BEKI BEKIĆ JE BIO HAPŠEN: Pevač prošao kroz PAKAO

Beki Bekić iza osmeha krije bolne momente i situacije sa kojima se borio kao lav. Davne 1991. godine pevač je imao problem prilikom kupovine stana u Beogradu, a svoje neprijatno iskustvo podelio je sa javnošću.

Nakon deset godina života i rada u Beogradu odlučio je da kupi nekretninu u Borči, upriličio je veselje za svoje prijatelje, a onda kada je sve trebalo da se reši i zakonskim putem on je dobio “odbijenicu“, a kao razlog se navodilo da nije dozvoljeno zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti jer se na predmetnoj nepokrenosti menja nosilac prava svojine u korist lica druge nacionalnosti, što posredno i neposredno izaziva nespokojstvo i nesigurnost kod građana druge nacionalnosti.

Nikad nisam krio da sam Albanac. Ali, uvek sam isticao da sam poreklom iz Gusinja u Crnoj Gori. Jugoslovenski sam orijentisan i teško mi je palo ovakvo gledanje republičkih vlasti. Čuo sam za taj zakon, ali kada mi je stiglo zvanično obaveštenje preko advokata, plakao sam kao dete. Pa zar u Beogradu, gradu u kojem sam sve postigao, ali i kojem sam mnogo dao, da nemam prava da kupim stan? – bio je iskren Beki ne krijući da ga je ta situacija izuzetno potresla.

Ipak, epilog je naizgled imao srećan kraj. Beki je uspeo da pazari nekretninu na svoje ime, ali su se u međuvremenu pojavili drugi problemi.

Evo, izašla mi je nova ploča, a muzički urednici me odmah pitaju „ima li na njoj islama“? Pobogu, ljudi, pa zašto to niko ne pita Džeja, Kebu i druge pevače?– govorio je pevač svojevremeno.

Situacija koja je posebno šokirala sve je kada su Bekija priveli na vašaru kao srpskog nacionalistu. On je u tom periodu izdao novu ploču na kojoj je bila pesma “Život je tamnica“, a onda je otkrio da možda i ona nekome deluje nepodobno.

Možda to i jeste crna pesma, ali sada je i crno vreme. Pa i jeste život tamnica. Samo, inspiraciju za pesmu dobio sam posle jednog sna, a ne iz stvarnosti. Sanjao sam pokojnog oca i posle buđenja zapisao sledeće reči: „život je tamnica, život je tamnica, snovi ostaše samo, sanjam te često i naše mesto, sve ređe odlazim tamo!“ Raduje me što sam u Sarajevu čuo kako se pesma peva u kafanama.

Bonus video:

(Espreso / Grand)