JEDAN OD NAJPOZNATIJIH GLUMACA U SRBIJI OSTAO BEZ POSLA! Više nema platu, ovo može da bude KATASTROFA!
Foto: Printskrin

au

JEDAN OD NAJPOZNATIJIH GLUMACA U SRBIJI OSTAO BEZ POSLA! Više nema platu, ovo može da bude KATASTROFA!

Tako da sam slobodan kao umetnik i kao nezavisni čovek da sve saspem u lice

Objavljeno:

Glumac kaže da ne pravi razliku kada se obraća, bilo da je u pitanju reditelj, taksista ili producent, ali da zato mirno odlazi na počinak.

Glumac Ljubomir Bandović, kojeg ćemo imati priliku da gledamo u novim ostvarenjima “Jedini izlaz”, “Hadžijino zvono” i filmu “U ime naroda”, gde tumači lik Svetozara Miletića, za naš list priča o životu, glumi, britkom jeziku, ali i sličnostima sa likom koji tumači.

- Ja, kao i on imam obrijan jezik. Ja sam neko ko živi uz sistem, ne živim u sistemu, ne primam platu nigde, samo plaćam poreze na svoje zarade. Tako da sam slobodan kao umetnik i kao nezavisni čovek da sve saspem u lice. Samo što sam mnogo gluplji od Svetozara koji je znao kako kome i zašta to da koristi. Ja na isti način saspem i lice i reditelju, taksisti, producentu... Ne pravim neke razlike, zato sam ja samo glumac. To su velike stvari, kada vam neko da tu vrstu poverenja. Pogotovu kada treba da date krvi i meso čoveku o kojem imate samo faktografske podatke. Najviše sam ga razumeo kroz njegove govore jer za to se takav misleći um spremao. Skandali na nivou, reći ću istinu u Ugarskom parlamentu gde sam samo deputat jednog nekonsututivnog naroda, čije ime neće ni da izgovore je hrabrost koja se graniči sa mahnitim, nerazumnim. Ali on je znao da tada ili nikada se neće ostvariti. Tada je bio momenat. Bila su već previranja u Evropi, bio je momenat da se izbori za svoj ideal i da uradi to za svoj narod.

foto: Marina Lopičić

Da li ste se opekli zbog britkog jezika i da li je bilo momenata da pomislite “možda je bolje da sam u životu kalkulisao”?

- Čak i da sam to pomislio, odspavao sam mirno jer sam opekao jezik i onda sam se probudio još čvršći sa idejom da ću živeti ovako kako mislim da treba i ovako kako je dostojno čoveka. Jer živimo u vreme u kome su nam poturili ljudska prava, a uzeli nam ljudsko dostojanstvo. Možete da oblikujete čoveka koji je bez sadržaja, koji nije armir’o kičmu. Ne možete slobodnog čoveka da oblikujete, ne možete da ga sagledate, da ga razumete. Zato vas i unize zato što ne mogu da vas sagledaju. Vašu visinu i širinu, zato vam nakače dva pijanstva u kafani, jedno prelaženje ulice van pešačkog prelaza. I to vas devalvira među ljudima koji su odgovorni za hiljade mrtvih koji žive u platama od mermera od milijardu evra itd. Sa sobom na ti, samim tim ste sa životom na ti. Ali sa umentošću na Vi. Sa književnošću na Vi, na spomeniku kod bake i deke kada idete da zapalite sveće na Zadušnice na Vi. A kada se svetla pogase i kada zatvoriš svoja vrata i kada opereš zube pred spavanje i kada legneš i pokriješ se jorganom, tada nailazi istina. Ne želiš tu da se plašiš. Želiš da si svoj na svome.

Očigledno da je najlakše otići mirnog sna?

- Očigledno. Ne govorim iz pozicije nekog ko je to osvojio, pa on to ume, da će to njegovo biti do kraja života. To se svaki dan osvaja. To su svakodnevne borbe. Iskušenja su velika. Samo svest o tome je dovoljna. A onda nas petorica svesnih će

Uspešno idete od komičnih uloga pa do onih ozbiljnijih dramskih. U čemu se pronalazite?

- Zavisi kako s kim, kako šta. Mi smo svojim odnosom prema poslu pozvani da mu damo značenje, da li je to tezga, umetnost ili zabavni program. Ja dobro plivam u svim vodama kada imam s kim da plivam. Ovaj posao je grupni posao. Znate kada kažete i igrate centarfora. Ne, vi igrate fudbal na poziciji cetarfora. Što ne znači da ćete sledeću utakmicu igrati centrarfora, ali ćete opet igrati fudbal. Ako krenem od toga da sam rastao u kući u kojoj se i hleb mesio i meso peklo i paradajz uzgajao u bašti i kolači pravili. Nama su poslastičarnice i restorani bili apstraktna stvar. Doživljavam sebe kao glumca koji ima širok asortiman. Nisam radnja koja je usko profilisana.

Ljudi koji nemaju prilike da vas upoznaju rekli bi da ste nedodirljivi, da ne smeju da priđu. Koliko je to dobro ili jednostavno ljudi greše kada tako misle o vama?

foto: Marina Lopičić

- U početku kada su mlade kolege govorili: “Mene su naplašili što se vas tiče, a vi ste u stvari normalna osoba.” Ja sam reagovao: “Zašto, ljudi, pa ja stvarno nisam takav, vrlo se lako sa mnom uđe u komunikaciju, nisam neka nadžak baba, što kažu.” Ali što vreme više ide, prija mi da kažu da moraju da paze kako da mi priđu. To mi čuva malo vremena za mene.

Kako gledate na sve što se događa u vezi sa virusom korona?

- Korona je tu sa razlogom. Sve je legitimno. Ovo će iznedriti neke bolje ljude, bolje čovečanstvo ili ćemo svi zglajznuti. Što mislim da je izvesnije, jer ovo nema kud više. Ovo nema popravke, mora sve da se poništi.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.