SKONČAO JE ČISTEĆI STOLOVE NA ZELENOM VENCU! Pred njegovom BEDOM zatvarali oči, trudnica mu UMRLA u...

Borivoje Kandić proslavio se ulogom Vuka Karadžića u istoimenoj seriji, a preminuo je tiho i skromno u 59. godini života.

Tri decenije nakon što je stekao slavu, završio je u bedi, živeći od pomoći prijatelja i čisteći kafanu na Zelenom vencu, gde je proveo poslednje dane.

– Pomažem prijatelju u kafiću, malo sredim prostor pre nego što dođu gosti, a on mi zauzvrat da neku nadoknadu. Od toga ne može da se živi, izdržava me majka od penzije. Živim sam, sa psom, otkad sam se razveo – rekao je glumac u jednom od svojih poslednjih intervjua za Gloriju.

Počeci i odlazak u Australiju

Borivoje Kandić rođen je 1961. godine u Mostaru, gde mu je otac Miloš, takođe glumac, imao angažman u pozorištu. Srednju ekonomsku školu završio je u Zemunu, a glumu je upisao iako je do tada pogledao svega dve predstave.

Krajem osamdesetih i tokom devedesetih bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i imao niz zapaženih uloga, sve dok 1998. godine nije odlučio da potraži novi početak u Australiji.

– Radio sam sve i svašta – raznosio hranu, pomagao keramičaru, moleru, bio pomoćnik geometra. Živeo sam sa suprugom, ali smo se razveli kada se zaljubila u Italijana. Vratio sam se zbog majke koja se razbolela, htela je da me vidi još jednom. Kada me je videla, ozdravila je – ispričao je tada Kandić.

Kandićev život obeležila je i velika tragedija koja se dogodila upravo dok je snimao seriju “Vuk Karadžić”.

– Ana Prenk bila je moja najveća ljubav, još iz osnovne škole. Trebalo je da se venčamo, ali umrla je dok mi je ležala u krilu. Bila je trudna – rekao je glumac.

Tragedija se dogodila kada su se vraćali iz Sombora, posle ispraćaja njegovog brata u vojsku.

– Vozio nas je prijatelj koji je kasnije završio u zatvoru. Nismo se ni sudarili, samo smo ušli u oštru krivinu i auto se zaneo. Ana je spavala... samo joj je pukao vratni pršljen.

– Tada sam izgubio kosu, a njen otac, direktor JAT-a, osedeo je u jednom danu. Godinama sam bio u psihički teškom stanju. To je rana koja nikada nije zarasla – govorio je Kandić.

Tišina umesto slave

Posle svega, Kandić se povukao iz javnosti i živeo skromno, oslanjajući se na majčinu podršku i retke prijatelje. Uloga Vuka Karadžića ostala je njegov najveći profesionalni domet – i večni simbol jedne tragične umetničke sudbine.

(Espreso/kurir/prenela PV)