KRV MU BILA I NA UŠI I NA NOS, LEBA NISU IMALI DA JEDU: Naš folker bio na rubu ponora, a majka mu rekla...

Era Ojdanić jedan je od najpoznatijih naših folkera.

Iako je zahvaljujući dugogodišnjoj karijeri sebi i porodici obezbedio pristojan život, on je odrastao u siromaštvu.

Najteža mu je bila 1952. godina kada u njegovom selu nije bilo hleba.

"U mestu Visoka gde sam rođen ima svega osim hleba. Gladna godina u brdsko-planinskom mestu gde je kamen i pesak. Pšenica je slabo rodila, kao i kukuruz. Tražio sam majci hleba, i vukao je za suknju. Moja majka Radina, rekla je: "Aco, sine, nema majka hleba da ti da, čekaj da idem u trap, da izvadim krompira". Moja majka je tada izvadila pet, šest krompira, obarila i dala mi da ručam. Nisam imao šta da jedem sa krompirom, baba Božana je imala sok od sira. Majka mi je sipala sok u zemljanu času i pomešala sa krompirom. I danas mi je to slatko. Taj ukus uvek mi stoji u duši i u sećanju. Nikada ga neću zaboraviti", ispričao je Era za "Kurir" svojevremeno.

"Moj pokojni otac da bi kupio 50 kilograma žita, morao je da ide da radi u kesonu. Taj keson u Ovčaru i Kablaru, kada se pravila brana je 40 metara ispod vode. On je morao da se spušta dole pod pritiskom vazduha. Krv bije i na uši i na nos od pritiska. To je bio uslov da bi prehranio porodicu. Dobije se nalog i potvrda i sa time se kupovalo žito. Nakon toga se žito nosilo u potačaru da se samelje", objasnio je Era kako je nekada živeo.

(Espreso/kurir/Prenela PV)