom trenutku, Laušević je već bio daleko. Odlučio je da se ipak skloni – u nameri da izbegne krvnu osvetu rodbine ubijenih mladića, otišao je u SAD.

Posle toliko godina u zatvoru i izgnanstva, Žarko se vratio i opet počeo da snima filmove u Srbiji, ali ostaje pitanje da li će se stalno okretati i plašiti za svoj život?

3. Samoubistvo Bekrima Fehmia

U utorak poslepodne, nešto posle 15.30 sati, iz sobe na devetom spratu solitera u ulici Stanislava Sremčevića broj 5, u beogradskoj opštini Zvezdara, u kojoj se odmarao Bekim Fehmiu, legendarni glumac svetskog ugleda i glasa, izleteo je prasak.

Iz stana nasuprot, takođe u porodičnom vlasništvu, dotrčali su Bekimova žena, glumica Branka Petrić, i mlađi sin Hedon, i zatekli stravičan prizor. Na uredno spremljenoj postelji Bekim je ležao obliven krvlju i pokazivao slabe znake života.

Hedon je smesta pozvao Hitnu pomoć, ali je dvadesetak sekundi nakon dolaska doktora njegov otac preminuo. Na krevetu je bio pištolj za koji je posedovao oružni list, kojim je sebi pucao u usta, a na noćnom ormaru pisamce ostavljeno Branki:

“Puno te volim, ali za mene život više nema smisla”.

Bila je to njegova oproštajna poruka supruzi hrvatskih roditelja iz Novoga Vinodola, s kojom je živeo četiri decenije u skladnoj vezi, majci njihovih sinova: Uliksa (godinama radi kao glumac u Njujorku, a oženjen je beogradskom glumicom Snežanom Bogdanović), i već spomenutog Hedona (živeo s majkom i ocem u rodnom Beogradu).

4. Perhanova sudbina bi bila najtužniji film

Davora Dujmovića najviše pamtimo po ulozi Perhana u filmu “Dom za vješanje”, ali i po ulogama u “Top listi nadrealista”.

Davor je rođen u Sarajevu i zauvijek mu je ostao nadimak Perhan. Ulogu po kojoj je ostao prepoznatljiv je dobio sasvim slučajno.

Živeo je u siromaštvu, a kada je čak i pokušao da upiše filmsku akademiju, nije uspeo i više nije ni pokušavao. Bio je čak proglašen za jednog od 5 najboljih glumaca u Evropi.

Početkom 90-ih se "navukao" na drogu. Pokušavao je sa lečenjem, ali nije uspevao. Kada je počeo rat pobegao je iz Sarajeva u Beograd i ovde je snimao još filmova kao na primer "Underground".

U jednom trenutku preselio se kod devojke u Sloveniju sa kojom je živeo poslednjih meseci života. Uživao je u prirodi, sa konjima, ali se istovremeno borio sa depresijom i alkoholom.

31. maja 1999. godine izvršio je samoubistvo vešanjem u Novom Mestu. Imao je samo 30 godina.

5. Priča o dečaku koji je mogao da postane velika zvezda

Švaba i Pinki bili su glavni junaci kultnog filma "Rane" Srđana Dragojevića. Milana Marića i dalje prepoznaju po ulozi Švabe, a Dušanu Pekiću je uloga Pinkija bila nažalost prva i poslednja.

Pinki je preminuo sa samo 19 godina.

Umro je u Kraljevu, za vreme služenja vojnog roka.

Uzrok smrti nigde nije zvanično saopšten, ali je navedeno da je preminuo u snu. Javnost je odmah posumnjala da je u pitanju "overdose", prijatelji da je Pekić ugušen, i, kako se čini, istina će ostati negde zakopana.

Njegova priča je priča o tipičnom gradskom dečku, ni po čemu unapred “programiranom” za uspeh, koji se srećnim sticajem okolnosti izvlači iz anonimnosti i socijalnog beznađa današnje Srbije, ali koji je takođe voljan i rešen da dokaže da je njegovo isplivavanje više od slučaja

Svi će se sada, naravno, setiti njegovog završnog – posthumnog! – monologa u Ranama, i zaleđujuće rečenice: “Sve mi se čini, rođaci, da sam ipak prošao bolje od vas.”

(Espreso.co.rs)