PRELEPA SRPSKA VODITELJKA IMA DRAMATIČNU ŽIVOTNU PRIČU: A njenog muža SIGURNO SVI ZNATE! (VIDEO)

Ovonedeljna gošća naše emisije "Ko sam ja" bila je voditeljka Brzih vesti na Kurir televiziji, Bojana Drašković.

Ispijajući prvi jutarnju kafu, Bojana nam je ispričala mnogo toga o sebi, svojim novinarskim počecima, ali i privatnom životu i ulozi majke u kojoj se našla.

Bojana je udata za Ognjena Draškovića, poznatog srpskog komentatora, novinara i voditelja televizije Arena sport.

Kroz emisiju "Ko sam ja" upoznali smo Bojanu u drugom svetlu, saznali šta je to što je ispunjava, kako provodi slobodno vreme i čime bi se to bavila da nije novinarka.

Od malena si, da tako kažem, iskusila život. Rođena si u Osijeku ali ste izbegli i došli u Srbiju. Kako pamtiš svoje detinjstvo, šta je najupečatljivije što ti je ostalo u sećanju iz tih dana?

- Reklo bi se da je moje detinjstvo bilo turbulentno ali ja sam imala tu sreću u nesreći da sam imala tri godine u trenutku kada je krenuo rat i nemam neka traumatična sećanja. Mislim da je mnogo teže bilo mojoj sestri koja je imala devet godina i koja pamti sve te selidbe, menjanje osnovnih škola i tako dalje i prvenstveno tu borbu naših roditelja. Ja sam bila jedno veselo dete tako da je meni bilo super gde god da sam otišla. Živeli smo jedno vreme u Obrenovcu, onda smo se preslili u Slankamen, tamo sam i odrasla i vrlo brzo stekla prijatelje. Tako da eto, meni to nije bilo tako traumatično ali više danas iz ove perspektive majke i roditelja shvatam borbu mojih roditelja i neku žrtvu i sve što su oni postigli. Jako sam ponosna na njih zbog toga. Ja sada imam 32 godine koliko je moja mama imala tada i ne mogu da zamislim da danas, recimo, moram da ostavim sve što imam i da pobegnem negde sa svojom decom da bih sačuvala život.

Dugo si u novinarskom poslu i televizijski posao je obeležio tvoju karijeru. Šta je najvažnije u ovom poslu i kako se boriš sa tremom pred snimanje?

- Krenuću od ovog poslednjeg. Tremu nemam, tj. danas je imam (smeh) jer nisam navikla na ovu vrstu snimanja ali kada sam ja u tvojoj ulozi i kada radim voditeljski posao, stvarno nemam tremu. Naravno, kada su to neka prva snimanja, kad nešto radim po prvi put, drugi ili treći, malo imam tremu. Međutim, kod mene je i inače u životu trema jako pozitivna stvar i čini mi se da sam uvek bolja u tom finalnom predstavaljanju kada imam tremu. A što se tiče toga šta je najbitnije, mislim da je to kao i svakom poslu, a to je posvećenost i najbitnije je da ste vredni. Stvarno mislim da bih svakom drugom poslu pristupila na taj način i da uspeh ne može da izostane, a opet i to je nešto što mislim da potiče iz kuće, jedna vrsta vaspitanja. Naravno, bitna je i vaša ličnost ali ako gledate nekog ko je tu kao vaš primer, neko ko je vredan i marljiv, mislim da je to najbitnije.

Vodila si emisije raznih tipova, koji je tvoj idealan novinarski posao?

- Vodila sam i kvizove i edukativne emisije, možda sam i najduže radila te emisije koje su obrazovnog karaktera i definitivno je to možda nešto što mi je i najviše ležalo, odnosno, to me je možda najviše ispunjavalo. Bilo je vrlo interesantno. Razgovarala sam i sa istoričarima, i sa glumcima, slikarima, sportistima i zaista sa ličnostima iz svih oblasti. Na kraju je, evo, došlo i ovo što je i bila jedna od mojih želja, da se oprobam i u spikerskom poslu i čini mi se da mi za sada dobro ide. Nemam još neke velike želje u tom smislu, možda eto, kao i pretpostavljam svaki novinar voditelj, imam želju za autorskom emisijom, pa sad, videćemo jednog dana.

Da se ne baviš ovim poslom, šta bi drugo volela da radiš? Imaš li neku neostvarenu želju?

- Hm, pa ne znam. I ovaj posao je meni došao spontano. Ono što je interesantno je da sam ja čist prirodanjak uvek bila i kada bismo gledali neke spomenare koje sam popunjavala kao dete, uvek mi je omiljeni predmet bila matematika i išla sam i na takmičenja, osvajala razne nagrade tako da je matematika jedini predmet koji sam mogla satima da sedim i da rešavam jer jako volim te izazove u kojima dolazim do konačnog rešenja. Međutim, rano sam kao dete počela da idem i na recitatorska takmičenja i dramske sekcije. Igrala sam jako dugo folklor i ta neka vrsta javnog nastupa se vrlo rano javila i mislim da je to možda i presudilo da danas radim ovo što radim. Gluma je možda neostvarena želja, a da nema uopšte ovog društvenog dela mene, neki prirodanjak bih bila. Možda čak i medicina, ali to u nekom drugom životu, sada ne.

Jesi li imala neki lapsus pred kamerom ili peh koji ne možeš da zaboraviš?

- Nemam neki lapsus koji pamtim, oni se dešavaju gotovo na svakodnevnom nivou, pogotovo ako ste kao ja nekoliko puta dnevno u studiju pa onda permutujete neko slovo pa reč dobije potpuno drugo značenje pa onda vrlo često kad krene pokrivalica, takozvana slika preko mene, napravim neki izraz lica i dam kolegama do znanja da sam nešto uprskala. Imala sam, na primer, jednu situaciju ranije kada sam snimala Ljubivoja Ršumovića. Snimala sam ga bukvalno na nekoliko tema pa kao koristiću taj materijal kasnije i baš sam ga onako izmaltretirala više od sat vremena. Kad sam se vratila na posao, shvatila sam da je materijal izbrisan i onda sam morala da ga pozovem i zamolim da ponovimo i on je stvarno bio divan. Drago mi je da sam imala priliku da sa njim sarađujem. Izašao mi je u susret i ispričao mi je kako je kad je došao iz Ljubiša u Beograd i kada je počeo da radi sa Duškom Trifunovićem, snimao je sa Branislavom Nušićem, to je bio najveći intervju i izazov za njega. Uradio je taj intervju i kada je došao u redakciju potpuno mu je traka bila zgužvana na diktafonu tako da eto, desilo mu se nešto slično pa mi je izašao u susret.

I sama si rekla da mnogo vremena provodiš na poslu, a s druge strane si i vrlo porodičan tip, majka si i posvećena si svom sinu. Kako usklađuješ sve obaveze a da ne ispaštaju ni posao ni porodica?

- Iskreno, nije lako. Ja sam neko ko stalno sebe preispituje i stalno imam utisak da nisam dovoljno ovde ili tamo. Trudim se da uskladim, da budem posvećena i trudim se da sa svojim detetom provodim kvalitetno vreme. Kada sam ja na poslu, on je uglavnom u vrtiću i tamo mu je jako lepo sa njegovim vršnjacima. Čak mislim i da kada ne bih radila, da je njemu potrebno da provodi vreme sa svojim vršnjacima tako da ja nekako uvek imam sukob unutar sebe, ali mislim da mi dobro ide za sad. Videćemo kad on poraste da li sam napravila dobar posao, to tek za nekih 15, 20 godina, ja se nadam da će to biti sve u redu.

Kažu da je uloga majke najvažnija životna uloga. Kako si se ti snašla u toj ulozi i koliko je bilo teško promeniti životne prioritete?

- Prioriteti se definitivno menjaju. Život se potpuno menja, sada niste sami i više ne razmišljate samo o sebi i čak kad razmišljate o dalekoj budućnosti, uvek imate tog nekog o kome brinete. Mene je majčinstvo, čini mi se, upotpunilo. Ja sam uvek i kao mlada devojka, devojčica, razmišljala o sebi u budućnosti kao o ženi i majci. Nisam nikada imala dilemu da li sam ja za to i da li to želim tako da onog trenutka kad sam postala mama, nisam baš bila ni tako mlada kad sam postala mama, imala sam 30, tako da sam bila spremna za to. Mislim da sam sada potpuna i da nemam više dileme da li treba da postignem još nešto u životu. Žena dobije neki mir.

Trenutno si u drugom stanju, a i dalje radiš punom parom. Je l' se mnogo zamaraš i šta ti najteže pada u trudničkim danima?

- Sada sam na početku moje druge trudnoće. Iskreno, zamaram se. Na mene tako deluje drugo stanje. Jako sam umorna i mogu da spavam po 15 sati dnevno i naravno, eto te prateće mučnine. To mi teško pada. Još uvek radim i volim da radim, osećam se bolje, vreme mi brže prolazi. Međutim, zbog svih ovih okolnosti sa korona virusom, mislim da ću uskoro ipak morati da se povučem.

Je l’ strahuješ sad zbog cele ove situacije, s obzirom na to da si u drugom stanju?

- U suštini da, ali trudim se da ne razmišljam o tome. Znam mnogo žena koje su sada zatrudnele, to su te bebe iz karantina. Mnogo mi je drago zbog toga što se ljudi ne plaše. Prosto, život ide dalje, to su najlepše stvari i ja se mnogo radujem. I ja imam sestru i mislim da je to najveće bogatstvo u životu i želim mom sinu da podarim prijatelja za ceo život.

Tvoj suprug se takođe bavi novinarskim poslom, dakle kolege ste, pa da li je to olakšavajuća okolnost ili ipak ne? Da li je on tvoj najveći kritičar?

- Moj suprug je sportski novinar, komentator, voditelj i jeste moj najveći kritičar. Moraću da ga kritikujem zbog toga. Ja sam njegov najveći fan, stalno ga nešto hvalim i gledam redovno sve njegove emisije, a on meni zna da udeli konstruktivni savet. Ja baš i ne volim kritiku (smeh). Definitivno je moja najveća podrška u tome i potpuno se razumemo kada je posao u pitanju tako da mislim da to nije otežavajuća okolnost, naprotiv. On radi i još neke dodatne poslove pa je to otežavajuća okolnost, da uskladimo naše obaveze i svakodnevni život, obaveze prema detetu. S druge strane sam ponosna na to što je takav, što se bori na raznim frontovima.

Pošto si voditeljka Brzih vesti na Kurir televiziji i zaista se susrećeš sa raznim dešavanjima, kako lepim tako i onim manje lepim, uspevaš li nekako da te vesti zaboraviš i potisneš, i što bi se reklo, da posao ne nosiš kući?

- To je dosta teško. Ima dana kada izađem sa posla i potpuno se isključim, a ima dana kada situacije i događaji ostave na mene utisak koji traje danima. To se desilo skoro i baš tad sam i saznala da sam u drugom stanju i desio se zemljotres u Hrvatskoj. Radila sam jedan prilog o tome, gledala sam razne snimke i tu je bila jedna majka koja je izgubila svoje dete u zemljotresu. Ja sam to toliko teško podnela, došla sam kući i ne znam da li sam spavala uopšte tu noć, cela sam treperila. Tad sam i shvatila da definitivno moram uskoro da se povučem. Informativa je takva, velika većina vesti prvo dođe do vas tako da eto, desi se nekad da mogu da se isključim, nekad ne, ali mislim da bi se to desilo i da se ne bavim time.

Šta privatno voliš da radiš? Koji su ti hobiji, interesovanja...?

- Moji roditelji ne žive u Beogradu i trudim se da kad god imam slobodan trenutak sa detetom odem kod njih, da on uživa sa bakom i dekom, sestrama i tetkom. Zaista nemam slobodno vreme. Kad dođem kući nakon posla, tu kreću obaveze oko kuće, deteta, kupanja, spremanja večere i tako dalje. Nemam neki hobi koji bi me trenutno okupirao. Jako sam druželjubiva, imam mnogo prijatelja i volim sa njima da provodim vreme, da malo negde izađemo, na tamburaše i muziku, neku večeru.. to jako volim. Volim provod, volim društvo i kafanu. Nažalost, sad je ovakvo vreme da ne možemo nigde da idemo ali biće i toga.

Rekla si da ne stižeš mnogo vremena sebi da posvetiš a opet uvek izgledaš sveže i sjajno. Koji je tvoj recept za dobar izgled?

Pa, hvala. Mi se viđamo uglavnom na poslu, a moj posao zahteva da lepo izgledam. Naravno da ima dana kada niti se osećam lepo, niti izgledam tako. Prosto normalno vodim računa o sebi, nisam nešto previše opterećena. Opet kažem, nemam baš ni mnogo vremena za to. Moj sin koji ima dve i po godine još nije odlučio da je meni vreme da prespavam noć kao čovek tako da ne znam kojim čudom nemam podočnjake. Trenutno, mimo ovog drugog stanja, nisam stizala ni da treniram ni slično. Vodim normalno računa o sebi, uglavnom sama. Kad stignem odem do kozmetičarke, volim da su mi nokti sređeni i da mi je kosa uredna i odmah se osećam bolje.

Kako si počela da radiš na Kurir televiziji?

- Na Kurir televiziji sam počela da radim skoro godinu dana pre nego što će televizija početi sa emitovanjem. Kontaktirao me je Igor Šanjević koji me je video negde u nekim emisijama koje sam ranije radila, verovatno mu je to izgledalo interesantno. Pozvao me je i ja opet kažem, nisam nikada imala priliku da radim informativu i nisam nikada radila spikerski posao ali je on to nešto prepoznao u meni. Imali smo jedan sastanak, dogovorili smo se onako načelno da za koji mesec počnem da radim, međutim, tu se otvorilo jedno mesto. On je mene pozvao kao “Hajde ako hoćeš da krenemo i ranije” tako da sam ja krenula da radim još u oktobru 2019. godine. Kada je krenula televizija, kada su počele da dolaze i druge kolege, već sam tu bila na svom terenu. Hvala mu mnogo što je prepoznao to u meni i što mi je dao priliku da se dokažem i pokažem i nadam se da nisam razočarala.

Šta bi volela da svet zna o Bojani Drašković?

- Razmišljala sam o ovom pitanju, prvenstveno zato što su moje kolege imale ovo pitanje kod vas i jako je teško dati odgovor. S jedne strane, ljudi koji su u mom okruženju, moja porodica i prijatelji, oni znaju sve o meni i mislim da bi možda oni dali bolji odgovor na to. Ne znam da li drugi ljudi i žele uopšte da znaju nešto o meni. Ako žele, volela bih da znaju da se trudim da budem dobar čovek, da sam posvećena svojoj porodici i prijateljima, svom detetu. Zaista sam zahvalna na svemu što imam, na svojim divnim roditeljima, svojoj sestri, na svojoj sada primarnoj porodici, suprugu, detetu. Srećnom me čine male stvari i za mene su možda i najlepši prizor moji roditelji koji se igraju sa mojim detetom.

(Bojana Petrović)