SRBIN MU OPSOVAO ŠIP**RSKU MAJKU, A ONA GA POGLEDALA KRVNIČKI: Ovako je počela NAJTRAGIČNIJA ljubavna priča kod nas

Na početku ništa nije nagoveštavalo da bi Bekim Fehmiu i Branka Petrić mogli da postanu prijatelji, a kamoli da će zajedno provesti decenije, zasnovati porodicu ivoleti se do poslednjeg daha.

Jedan od najpoznatijih i najcenjenijih glumaca regiona, Bekim Fehmiu, oduzeo je sebi život 15. juna 2010. godine.

Toliko je iznenađujuća bila ova tragična vest da je i njegova dugogodišnja supruga i čuvena glumica Branka Petrić kasnije ispričala da nije mogla ni da nasluti da je Bekimova depresija otišla tako daleko.

– Ne. Jer da jesam, sigurno bih na sve moguće načine pokušala da ga sprečim. Tih poslednjih dana Bekim je bio isti i ništa nije nagoveštavalo da je tragedija na pomolu. Dan ranije igrala sam predstavu "Tako je moralo biti", u kojoj glavni lik sebi život oduzima hicem iz pištolja. Kakve li ironije! – ispričala je.

Kako su se upoznali Bekim Fehmiu i Branka Petrić

Kako su oboje bili uspešni glumci, spojila ih je, očekivano, gluma, a putevi su im se ukrstili tokom studija. Prvi put su se sreli krajem pedesetih godina 20. veka na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu, a tada nisu mogli ni da sanjaju da će zajedno provesti život.

Bekim, sin albanskog imama Ibrahima Fehmijua poreklom s Kosova i Metohije, iz Đakovice, i Branka, ćerka riječkog katolika i raške Srpkinje, nisu se zavoleli na prvi pogled.

Najpre su se sretali na časovima i na vežbama, a najviše pažnje Bekim je Branki privlačio na časovima plesa, gde su bili partneri na insistiranje profesorke Sonje Dojčinović. Ona je ubeđivala Fehmijua da pređe u baletske igrače i poručivala mu: "Verujte, prevazišli biste Nurejeva" kada bi Bekim zaigrao s "vitkom, dugonogom, tamnosmeđom Brankom", kako ju je opisivao.

Međutim, kao što se nisu zaljubili već prvog susreta, tako nisu odmah postali ni prijatelji – štaviše, vrlo lako su mogli da odu u drugu krajnost i nikada ne postanu bliski. Brankin najbolji prijatelj Danilo Bata Stojković opsovao je Fehmijuu "š*ptarsku majku", nakon čega mu se Branka više nije ni javljala i, kako je kasnije pisao u svojim memoarima "Blistavo i strašno", pogledala ga "krvnički".

Putevi su im se, međutim, ukršali i vremenom su se sprijateljili i Bata i Bekim, kao i Bekim i Branka.

Prve simpatije

U međuvremenu, glumac se zaljubio i pitao Branku da bude njegova devojka, a ona je to odbijala.

– Doduše, i pre toga, dok smo radili "Jaje", Bekim me je nekoliko puta pitao hoću li da budem njegova devojka. Nisam htela... Bio je suviše mlad... – prisetila se jednom prilikom glumica.

Iako mu nije bila devojka, dopisivali su se dok je Bekim bio u vojsci, a ova pisma bila su nežna, topla, puna ljubavi. On je nju nazivao svojim "anđelom", a ona njega – "moj vitez".

U poslednjem pismu koje je Branka tih dana poslala Fehmijuu, pozvala ga je da je poseti u Novom Vinodolskom, gde je živela njena porodica, a on je pristao. Baš tamo su osetili kako se između njih rađa velika ljubav, o čemu je kasnije glumac pisao u svojoj knjizi.

– Noć je topla i puna svitaca. Lahor donosi miris mora. Čuju se cvrčci i udaljeni zvuci harmonike. Zapalili smo cigarete. Čini mi se da sanjam divan san. Pod zvezdanim ljubičastim nebom našlo se dvoje mladih, čije su iskre međusobnih svesno ili nesvesno potiskivanih simpatija počele da varniče još od prvog viđenja… Ta topla noć u avgustu "doći će mi glave" — pisao je Bekim Fehmiu.

– Mogao si da nađeš i neku manje lepu.

Tada je, pisao je, shvatio da je u Branki Petrić pronašao ljubav svog života.

– To je žena za mene. Odlučio sam. Definitivno – pisao je glumac.

U međuvremenu, Bekim Fehmiu postao je jedna od najvećih jugoslovenskih zvezda i gradio internacionalnu karijeru, pa je imao priliku da radi s nekim od najlepših žena u istoriji kinematografije, kao što su Brižit Bardo i Ava Gardner. Branka ga je pratila, posećivala i podržavala svim srcem.

Venčali su se 1968. godine i dobili sinove Uliksa, danas uglednog glumca, i Hedona, s kojima su bili najsrećniji, a Bekim se uvek s posebnom toplinom sećao njihovih bezbrižnih porodičnih dana obali Jadranskog mora. Ipak, nakon moždanog udara koji je doživeo i zdravstvenih problema, Bekim nije više bio isti čovek.

Branka je, decenijama kasnije, bila ta koja je pronašla Bekima bez znakova života, a danas živi s velikom tugom i uspomenama na njega i njihovu ljubav. Kako je jednom prilikom primetila, ljubavi kakvu su imali Fehmiu i ona uvek se završe tragično.

– A zašto te velike ljubavi imaju tužan završetak? Nešto se desi. U našem slučaju, ona je stalno dobijala neke nove kvalitete i zahvaljujući tome mi smo preživeli 43 godine zajedno. Svaka ljubav i zajednički život je biljka koju treba da negujete, da je osvežavate, ali desi se i da ona usahne. A bude i perioda rutine i onda se potrudite da oživite. Na početku nisam ni ja sasvim upoznala Bekima. I kasnije, kad su prošle mnoge godine braka, znala sam da mu kažem: "Ti si i dalje spreman da me iznenadiš". A to je važno — ispričala je glumica jednom prilikom za Nedeljnik.

Branka Petrić nedavno progovorila o svom zdravstvenom stanju

Glumica Branka Petrić ponosno gazi devetu deceniju i sa osmehom radi i aktivno učestvuje u pozorišnim, ali i serijskim ostvarenjima.

Iako je nedavno imala povredu ramena prilikom pada sa pozornice, sada se kako kaže, oseća odlično.

- Ovom rukom već mogu da funkcionišem. Bila je divna predstava, puno publike, pošto sam igrala neku baku Lu koja je vrlo raspoložena, i trebalo je da idem malo brže, ja kao nešto da žurim, i eto. To je bilo 20. juna, evo već tri, meseca, moja ruka je dobro. Išla sam na terapije dok sam bila na moru, mesec i po dana, svakog dana. Emotivni trenutak super, ne može biti bolji - rekla je glumica sa osmehom na licu.

Branka je deo glumačke postave u seriji “Nobelovac” u kojoj joj je poverena uloga majke supruge Ive Andrića, a glumica ne krije zadovoljstvo što je baš nju Tihomir Stanić pozvao za ovu ulogu.

- Još sam puna utisaka, vrlo sam uzbuđena, mislim da je cela sala sa takvom pažnjom pratila priču o našem velikom nobelovcu. Veoma sam srećna što sam deo tog projekta. Sve nas je povezao Tihomir Stanić koji je izvanredan. Igrala sam mamu supruge Ive Andrića, ja ga se sećam. Kad sam pošla u Jugoslovensko dramsko pozorište, kao mlada glumica, on je bio u upravnom odboru, svakog dana sam ga sretala. Bio je vrlo ozbiljan, uvek je sedeo mirno, a ja kao mlada devojka, sa osmehom prođem i kažem “Dobar dan”, a on i dalje isti, i tako svakim danom. I onda sam rekla da neću više da ga pozdravljam (smeh). To što sam mislila da će on primetiti da ga ja ne pozdravljam, naravno da je smešno. Meni je njihova ljubavna priča tako uzbudljiva, tokom leta sam bila u njegovoj kući u Herceg Novom, koja se čuva kao spomen muzej, mnogo je lepa, sa pogledom na more.

Glumicu su u pitali koji trenutak u životu je za nju najemotivniji, a ona je dala pravi diplomatski odgovor.

- Mogu da kažem da mi je ceo život emotivni trenutak. Ne mora to da bude nešto što je lepo, ima i tužnih stvari. Emotivni trenutak je i kad dođeš na svet, pa taj prvi krik, ali i kad odlaziš sa ovog sveta, i tu je poslednji emotivni trenutak.

Branka otkrila i koja je bila njegova poslednja želja

Glumica je otkrila šta je pisalo u Bekimovom oproštajnom pismu.

- Pismo je bilo napisano lepim rukopisom, pa ga je, možda, i ranije napisao, i u njemu nam je poručio da nas voli, da odlazi vrlo miran i odlučan.Nije hteo da o tome obavestimo javnost niti da oproštaj bude javan. Način na koji je otišao i sve što se oko toga zbilo, govori da se nije bojao smrti i to mi je velika uteha - rekla je Branka.

Želeo je da mu pepeo prospu u Bistricu

Bekimu su članovi porodice ispoštovali i poslednju želju te je u najužem krugu njegov pepeo posut u Bistricu.

- Skupila sam svu snagu i hrabrost i kad je na ispraćaju utihnula "Oda radosti", stala sam uz kovčeg i zapevala mu tu pesmu koju mi nikada nije dopustio da pevam sama, već smo to činili skupa. Ovaj put pridružili su mi se naši sinovi. Bila sam pod blagim sedativom pa sam izdržala taj trenutak, ali su drugi plakali.

Ako nas je Bekim slušao, bio je zadovoljan. No, to je bio oproštaj za javnost, a ja sam se od Bekima oprostila nekoliko dana nakon kremiranja, u rano jutro, u Prizrenu. Samo najuža porodica znala je da je želja mog supruga bila da mu se pepeo prospe u Bistricu. Uliks je zakoračio u tu brzu rečicu i prosipao pepeo za kojim sam nesvesno potrčala ne bih li ga zaustavila. Za dva dana to se pročulo u Prizrenu, pa su na most na kojem smo i mi stajali, došli mnogi da se i oni oproste od njega. Jedna žena je otpevala takođe njemu dragu pesmu, a Bistrica je bila puna cveća koje su ljudi ubrali u svojim vrtovima - rekla je tada Branka.

Porodica je morala da se posluži lukavstvom kako bi ispunila njegovu poslednju želju da pepeo prospu u reku koja protiče kroz Prizren.

- Jedan od najvećih ljudi naših prostora i njegovi ostaci su prošvercani na Kosovu da bi bili prosuti u Bistiricu - ispričao je novinar Veran Matić na promociji Bekimove autobiografije "Blistavo i strašno".

Na pitanje kad se seti poslednjih dana supruga, da li je po bilo čemu mogla naslutiti da će sebi oduzeti život Branka je tada rekla:

- Ne. Jer da jesam, sigurno bih na sve moguće načine pokušala da ga sprečim. Tih poslednjih dana Bekim je bio isti i ništa nije nagoveštavalo da je tragedija na pomolu. Dan ranije igrala sam predstavu “Tako je moralo biti” u kojoj glavni lik sebi život oduzima hicem iz pištolja. Kakve li ironije!

Sutradan ujutro bili smo zajedno kod kuće, a oko 14 sati rekla sam Bekimu da idem kod frizera. Dopratio me do vrata i pitao imam li te večeri predstavu. Odgovorila sam da nemam i da ćemo celo veče biti zajedno, i on me zagrlio - rekla je glumica.

- Ni po čemu nisam osetila da ga poslednji put vidim živog. Vratila sam se za manje od sata, jedva čekajući da mu pokažem svoju novu frizuru, a dočekala me sablasna praznina. Najpre sam ušla u dnevnu sobu, ali mog supruga tamo nije bilo - rekla je i dodala:

- Kako sam prolazila stanom tako bih zavirila u dečje sobe, pa na terasu, ali ni tamo nije bio. Na kraju sam ušla u radnu sobu u kojoj je kućna biblioteka i računar. Bekim je ležao na otomanu boje višnje sasvim prekriven belim čaršavom. "Ma vidi kakva mi je frizura", govorila sam dok sam prilazila ležaju, čekajući kao i uvek njegov komentar, ali odgovora nije bilo. Čak sam ga u čudu pitala zašto je tu legao i još se pokrio po glavi.

Krvavi prizor koji je dočekao ispod čaršava, potvrdio je strašnu istinu.

- Čim sam podigla čaršav. Glava mu je bila na jastuku koji je doneo iz naše spavaće sobe, i da nisam videla pištolj u njegovoj desnoj ruci kojom je pucao u slepoočnicu i malo krvi na čelu i po kosi, mislila bih da je čvrsto zaspao. Na stočić pokraj računara stavio je ličnu kartu, oružni list i oproštajno pismo naslovljeno na mene, sinove i njegovu braću - objašnjava ona i dodaje:

- Mislim da se pokrio čaršavom da odmah ne doživim šok i da se ne zaprljaju zidovi. Kakva estetika smrti. O svemu je vodio računa.

Bonus video:

(Espreso/Glossy/Blic)