OGLASILA SE ANA KORAĆ NAKON MEDIJSKE ILEGALE: Objava tera suze na oči, OVO JOJ JE PODRŠKA

Bivša zadrugarka Ana Korać porodila se u febuaru ove godine i na svet je donela sina.

Ona je uvek bila veoma emotivna, a otkako je postala majka, čini se da je još više emocije preplavljuju. Naime, Ana je sada na svom Instagramu objavila video snimak posvećen svojoj majci.

Koraćeva je podelila niz njihovih zajedničkih fotografija, dok je uz to stavila pesmu Tee Tairović "Ne brini majko" u čijim stihovima se pronašla.

"Ne brini, majko, sreća sam žena. Pokvarila me nisu loša vremena. Želje i snovi sada su java. Hvala za krila što si mi dala. Ne brini, majko, imam ja svega", glasi jedan deo pesme koji je Ana podelila.

Ana je pre pet godina izgubila oca i njegovu smrt je veoma teško podnela, a majka joj je velika podrška i oslonac.

Inače, ona je jednom prilikom smogla snage da progovori o bolnoj temi.

- To je najteži trenutak, nikada nisam pričala o tome. Ja sam bila kod tetke, to sam videla da se nešto čudno dešava. Bila je nedelja, dolazili su kod mene, proveli smo celu nedelju zajedno, išao je da radi rezultate, bili su super. On je bio sportista, nikada nije imao problem nijeda. Ja želim tako da se ponaša moj čovek, on je najbolji čovek kog sam poznala. Nikada nije povisio ton na mene, onda se meni život menja ne iz korena, nego se gubim posle toga. Ja sam bila kod tetke i vidim da hoće nešto da mi kaže. Ona mi je rekla da joj trebam, vidim da nešto ide gore, dole na sprat. I tad me pozvao brat rođeni, pitao me je gde sam, on mi je rekao da je u Crnoj Gori, ali su mu rekli da krene nazad, jer tati nije bilo dobro - pričala je Koraćeva za "Kurir" i dodaje:

- Tetka je videla da pričam sa nekim na telefon, on je meni spustio slušalicu, ona je meni rekla da tatu reanimiraju. Ja sam znala da se to desilo, ali nisam htela da prihvatim. Trebala sam da krenem za Ivanjicu, ali nisam mogla da vozim, zvala sam najboljeg druga. Ja nisam htela da se pomirim sa istinom da je to tako. Ja sam samo molila Boga da to nije tako, da kada dođem, da je on tu. Kada smo stigli, pošto je to bilo kasno, ja sam videla da je svetlo uključeno u zgradi, ja sam samo zagrlila druga, ja nisam mogla da uđem gore. Problem je što sam ja bila toliko vezana za njega, mi smo se čuli dvadeset četiri časa, nije imao trenutak da ga ne pozovem. To je nešto neverovatno. Kada sam ušla u stan, sve mi je bilo jasno, svi su bili tu. Od tog dana mi se život promenio, ja sam živela jednu bajku, bila sam zbrinuto dete, stvarno mi je bilo teško da to prihvatim, ja i danas danas ne mogu da prihvatim. Stalno ga sanjam, ja sam osatla u tom vremenu, samo sam zamrznula taj period. To ne može da se preboli, ja nisam naučila da živim sa tim. Ja nemam hrabrosti da pričam o tome. Kad odem na grob pričam sa njim, nikad to neću, niti to može da se preboli.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Kurir)