Naš čuveni glumac kojeg je Srbija obožavala, krio mučnu tajnu: Vodio borbu sa opasnim porokom, ali to nije najgore

Na današnji dan, 3. januara 2016. godine, svet umetnosti izgubio je jednog od svojih najvećih dramskih umetnika – Dušana Golumbovskog. Tokom bogate karijere, ovaj čuveni srpski glumac ostavio je neizbrisiv trag kroz brojne uloge, koje su ga zlatnim slovima upisale u istoriju domaće kinematografije.

Rođen 15. marta 1941. godine, na scenu je stao već sa deset godina. Studije glume završio je u klasi sa legendarnim glumcima Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešićem, Petrom Kraljem, Milošem Žutićem i Oliverom Katarinom Vučo.

Dušan Golumbovski ostvario je više od pedeset uloga u teatru, filmu i televiziji, a snimio je i preko stotinu epizoda popularnih serija, sa posebnim uspehom u projektima scenariste Siniše Pavića.

Veliku popularnost stekao je u serijama „Srećni ljudi“ i „Bela lađa“, a briljirao je i na scenama Narodnog pozorišta i Pozorišta na Terazijama. Njegova uloga tajkuna-antagoniste Ozrena Soldatovića ostala je urezana u srcima publike, dok je istovremeno tumačio i lik parničnog, a potom krivičnog sudije u seriji „Bolji život“.

„Mnogi misle da sam uvek tako opasan, jer su me potpuno vezali za lik Ozrena. Neki me čak privatno zovu Ozren Soldatović, ne znaju kako se u stvari zovem, ali mene takva popularnost ne opterećuje“, rekao je jednom prilikom, pa se osvrnuo na početke.

„Za to što sam postao glumac najzaslužniji su moj učitelj Ilija Janković i jedna čistačica. Učitelj je prepoznao moju sklonost ka glumi i dao mi ulogu u predstavi, a čistačica je preporučila moju izvedbu čuvenom Bati Miladinoviću u Radio Beogradu. Desetak godina kasnije upisao sam Akademiju, u klasi sa Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Pešićem i Petrom Kraljem“, prisetio se Golumbovski.

Najbliži prijatelj među kolegama bio mu je Petar Kralj, sa kojim je delio i profesionalne i privatne trenutke:

„Pera i ja smo se družili na Akademiji svakodnevno. Što na časovima, što privatno. U njemu sam prepoznao čast i poštenje, što je veoma retko i izuzetno kod ljudi. Pri tom je Pera simpatičan čovek, duhovit je, opušten i, što je tada bilo jako važno, uvek raspoložen za dobru kapljicu. Jednom prilikom, posle gostovanja u nekoj emisiji, sreli smo se negde oko deset sati izjutra. Seli smo u bifeu „Lasta", pričali i pili sve dok nismo pali s nogu. Mislim da smo se rastali tek negde oko ponoći. Nikad mi se nije desilo ništa slično. Druženje s njim je bilo veoma lepo. Život nas je malo razdvojio, između ostalog, jer sam prestao da pijem iz zdravstvenih razloga. Tokom bombardovanja 1999. godine imao sam moždani udar i od tada ni kap nisam popio“ – pričao je Dušan Golumbovski.

Golumbovski je imao težak početak – otac mu je preminuo pre nego što se rodio, a majka, balerina Dušica Vasiljević, ga je odgajala sama.

„Otac je umro novembra 1940. godine i ja sam, u stvari, posmrče. Moj otac Dragutin je bio razmaženi sin bogatog industrijalca, a majka Dušica Vasiljević poznata balerina. Iz priča znam da, kad je moj deda umro, njegovo četvoro dece, među kojima je bio i moj otac, podelili su njegovo bogatstvo. Otac je tada počeo da živi sladak život, prvi u Beogradu je kupio ‘Bentli'“, prisetio se davno glumac.

Kasnije se borio i sa alkoholizmom, ali je godinama bio u skladnom braku sa suprugom Mirjanom, sa kojom ima ćerku Anu.

„Da se ponovo rodim, opet bih bio glumac! Sve teškoće i prepreke, ne bih menjao. Gluma je moj život i ljubav koju ne mogu zameniti ničim drugim“, iskreno je govorio Dušan.

(Espreso/Kurir/DČ)