ŠOK DANA: LEPU LUKIĆ MUŠKARAC POKUŠAO DA UBIJE! Kidnapovao je, pa je odveo u šumu, ona vrištala i plakala!

Kraljica narodne muzike Lepa Lukić imala je toliko uzbudljiv ljubavni život da joj malo falilo da zaseni i holivudsku divu Elizabet Tejlor! U karijeri, koja traje već 56 godina, prodala je osam miliona ploča, održala na hiljade koncerata i osvojila na stotine nagrada, ali i srca mnogih muškaraca. Lepa se udavala četiri puta, a najveći pečat na nju ostavio je prvi brak, u koji je uplovila sa 23 godine

Lepa je u ispovesti za Hit prekinula zavet ćutanja i prvi put otkrila kroz kakve je strahote prošla dok je bila sa tadašnjim direktorom hotela "Jadran" iz Trstenika Tomom Lukićem.

- Udala sam se veoma mlada za njega. Bila je to mladost-ludost. Sve vreme našeg braka bio je mnogo ljubomoran. Tu posesivnost nikako nije mogao da obuzda, a ja nipošto nisam htela da zbog njega ostavim ono što sam najviše volela - pevanje - počinje priču Lepa za Hit.

Pravi pakao počeo je kada mu je zatražila razvod. Toma nije hteo da se rastanu i sedam godina ju je proganjao!

- Niti sam imala decu s njim, niti bilo šta zajedničko, ali punih sedam godina mi nije dao razvod braka. Kad god bi mu moji advokati rekli da potpiše papire za razvod, on bi plačući govorio: "Bolje da me ubijete nego da me razvedete od nje! Ja tu ženu volim." Volela sam i ja njega i nikad me nije udario, ali džaba mu sve kada je bio mnogo ljubomoran. Posle jednog ročišta sačekao me ispred ulaza u sud, uhvatio me za rame i rekao: "Gde si pošla? Misliš da možeš da se sakriješ od mene? Nikad nećeš imati drugog, stalno ću te pratiti!" I stvarno je tako bilo...

Pevačica se prisetila jedne večeri kada ju je Toma sačekao ispred zgrade, uvukao u automobil i pretio da će da je ubije.

- Spremila sam se za izlazak i pozvala taksi. Taman da uđem u automobil, on se pojavio, uhvatio me za vrat i pitao: "Gde si pošla?" Odgovorila sam mu: "Sad nigde." Platio je taksi i rekao vozaču da je sve u redu, da je došao po mene. Sve vreme je bio uporan da sazna gde sam se uputila, a ja sam mu odgovarala "kod prijateljice Dragice". "U jedan noću ideš kod Dragice?", upitao me. "Da, idem da prespavam kod nje", rekla sam mu. Izmislila sam Dragicu, nisam htela da mu priznam gde idem - priča Lepa i dodaje da tu nije bio kraj agoniji:

- Počeo je da me vuče za rukav. Rekla sam mu da prestane ili ću pozvati policiju. U tom trenutku je pukao i rekao: "Noćas ćemo da završimo oboje"! Rekla sam mu da završi, jer nisam mogla da podnesem da me sedam godina prati. Uvukao me je u kola. U toku vožnje sam pokušala da otvorim vrata i iskočim, ali je on jednom rukom držao volan, a drugom ručicu od mojih vrata da ne bih izašla. Rekao mi je da idemo u šumu na Košutnjak da završimo oboje! Hteo je da ubije i mene i sebe.

Lepa je u tom trenutku pokušala da glumi hladnokrvnost, rekavši mu da ga se uopšte ne plaši.

- Lagala sam, mnogo sam se bojala da mi ne oduzme život. Kada smo stigli u šumu, izašli smo iz automobila. Zavukao je ruku u unutrašnji džep jakne, vrisnula sam misleći da vadi pištolj. Izvadio je češalj i rekao: "Ne brini, ne plaši se, mnogo te volim, neću da te ubijem." Rasplakala sam se i pitala ga zašto me psihički maltretira. Nakon toga me je vratio do zgrade gde sam živela i nije me puštao da izađem. Rekao mi je: "Još malo ću da te maltretiram, samo da saznam gde si pošla." Posle nekog vremena je odlučio da me pusti kući i upozorio me da ću opet naleteti na njega ako ponovo noću budem izlazila.

Mada godinama nisu živeli zajedno, a bili su u braku, Toma ju je i dalje sve vreme proganjao iako je imao devojku Jovanku.

- Dok sam držala koncert u tadašnjem Domu sindikata, videla sam Tomu kako se zajedno sa Jovankom kreće ka bini. Njih dvoje su u tom trenutku uveliko živeli zajedno. Popeo se na binu, a ja sam strepela da mi ne naudi, samo što se nisam srušila. Držao je ruke na leđima, pomislila sam da ima nož! Kada mi je prišao, zagrlio me, izvadio cveće i šapnuo mi: "Ne mogu ja tebe da ubijem, mnogo te volim"... Cveće mi je potom poklonila i Jovanka. Ispričao mi je da je Jovanki odmah na početku njihove veze rekao da može da bude ljubomorna na sve žene, ali ne i na mene. Nije joj dopuštao da mu zabrani da me viđa!

Posle sedam godina proganjanja Lepa i Toma su uspeli da se razvedu, ali ni taj dan nije mogao da prođe bez drame.

- Kada smo konačno u sudnici potpisali razvod, Toma je legao ispred sudije i rekao da su ga uništili što su ga razveli od mene. Zamolio je sudiju da me otprati do kuće i ja sam to dozvolila. Na rastanku mi je rekao: "Molim te, nemoj da menjaš moje prezime, neka ti ostane Lukić." Tako je i bilo, do danas ga nisam promenila - priča pevačica, koja se pre udaje prezivala Mušović. Toma se kasnije teško razboleo i amputirana mu je noga. Od supruge Jovanke je tražio da pozove Lepu da mu dođe u posetu.

- Pozvala me je i rekla da Toma traži da me vidi. Kazala sam da ne mogu da dođem taj dan, ali da ću ga obići prvom prilikom kada budem mogla. Nakon pola sata me je ponovo nazvala i saopštila mi da je Toma preminuo: "Umirao je dozivajući tebe"... Na sahranu sam otišla sa dve prijateljice i odnela mu venac. Mnogi ljudi su i meni izjavljivali saučešće, znali su koliko me je voleo. Posle Tome Lepa je imala još tri braka. Sa inspektorom Veljom Dokićem bila je godinu dana u braku, potom je sa menadžerom Vladom Perovićem provela šest godina, a sa Milanom Milanovićem iz Kanade bila je od 2000, pa sve do njegove smrti 2019. godine.

- Volela sam obične ljude, a ne budžovane. Nisam gledala da s nekim budem iz koristi, nisam se udavala za novčanike! Bitno mi je bilo da bude lep, a ne da ima stomačinu do kolena i grbav nos, a da je pun para. Zarađivala sam dovoljno, tako da su mi kod muškaraca druge stvari bile važne, a ne materijalne - priča Lepa i priznaje da najlepša sećanja ima o trećem mužu Vladi, koji je 11 godina mlađi od nje:

- Sa njim sam i danas u dobrim odnosima, čujemo se s vremena na vreme. Jednom mi je rekao da sam mu bila najbolja supruga jer ništa loše nije doživeo od mene. Imao je 25 godina kada smo počeli da se zabavljamo, a ja 36. I dalje o meni priča sve najbolje, a kada smo se rastali, nisam mu leđima zatvorila vrata.

Lepa je prošla trnovit put da bi postala kraljica narodne muzike. Rođena je u siromašnoj porodici u selu Miločaj nedaleko od Kraljeva. Često se dešavalo da njena majka Milosija, brat Ratko i ona nemaju ni za koru hleba.

- Majka je išla svakog dana u nadnicu kako bi prehranila brata i mene. Kada je jednom umorna došla kući s posla, rekla sam joj: "Ajde da jedemo, gladna sam." Pogledala me i kazala: "Idi isprži jedno jaje, pa me pozovi." "Šta ćemo sa jednim jajetom?", upitala sam je. "Uzmi jaje, stavi vode i malo kukuruznog brašna, tako će ispasti više", odgovorila mi je. Majka mi se toliko namučila da ne znam ni kako je uspela da živi 94 godine.

Pevačica se ne seća oca jer ga je izgubila kada je imala samo dve godine.

- Poginuo je u Glediću 1942. godine i uopšte ga se ne sećam. Ne želim da pričam na koji način je izgubio život. Znam da je majka išla da bi ga identifikovala. Prepoznala ga je po kosi... Pamtim kada su doneli kovčeg sa njegovim telom u našu kuću. Neko od rodbine me je podigao da ga vidim, ali ja sam bila toliko mala da nisam znala u šta gledam. Moja tetka je plakala i naricala oko njegovog sanduka. To sam zapamtila, pa sam nekoliko godina kasnije znala da idem po livadi, berem cveće i kukam: "O brate, o Rade", baš kao i moja tetka tog dana na sahrani...

Sreća se Lepoj osmehnula kada je kao devojčurak počela da peva u hotelu "Jugoslavija" u Mataruškoj Banji.

- Već sa 14 godina počela sam da pevam po kafanama u okolnim selima, a kada su me primetili, dobila sam poziv da nastupam u restoranu hotela u Mataruškoj Banji. Sa 16 su mi otvorili radnu knjižicu i počela sam da zarađujem prve pare. Brat se protivio da budem pevačica jer je mislio da ću da postanem pijandura i da će me maltretirati po kafanama. Kada je video koliko to volim i kada sam napravila veliki uspeh, čestitao mi je.

Lepa je od prvog bakšiša kupila najlon čarape i suknju. Često je majci slala poklone.

- Plakala je kada god bih joj poslala paket sa odećom ili nekim sitnicama. Kada sam je pitala zašto plače, odgovorila bi: "Nemoj majci ništa više da kupiš, sagradi spomenik ocu." To sam i uradila. Ne samo spomenik nego sam od prvih većih zarađenih para sagradila i novu kuću u selu. Nije se zadovoljila nastupima u malim mestima, pa se sa 19 godina uputila u Beograd s nadom da će je neko primetiti i ponuditi joj da snimi ploču.