VODITELJKA JE PROŠLA PAKAO, BORI SE SA STRAHOVIMA, a sada je rešila da progovori o svemu! Konačno otvorila dušu!

Sredinom decembra prošle godine Marijana Mićić je na „Instagramu“ napisala: "Ajmo malo bez loših vesti, bez stresa, briga i bilo kakve opterećenosti. Hajde da delimo lepe vesti, makar bile i lažne, jer ko kaže da su sve loše istinite?! Ako zatrpamo mreže dobrim i veselim temama, zar nam neće lako ući u podsvest, kao i ove druge? Hajde da probamo.”

Kako je izgledalo suočavanje vaše preosetljivosti i svega što nam je priredila 2020. godina?

‒ Hipohondar sam po prirodi, ali kad nas je zadesila korona, za divno čudo nije bilo ni trenutka panike ni nerealnog straha, već smo odlučili da idemo dan po dan, dok se ne izlečimo. Izgleda da bolje reagujem kad se nađem u konkretnoj situaciji, nego dok u vazduhu lebdi pitanje da li će se desiti ono čega se bojim. Čak mislim da je dobro što sam koronu prebolela tada, jer bih sada na snimanju bila van sebe, budući da ekipu čini pedeset ljudi - rekla je Marijana.

Jednom prilikom sebe ste nazvali “hodajuća paranoja puna strahova”. Čega se sve bojite?

‒ Da li je dovoljno da kažem kako sam pre nekoliko godina slučajno progutala žvaku i zvala Hitnu pomoć da pitam šta da radim? Ne šalim se. (smeh) Nikad nisam čula da su nekom u privatnoj ordinaciji rekli: “Ne, to vam nije potrebno, idite kući”. A meni su govorili. Godinama je to trajalo, a kad je počelo da mi remeti svakodnevni život, odlučila sam da potražim lek. Možeš da biraš da li ćeš kod psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta. Odabrala sam psihoterapeuta jer mislim da ti psihijatri odmah propišu neki lek, što mi se ne dopada, osim ako baš ne mora. Geštalt psihoterapija mi je bila super. Miloš se šalio da me je psihoterapeutkinja “popravila”. Nekoliko godina sam bila dobro, a kad su ponovo počeli da se javljaju nekadašnji simptomi, rekao mi je: “Idi kod one tvoje, da te opet popravi”. Meni ovo gradsko ludilo uopšte ne odgovara. Ja sam za neko sasvim drugo vreme. Bilo bi divno kad bih mogla da se, kako kažu u mom selu, prošetam po šoru, vratim kući, sednem na klupu i posmatram ljude.

Kako Miloš reaguje na vaše strahove?

‒ Veoma je tolerantan. Mislila sam da je normalno da imaš razumevanje partnera sve dok nisam shvatila da mladići i muževi mojih drugarica nisu raspoloženi da se bave njihovom psihom. Nisam ja takva zato što mi se to sviđa, naprotiv. Drugo, činjenica je da svi imamo strahove i probleme koje nastojimo da rešimo kako znamo i umemo, a ljudi očekuju da se non-stop ponašaš kao klovn. Zato sam nedavno stavila post: “Izvinjavam se što nisam nasmejana na slici, imam neradne dane”.

Kad smo već kod postova, u jednom ste napisali da ste se vi i Miloš zarazili u istom satu, istom trenutku, sa identičnim simptomima. Da li možemo da zaključimo da ste postali jedno?

‒ Može! Deset dana smo ustajali samo da bismo otišli do kuhinje da uzmemo lekove i eventualno voće. Ostalo vreme ležali smo u krevetu, držali se za ruke i gledali se. To mi je veoma prijalo. Zvuči čudno kad ovako pričam, jer smo imali koronu i stvarno nam nije bilo dobro, ali zaista smo se osećali kao jedno. Čak nam je i krvna slika imala gotovo iste vrednosti.

Mislite li da vas je sudbina pogledala ili ste se potrudili da vam tako bude posle sedam i po godina veze?

‒ Sigurno je da su sudbina ili svemir uradili svoj deo posla, ali smo nas dvoje i te kako zaslužni. Da i moje i njegove akcije nisu nailazile na prave reakcije, veza sigurno ne bi trajala, bez obzira na ljubav. Moguće je da štošta zavisi i od godina. Kad imaš dvadeset i neku, mnogo burnije reaguješ na svaki partnerov gest. U tim godinama manje je kompromisa, a više rasprava, pa veze brže pucaju. Kod nas se sve lepo poklopilo. Miloš je “u glavi tačan” za odnose, pa je uspeo da i mene kanališe do granice da sada i ja isto reagujem - istakla je ona

U vašu kuću došla je još jedna “igračka”, i to živa.

‒ Doveli smo Đurinu ćerku, kojoj još nismo dali ime. Sada nas je u porodici četvoro. Lagano se širimo, pa ko zna… Možda bude po sistemu “jedan, pa još jedan član”.

Pretpostavljamo da znate da će se ova rečenica pretvoriti u naslove na portalima.

‒ Nedavno sam gostovala na „Jutjub“ kanalu Kristine Radenković i Marije Veljković. Jedna od žena koje ih prate pitala je kada će Marijana postati majka. Odgovorila sam joj da nije pristojno postavljati to pitanje, jer se time ne zadire u privatnost, već u intimu. Ako nikoga u novinama ne pitaju šta je konkretno radio kod zubara, nema potrebe ni da se čita o čemu je neka žena razgovarala sa svojim ginekologom. Kasnije je bilo mnogo komentara koji su se svodili na konstataciju da je to bio jedan od najboljih odgovora ikad datih na ovo pitanje.

(Espreso.co.rs/Hello)