UDOVICA SUZANA SE RASPALA ŽIVA PRED KAMERAMA! Zbog ovog pitanja BRIZNULA U PLAČ! Suze preplavile studio

Suzana Jovanović zaplakala je u sinoćnjoj emisiji Amidži šou kada je govorila o smrti supruga i o njegovoj teškoj borbi.

Na samom početku otkrila je kako se danas oseća nakon svega.

- Vraćam se polako u normalu. Ostala sam sama sa sobom, sa svojom porodicom, onda tek kreće mozak da procesuira sve što se dogodilo. Teško mi je da kažem da je preminuo, prešao je u novu dimenziju. Ja sam sve običaje ispoštovala i izgurala. Sad kad odem da ga posetim, kao da sam otišla da pospremim, da sklonim cveće koje je uvenulo i odem kući. Neće ni srce ni duša da prihate - rekla je ona na početku u emisiji "Amidži šou".

- Kako idu regularni dani? - pitao je Ognjen.

- Kao i svi, prvo kad ustaneš pogledaš polovinu kreveta gde je Sale spavao prazno... Sreća pa imam kucu koja je sa mnom u sobi i pravi mi društvo i ispunjava prazninu, ali niko ne može da ga zameni naravno. Tu mi je ćerka, nije se još odselila u svoj stan. Imam ljude koji rade, uhvate me obaveze. Ja i da hoću da sedim kod kuće ne mogu jer zovu, mora da se gleda nešto za stan, zovu majstori i nemam vremena da sednem i da još tugujem. Ja tugujem srcem, žalim srcem i dušom, ali više neću da plačem - nastavila je ona.

- Da li si imala strah kako ćeš sama? - upitao je voditelj.

- Prvo jutro kad je osvanulo posle njegovog odlaska i toliko sam plakala. Ja 40 dana nisam izlazila iz kuće i toliko sam plakala. Ja sam se pitala kako ću da uhvatim u svoje ruke sve što je on radio i da rešavam. Ja nisam bila obična domaćica kako mnogi zamišljaju i sedela kod kuće i kuvala ručak. Ja sam znala sve Saletove prve ideje i kako će da izgleda, za sve formate sam znala unapred scenario. On ustaje u tri noću, stavi jastuk, a onda kaže da ima ideju za novu sezonu, slepe audicije, sve sam znala. On mene pita: "Sule, šta misliš kako bi narod reagovao i da li će da im se dopadne?". Ja sam narodno dete i znam kako narod razmišlja, šta bi voleo da vidi i čuje, pa kažem šta je dobro, a šta da promenimo i tako smo se dopunjavali. Ja bih sve dala sad da mogu da ga oživim, ali je to nemoguće - govorila je Suzana.

O njegovim poslednjim danima

- Nestajao je preda mnom, to me je najviše bolelo. Nije mogao ni da jede, ni da sedi, ni da hoda, to je bilo najstrašnije. Oni su mu davali lek protiv bolova i sredstvo za spavanje, da utone u san i da ne oseti, jer su to strašni bolovi bili na kraju.

(Espreso/telegraf/prenela PV)