ZBOG STARIJIH RODITELJA PEVAČ JE DOŽIVEO NEPRIJATNOST: Skupljali dinar po dinar za HLEB, majka rizikovala život...

Pevača Slobu Radanovića roditelji su dobili kasno, majka Draginja je imala 41 godinu, a otac Dušan 42.

Zavoleli su se u zrelom dobu i bili su odlučni da dobiju dete i pored teškog zdravstvenog stanja Slobine majke.

“Moj tata je imao jedan brak pre nego što je upoznao moju majku. Iz tog braka je dobio dvoje dece, mog brata Radenka i sestru Mirjanu. Kada je poželeo dete sa mojom majkom, lekari su bili protiv toga. Ona je odmalena imala problem sa kukovima i doktori su joj govorili da će porođaj biti rizičan i za nju i za bebe. Carski rez nije bio toliko dostupan kao danas. Ona je bez obzira na sve to rešila da me rodi. Rizikovala je svoj život da bih ja živeo”, ponosno kaže Radanović.

Kada je krenuo u osnovnu školu Sloba je doživeo neprijatnost zbog godina njegove majke.

“Nekoliko puta su me u školi pitali da li mi je to baka došla na roditeljski. Možete li da zamislite kako se jedno dete oseća zbog toga? Mislio sam da sam drugačiji. Umeo sam da se zapitam zbog čega je samo moja majka starija, ali se nikada nisam stideo. Uvek sam bio ponosan na nju! Kako sam sazrevao, shvatao sam da to nije bitno i svakog dana sam bio sve ponosniji što imam takve roditelje, što imam majku koja je pored svih svojih zdravstvenih problema odlučila da me rodi”.

Radanović je rođen devedesete godine kada su svi teško živeli zbog inflacije. Ipak, Radanovićevi roditelji su se trudili da mu pruže bezbrižno detinjstvo.

“Bilo je trenutaka kada smo morali da skupljamo dinar po dinar u kući kako bismo imali za hleb. U to vreme smo od ćaletove plate mogli da kupimo hranu samo za jedan dan. On se uvek trudio da nađe dodatni posao, na sve načine je pokušavao da zaradi novac. Kada završi posao u fabrici tepiha, gde je bio zaposlen, radio je na pijaci. I majka i otac su rano otišli u invalidsku penziju. Nisu imali velika primanja. Pa mama i dan-danas prima penziju od 13.000 dinara, a tata je imao 21.000. Nije im bilo lako da nahrane troje dece. Ali ljubavi nam nikada nije manjkalo. Očevu decu je gledala kao svoju i oni nju doživljavaju kao majku”, otkrio je on.

Teško zdravstveno stanje roditelja mnogo je uticalo na malog dečaka, koji je danas izrastao u velikog pevača.

“Imao sam četiri ili pet godina kada je moj tata doživeo infarkt. I dan-danas ne mogu da izbacim sebi iz glave rečenicu doktora: “Moramo da ga priključimo na aparate”. Molio sam se Bogu da ne nestane struje. Mislio sam da će onda umreti, jer sam bio uveren kako ga ti aparati drže u životu, a oni su zapravo samo pratili stanje njegovog organizma. Kasnije je mama doživela šlog koji nije ostavio nikakve posledice. Ali sam bio mnogo uplašen. Kad si mali, i znaš da ti je mama u bolnici, kada izgovore tu strašnu reč – “šlog”, ti se parališeš. Nismo mogli da je posetimo, jer je ona bila na intenzivnoj nezi. To pamtim kao veliku traumu iz detinjstva”, prisetio se Radanović u ispovesti za “Hit”.

(Espreso/Hit)