TAKVU ISKRENOST NIKO NIJE IMAO: Zbog njegove TUŽNE PRIČA svi su PLAKALI, nije mogao da IZDRŽI pritisak tih godina

“Na morskome plavom žalu, gdje ćarlija vjetrić mio, plavušu sam bajnu snio, o kako sam sretan bio…”, pevao je Saša Zurovac na početku filma “Sjećaš li se Dolly Bell”, Emira Kusturice.

Saša Zurovac preminuo je 8. oktobra 2016. godine u 69. godini života. Čovek koji je otpevao jednu od najomiljenijih pesama ikada snimljenih i koju niko nije mogao da otpeva tako iskreno kao on.

Posle njega su je pevali mnogi – Jura Stublić, Bajaga, Riblja Čorba, Kraljevi ulice, ali niko ni blizu kao on.

Život se okrutno poigrao sa Sašom. Posle “Dolly Bell” imao je vrlo malu ulogu u drugom Kustinom filmu “Otac na službenom putu”, i nešto veću u “Životu radnika” Miroslava Ćire Mandića, a onda je nestao.

Očigledno nije mogao da izdrži opšte ludilo koje je krenulo, pa je pobegao u sopstveno. Godinama seišao po Zavodima za zbrinjavanje mentalno obolelih osoba u Pazariću, u Fojnici i u Bakovićima.

Kada su ga u jednom od njih 2002. posetili novinari, Saša nije želeo ni da se fotografiše, ni da priča s njima, tek što su se samo rukovali, a on je otišao u šetnju… Pedagog je samo rekao: “Pustite ga, danas nije dobre volje”.

Bonus video:

(Espreso/Headline)