SVI PRIČAJU O NJENIM NAGIM FOTKAMA! Glumica Miona Marković o ulozi NARKOMANKE, predrasudama i SCENAMA MUČENJA!

Glumicu Mionu Marković publika je primetila u mnogim projektima, ali čini se najviše zavolela kroz serije “Žigosani u reketu” i “Močvaru”. Uloga narkomanke Marijane koja je svakodnevno na heroinu podigla je pompu u javnosti, a Miona je dobila pozitivne komentare za glumu.

- Sve je bilo izazovno. Marijana je takav lik koji dobijate da odigrate retko, neko i nikada... to je lik gde je svaka scena ključ i svaka je bitna i ne postoji, sem kadra gde prolazim u zatvoru kao opatica, ništa što je bilo jednostavno. Izazov je bilo sve, pa i sam kasting gde sam zapalila svoju prvu cigaru jer sam shvatila da je Marijana ne ispušta, u prošlosti naravno. A što se tiče njene sadašnjosti gde je monahinja od 47 godina.... zamislite samo situaciju gde ja u 23. godini glumim nekoga u 47. ko ima sina u 20-im koga igra glumac koji je u pravom životu stariji od mene i pritom u toj sceni se dešava znate već šta. Ako niste gledali, ne želim da “spojlujem”.

Videli smo te u izuzetno teškim scenama, da li je teško za mladu glumicu da se prebaci u takvo psihičko stanje?

- Nije lako, ali zbog takvih uloga i želim da se bavim ovim poslom, odnosno to za mene nije posao, to je poziv. Moja lična teorija jeste ta da kada imaš poziv za nešto - ne pitaš se mnogo oko toga šta ćeš biti kad porasteš - to prosto prevazilazi moj izbor. To je stvar zbog koje vredi živeti, za takve uloge koje ću odigrati.

Glumci koji igraju brutalne likove gde se podrazumevaju scene mučenja uglavnom govore da to utiče na njih i privatno?

- Igra nas pročišćava, ali to ne znači da ona nije bila puna bola. Bilo je dana kad se vratim kući i plačem jer me je Marijana mnogo rastužila. Mislim da je sve u svemu to jedno lepo osećanje - osetiti nju u sebi. To je sad neki njen život koji se desio i meni u deliću i čijeg bola sam svesna. To je upravo lepota glume - mi glumci dobijamo životna iskustva koja nisu naša, mi prolazimo kroz tuđe živote i uzimamo od njih šta nam se sviđa, a šta nam se ne sviđa naučimo da odbacimo.

Negde si svojom transformacijom zadivila mnoge. Na šta nikad ne bi pristala zarad uloge?

- Ne bih pristala na lošu ulogu u lošem tekstu sa bezveznom ekipom, a za dobru ulogu u fenomenalnom tekstu sa sjajnim timom usudila bih se ko zna na šta sve. Još i ne znam.

Jedna si od retkih koja ne sređuje svoje slike na Instagramu. Jesi li zavolela svoje nesavršenosti ili radiš na tome da ih i nemaš?

- To što ih ne sređujem u fotošopu, ne znači da mi nije stalo do estetike mog profila, volim slike i mislim da sam rob Instagrama, a što se tiče mojih nesavršenosti, one se menjaju iz godine u godine i uvek ima nešto što mi smeta, ali to su naše lične borbe koje moramo da vodimo.

Sa kakvim predrasudama se najčešće susrećeš?

- Pa sa sopstvenim. Svi mi imamo predrasude, ovo vreme nas je naučilo da razmišljamo ukalupljeno jer imamo odmah pred sobom profile ljudi koje ne znamo i o njima sudimo samo na osnovu onoga što oni biraju da predstave. To ima i mana i prednosti, zaista mislim da su mlađe generacije sposobnije da prepoznaju neke stvari brže u karakteru, ali sa druge strane mnoge stvari ne možemo znati ma koliko se trudili.

Imala si priliku da sarađuješ sa velikim glumačkim imenima. Da li si od nekoga pokupila vredan savet?

- Zapravo tek dolazi moje vreme učenja kroz rad, ali imala sam velike lekcije o glumi od Svetozara Cvetkovića, Borisa Komnenića, Anite Mančić, Olge Odanović, Laneta Gutovića, Sanje Marković (koja je moje godište)... od nekih sam dobila savete, ali zapravo njihov način igre autentičan je i inspirativan. I posmatrajući ih, ja učim.

Pompu oko golotinje dižu malograđani

Negde se i dalje najviše diže pompa oko tih scena u kojima si naga. Zašto misliš da je to tako?

- Zaista mislim da se ta pompa može dići samo u malograđanštini. I naravno da onaj koji je gledao prvu epizodu i ništa dalje može samo o tome i pričati, jer ništa dalje nije upoznao o mojoj Marijani, a iskreno, ta golotinja je postupak koji pokazuje kakva je ona majka i mnogo govori o mom liku i ne bih nikada žrtvovala tako dobru scenu zbog stida. I aman-zaman, mi živimo u 21. veku.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)