Pazite samo šta je Bata Stojković radio sa samo JEDNIM PLUĆNIM KRILOM: Njegove reči pred samu smrt i DANAS ODJEKUJU

Malo je umetnika koji su svojim životom i radom toliko zadužili domaću kinematografiju i pozorište kao što je to učinio Danilo Bata Stojković, čije je ime danas sam sinonim za glumu.

Njegova ljubav prema umetnosti bila je jača i od najteže bolesti, o čemu svedoči podatak da je tokom svojih poslednjih dana bukvalno iz bolničke postelje odlazio pravo na scenu.

Uprkos teškom zdravstvenom stanju, njegove jedine preokupacije i teme za razgovor bile su pozorište i fudbal.

O njegovoj nadljudskoj istrajnosti svedoči događaj sa 300. izvođenja predstave „Korešpodencija”.

Njegov kolega Milan Caci Mihajlović ispričao je da su Batinog iznurenog tela morali da drže pisac Duško Kovačević i inspicijent, koji su ga fizički doneli na pozornicu.

Iako je nastupao samo sa jednim plućnim krilom, Bata je svoju ulogu izneo maestralno i „u dahu”.

Taj ogromni napor obeležen je tiho, čašicom viljamovke nakon predstave, a Caci se kasnije sećao fotografije na kojoj sede uz piće i cigaretu, shvativši da je to zapravo bio njihov dirljiv, tihi rastanak.

Svojoj publici odužio se do samog kraja. Poslednji put je stao na pozorišne daske 13. februara 2002. godine, samo osam dana nakon pomenutog izvođenja „Korešpondencije”.

Tada je ponovo maestralno oživeo lik bivšeg DB-ovca Luke Labana u legendarnom „Profesionalcu”.

Uprkos svemu je izašao na scenu

Iako je bio u izuzetno teškom stanju, na scenu je izašao isključivo zbog slovenačkih studenata koji su u tom periodu boravili u Beogradu i silno želeli da ga vide u ovoj ulozi.

Samo dva dana nakon ove poslednje predstave, 15. februara, Bata je ponovo hospitalizovan, a životnu bitku izgubio je 16. marta iste godine.

Ova dirljiva priča upotpunjena je specifičnim crnim humorom po kojem je Bata bio poznat.

Njegov prijatelj Duško Kovačević mu je jednom prilikom u svom stilu prorekao da će umreti upravo na sceni.

Bata se sa tom idejom često i rado šalio, nazivajući takav kraj „velikom počašću”. U svom maniru, umeo je da prekori kolege koji bi na probu došli malo bolesni, govoreći im da bi smrt na sceni bila nepravedna privilegija:

„A, ne može, ti bi da umreš na sceni. To bi bila velika čast! I još da nam nabije kompleks. On da umre, a mi da se provučemo!”

Bonus video

(Espreso/Blic)