OD REČI PETRA BOŽOVIĆA SUZE SAME KREĆU: Oglasio se povodom slučaja Merime, pa izneo nešto jako POTRESNO!

Glumac Petar Božović u razgovoru za Nova.rs otkriva da mu je koleginica Merima Isaković, koja je u ispovesti za „Nedeljnik“ ispričala da ju je Branislav Lečić seksualno napastvovao pre četiri decenije, bila bliska prijateljica, sa kojom je često sarađivao. Međutim, glumac ističe da je jednog dana iznenada nestala nakon saobraćajne nesreće koju je doživela i da su vremenom izgubili svaki kontakt.

„Merima mi je bila prijateljica i drugarica, družili smo se. Teško mi je pala njena tragedija. Družili smo se i posle tragedije, bila je udata i dosta smo bili vezani. Međutim, jednog trenutka je nestala. Izgubila se veza, nismo se dopisivali, i eto. Otišla je, nestala je. Ne pamtim kad smo se čuli poslednji put“, priča glumac, koji se seća predstave koju su davnih dana zajedno igrali.

„U Domu omladine je imala jedan komad koji je sama režirala. Bila je sa svojim sinom Midom. Skoro da sam zaboravio i da ona postoji, verujte mi. A bili smo baš dobri i radili smo Ljubiša Ristić, Rade Šerbedžija, Krivokapić i ja. Ona je bila Ofelija“, rekao je Božović.

Glumac ne želi da ulazi u detalje Merimine priče o iskustvu s Lečićem, ali smatra da ukoliko se na sudu dokaže da je to istina, onda krivac treba da bude kažnjen bez razmišljanja, ko god da je u pitanju.

„U suštini, kad se tako nešto dešava, trebalo bi prvo da se dokaže. Naravno, treba reći istinu. Svaki normalan čovek je protiv toga. S druge strane, Branislav je naš kolega, s kojim smo mnogo puta sarađivali…“, rekao je glumac i dodao da ovakvih slučajeva ima u svim branšama.

„Postoji ovde neko moćniji od nas. Postoje političari, postoji mafija, postoje direktori, postoji more onih koji mogu da zloupotrebljavaju svoju silu. Sram je za svakog muškarca da upotrebljava silu“, završava Božović.

Podsetimo, Merima Isaković, koja je bila jedna od najvećih mladih glumačkih zvezda Jugoslavije, prvi put posle 43 godine je otvorila dušu za „Nedeljnik“ i progovorila o tome kako ju je zlostavljao glumac Branislav Lečić. U tekstu za novi Nedeljnik, glumica, koju pamtimo po ulozi Jovane Lukine, progovorila je o užasnom iskustvu koje je doživela kao studentkinja glume.

Ovo su kratki izvodi iz njenog svedočanstva.

„Bilo mi je 18 godina. Jesen 1978. Ugurao me u stan. Skinuo mi haljinu. Ne pokušavaj da vrištiš. Niko te neće čuti. Oborio me na pod. Osećala sam kako me lomi. Boliiii svaka koščica. Samo ne ovako. Molim te Bože! Ako uspe umreću noćas. Uživa u mom strahu. Osećam taj zadah. Kao miris truleži. Zastrašujuć pogled. Prazan i crn. Oči bez duše…

Osećam potrebu da danas kažem istinu i molim naš narod da ovo pažljivo pročita. Nasilnik koji je zamalo uspeo da uništi moj život, da ugasi moju mladost, da me kao tama proguta.

„Opraštam ti“, rekla sam mu tada, pre četrdeset godina. “Opraštam, ali ne zaboravljam. Ti nikada nećeš shvatiti bol koji si mi naneo. Mnogostruki bol. Ako ikada čujem da si ikome naneo sličnu bol, svima ću reći šta se desilo.“

(Espreso / Nova)