PEVALA JE DA ZARADI ZA SPOMENIKE PREMINULIMA! Naša pevačica SAHRANILA je PETORO NAJMILIJIH jer nisu imali NIŠTA

Gostujući u emisiji "Glamur specijal", nekada jedna od najpopularnijih folk pevačica, govorila je o svojoj karijeri i životu, a neizbežan deo bile su njene lične tragedije zbog kojih je devedesetih godina morala da se povuče sa scene.

Milena Plavšić je srcem punim tuge, kroz jecaje, s gledaocima podelila svoju najdublju bol, priču o gubitku njenih najmilijih.

- To je za mene veoma bolno i teško i ne znam da li uopšte da pričam o tome. Ali eto... Prvo je 1989. godine u saobraćajnoj nesreći poginuo moj sestrić. Potom je dve godine kasnije, moj rođeni brat, isto tragično nastradao. Pregazio ga je kamion u ulici gde je živeo, takoreći ispred kuće. Dok je pomagao komšiji da istovari drva, kamion se vratio unazad i pregazio ga! Nisam stigla ni da se oporavim od tog bola i šoka, a već sledeće godine, 1992. ubijen je njegov sin od 15 godina i to na istom mestu gde je poginuo moj brat. Ubio ga je školski drug. Na suđenju su zaključili da je to bila dečja igra i da niko nije kriv. Bratu dajem godišnjicu, a bratancu četrdesetodnevni pomen u isti dan. Tako se namestilo - kroz suze je ispričala Milena.

Bile su to ratne godine. Posla za pevače je bilo malo, pa je Milena prihvatala ponude i u trenucima kada joj je bilo najteže.

- Niko od mojih u to vreme nije imao posao. Kad mi je ubijen bratanac, morala sam da idem da pevam kako bih zaradila novac za spomenik. Tad mi je bilo najgore, zamislite kako sam se ja tada osećala. Nastupala sam negde u Hrvatskoj, namerno sam birala vesele pesme, da ne bih zaplakala. Ali ne vredi, nisam izdržala. Slomila sam se kad sam pevala moju pesmu "Čašu mi tuge nalijte", pa mi je jedna gospođa prišla i rekla da i ona plače uz tu pesmu. Mislim se u sebi, e da je sreće da plačem zbog pesme.

Na žalost, tu nije bio kraj Mileninim mukama. Nakon gubitka sestrića, brata i bratanca, umrli su joj i roditelji.

- Oni su od tuge umrli. Otac je prestao da jede i preminuo je 1994. godine, a majka dve godine kasnije. Kad je ona umrla, bilo mi je najteže, jer sam bila vezana za nju. Tad sam u sebi ponavljala pitanje, ima li kraja mojim tragedijama, ne stignem da ožalim jedno kako treba, a već druga nesreća me stigne. Ali stalno sam ponavljala reči "budi jaka, izdrži"! Tako sam i napisala stihove "Svaku buru i oluju koju život sprema, srce moje izdržaće, ja sam jaka žena". To je moja autobiografska pesma - zaključila je Plavšićeva.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Alo)