OD HONORARA NISAM MOGAO NI NA MORE DA IDEM! Neca iz "Srećnih ljudi" priča kako su se glumci ophodili prema njemu

Janko je nastavio porodičnu tradiciju i danas se bavi umetnošću, baš poput svog oca.

- Radim u galeriji na Banovom brdu, već 15 ili 17 godina, to nam je baza, i radimo transport i pakovanje umetničkih dela. Naravno i trgovina slika, opremanje slika, to je moj sadašnji posao i budući, ja se nadam. Moj otac to radi već 30 i kusur godina, tako da je logičan sled bio da i ja ostanem u tome, s obzirom na to da mi dva rođena brata ne žive u Srbiji, jedan živi u Dubaiju, drugi u Americi, tako da sam ja ostao u tom poslu i nastavljam ga - otkrio je za "Blic" prošle godine.

Janku je kao dečaku na snimanjima, priznaje, bilo pomalo dosadno, ali se sada ovih uspomena seća samo sa osmehom.

- Neću da kažem negativno, ali dosadno mi je bilo, ali što sam stariji sve mi je to jako interesantno i jako lepe uspomene imam. I sad kada je prošlo skoro 30 godina samo pozitivne utiske imam. Bilo je teško vreme, moj honorar za te tri godine je bio toliki da nisam mogao da platim jedno letovanje za porodicu, za te tri godine, bila je inflacija. Tako da nije bio finansijski interes , već entuzijazam, kao i kod dosta ljudi koji su tu radili - priznao je on tada.

Uloga Nece omogućila mu je da sarađuje sa velikim imenima domaće glumačke scene, a otkrio je i kako su se oni ophodili prema njemu.

- Fenomenalno, od Radmile Savićević, Bate Živojinovića, Nikole Simića, kao da su mi zaista bili baba i deda. Desko, Tanja Bošković, Dubravka, kasnije i Jugoslava i Zlata, o svima imam samo pozitivne utiske. Ja sam tu bio jedino dete, samo komplimente imam za njih, baš su bili dobri - istakao je Janko.

(Espreso.co.rs/Blic)