Viki Miljković crtali metu na čelu zbog koncerta, ona jednim potezom otkrila pravu istinu

Nekada je dovoljno nekoliko naslova da se o čoveku napravi slika koja nema veze sa istinom. Nekada se od jednog koncerta napravi slučaj, od nastupa pitanje morala, a od pevača meta. A nekada upravo iz takve buke izađe ono što je najvažnije – jedno konkretno dobro delo.

Upravo to dogodilo se Viki Miljković, koju su pojedini mediji prozivali zbog toga što će pevati na koncertu u Požegi, dok se u isto vreme vodi borba za lečenje sugrađanke, Valentine Marinović. Umesto pitanja, razgovora i provere činjenica, stigle su osude. Umesto da se neko okrene i pita šta može da se uradi za bolesnu ženu, deo javnosti dobio je priču o tome kako Viki „peva dok je drugima potrebna pomoć“.

Malo je, međutim, nedostajalo da se pre nego što se nekome nacrta meta na čelu – jednostavno podigne telefon. Da se pita. Da se proveri. Jer da su to uradili, možda bi saznali ono što je Viki sada, iako nerado, bila prinuđena da kaže javno: da je pomoć Valentini već uputila iz sopstvenih sredstava, pre nego što je uopšte izašla na scenu i pre nego što je javnost od njenog nastupa pokušala da napravi moralni problem.

I tu cela priča dobija potpuno drugačiji ton. Jer humanost nije naslov, nije objava i nije pitanje ko je glasnije osudio drugog. Humanost je ono što čovek uradi kada nema publike. Viki je pokazala konkretno delo, a zatim pozvala i one koji su je prozivali i sve građane da učine isto – da pomognu Valentini.

U petak će Viki pevati u Požegi, ali će njen dolazak biti i prilika da se učini nešto dobro. Na vidnom mestu biće postavljena kutija za pomoć Valentini Marinović. Tako je odgovor na medijske napade postao poziv na solidarnost: ne još jedna svađa, već još jedno dobro delo. Jer najlakše je nekome nacrtati metu. Mnogo je teže pružiti ruku.

Saopštenje Viki Miljković prenosimo u celosti:

- Dragi moji, mislim da je vreme da kažem nešto što inače nikada nisam volela da govorim javno. Tokom čitavog svog života, kao vernik i kao čovek, trudila sam se da idem putem humanosti. Učestvovala sam na stotinama humanitarnih koncerata, što je bilo javno i vidljivo, ali ono što je mnogo bitnije – daleko od očiju javnosti – bila sam deo brojnih humanitarnih akcija. Pomagala sam ljude, institucije, crkve i sve kojima je pomoć bila potrebna, kad god mi se za to ukazala prilika. Nikada nisam imala potrebu da o tome javno govorim, jer smatram da se dobro delo ne radi zbog pohvale. Dobro delo se radi zato što je to ljudski, zato što je to naša obaveza prema drugom čoveku i zato što tako treba.

Ne bih ni sada govorila o tome da nisam bila targetirana jednim, po mom mišljenju, veoma ružnim i nepravednim medijskim potezom.

Od jednog mog nastupa napravljena je priča u kojoj sam predstavljena kao neko ko nema razumevanja za tuđu muku. Zbog toga mi je nacrtana meta na čelu. Bila sam izložena pozivima na bojkot, pozivima na linč i najrazličitijim napadima, i to zbog nečega sa čim, suštinski, nemam nikakve veze.

I upravo zato ovo boli.

Jer ja veoma dobro znam šta znači boriti se za život nekoga koga voliš.

U svom životu izgubila sam oba roditelja, brata, i dvoje svojih najboljih prijatelja od teških bolesti. Znam kako izgledaju dani u kojima se živi od jedne nade do druge. Znam kako izgledaju strah, nemoć, čekanje, molitva i ona tiha borba koju vode porodice kada im je najdraži čovek bolestan.

Zato me je još više povredilo kada mi je, na ovaj način, pripisano da nemam saosećanja.

Kako neko može da mi kaže da nemam razumevanja za tuđu borbu, kada sam takve bitke kroz život vodila uz svoje najdraže ljude?

Ja znam šta znači bolest. Znam šta znači strah. Znam šta znači moliti se za nečiji život. I znam koliko je važno kada vam u najtežem trenutku neko pruži ruku.

Zato na fotografiji koju objavljujem stoji uplatnica kojom sam, iz ličnih sredstava, pomogla lečenje porodilje Valentine Marinović iz Požege.

To nije nešto što sam uradila zato da bih se sada hvalila. To je bio moj mali doprinos njenoj borbi i njenom putu ka ozdravljenju. I od srca se nadam i molim da Valentina iz ove borbe izađe kao pobednik i da nju i njenu porodicu dočekaju najlepše moguće vesti.

Sigurna sam da namera onih koji su me targetirali nije bila inspirisana plemenitošću. Da jeste, pozvali bi me pre objavljivanja svega i uputili u čitavu priču. O tome da je to bila i njihova profesionalna obaveza, da i ne pričam. Ali, ako ništa drugo, zahvalna sam im što su svojim pisanjem skrenuli pažnju na nekoga kome je pomoć zaista potrebna. Ako je već napravljena priča, hajde da iz nje izvučemo nešto dobro.

Zato sada pozivam i njih, urednike i autore tekstova koji su me targetirali, da pokažu da li su i sami nekada uplatili novac za nečije lečenje ili pomogli nekome u nevolji. A ako nisu, pozivam ih da se pridruže mom primeru.

Ne samo rečima. Delima.

Ja ću u petak biti u Požegi. Izlaziću na scenu i pevati, kao što je i bilo planirano.

Ali želim da taj dolazak bude prilika da svi zajedno uradimo nešto dobro.

Na vidnom mestu biće postavljena kutija u kojoj ćemo prikupljati pomoć za Valentinu.

Zato pozivam sve vas da dođete. Da muzika još jednom ostvari svoju plemenitu misiju i poveže ljude u ljubavi, da pokažemo da smo složni, solidarni i da umemo da budemo tu jedni za druge onda kada je najteže.

Jer meta može biti nacrtana na čelu čoveku za jedan dan. Ali ono što čovek nosi u srcu i ono što je tokom života činio – ne može izbrisati nijedan tekst.

I zato, umesto da se delimo, hajde da se ujedinimo oko nečega što je zaista važno.

Hajde da pomognemo Valentini.

Vidimo se u petak u Požegi.

Voli vas vaša Viki Miljković.

I da bude jasno – ovo je prvi i poslednji put da se na ovaj način oglašavam o svojim humanitarnim delima. Ne želim da se dobro koje činim pretvara u dokazivanje bilo kome. Ali kada sam već targetirana i kada je moja ljudskost dovedena u pitanje, osetila sam potrebu da kažem istinu.

A sada – hajde da pokažemo delima koliko možemo kada se udružimo - zaključila je muzička zvezda.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)