SRPSKA PEVAČICA ISTRAUMIRALA NACIJU NOVIM SNIMKOM: Dešava se VLAŠKI OBRED ZA POKOJNIKA, simboli će vas RAZVALITI

Tekstopisac i pevačica Bojana Vunturišević nedavno je objavila novi album na kom je radila nekoliko godina.

U pitanju je zreo album u koji je Bojana uložila svu svoju ljubav i energiju i to se jasno čuje u svakoj pesmi.

Na iznenađenje mnogih, tokom jučerašnjeg dana izašao je spot za jednu numeru. Pesma koja tematizuje odupiranje žene da se vrati toksičnom bivšem partneru, koji se "posle trista dana vraća preko bare", dobila je neočekivani vizuelni identitet.

Vunturiševićevu je narodni obred pod nazivom pomena upotrebila za vizuelni okvir svoje pesme.

- Pomana je tradicionalni narodni obred kojim istočni Vlasi na onaj svet pokojniku šalju hranu, piće, odeću i svetlost. Ovim obrednim običajem Vlasi iskazuju brigu za svoje pokojnike, a pomanu smatraju jednom od najsvetijih dužnosti svojih potomaka. Presudnu ulogu u pomani imaju žene. One su u tome neprikosnovene, i grešan je svako ko ne da da obred bude onakav kakav su ga one primile od majki i baba. Do promena u obredu dolazi tek kada one dopuste ili popuste - istakla je Bojana u okviru svoje objave na društvenoj mreži Instagram i time najavila novi spot za pesmu "Care".

Usmerićemo se na dva glagola iz objave Vunturiševićeve 'dopustiti i popustiti'. Upravo je njima autorka pesme pokušala da vlaški obred dovede u vezu sa savremenom pričom o bivšem (u emotivnoj svesti) dominantnim muškarcem koji se vraća u život, ali ona odlučuje da ostane dosledna sebi i odbije ga.

- Nisam dostupna, ja sam odsutna. Za tebe dugo nema me, ne, nema me. Izađi napolje, izlazi, đavole - ovi stihovi dovedeni u vezu sa scenama iz spota upućuju na to da obred pomane upražnjava žena za 'umrlo staro patrijarhalno i podređeno ja', koje se predalo pogrešnom autoritarnom muškarcu.

Naravno, opseg tumačenja pesme i spota može ići šire u pravcu rodnih uloga i položaja žene u savremenom društvu.

Šta je pomana, zapravo?

Pomana ili u srpskom jeziku pomen, odnosno 'gozba' za pokojnike, tradicionalni je narodni obred, kojim istočni Vlasi na 'onaj svet' umrlima šalju hranu i piće. Ovim obrednim običajem Vlasi zapravo iskazuju brigu za svoje pokojnike, i pomenu smatraju jednom od najsvetijih dužnosti njihovih potomaka.

Pomena je nastala iz narodnog verovanja potomaka umrlih, koji su smatrali, da na onom svetu vlada glad, žeđ, tama, hladnoća i oskudica u svemu. Kako bi od tih pošasti zaštitili pokojnike živi su kroz pomanu želeli da svojim mrtvima pošalje najneophodnije za njihov zagrobni život (hrana, piće, svetlost, štap za odbranu itd).

U stara vremena pomana prvobitno se postavljala na mestu gde je čovek izdahnuo, i pružala se u istom pravcu u kome je on tada ležao. Sada se postavlja tako da glava gleda ka istoku, onako kako pokojnik leži u svome grobu. U ritualnom smislu pomana se priređuje tako da je u obliku ljudskog tela koje leži, lica okre­nutog ka istoku. Osnovni deo pomane je "glava", koja je okružena određenim brojem kolača - obrednih hlebova sa simbolima koji se zovu zakuańe ili trăbuĭeļe i bez kojih pomana ne može da "putuje" u zagrobni svet.

Po nekim verovanjima Vlaha pomana se može prirediti i za žive. Tada ovu vrstu pomane neka osoba priređuje sebi za života.

Hleb za preminulog

Osnovu pomane čine obredni hlebovi, spremljeni od najfinijeg pšeničnog brašna. Broj hlebova se povećava tokom sedmogodišnjeg ciklusa prema brojevima, strogim obrednim pravilima, koja imaju religijsko-magijski i ritualni karakter. Glavni hlebovi zovu se zakoni, i predstavljaju razna božanska, mitska ili demonska bića koja gospodare zagrobnim životom i čuvaju prelaze između dva sveta.

Kao glava pomane, ovaj hleb treba da je vodi da ne "zaluta" dok putuje na onaj svet, gde je preuzima posebno božanstvo zaduženo da deli pomane, i ono je dostavlja pokojniku lično. Njemu tada u goste dolaze, pored najbliže rodbine, i sva božanstva kojima su namenjeni pojedini hlebovi. Kroz onostrani svet pomanu predvodi kolač oblika ovojnice zvani vîntura ili razluog, koji je ovde postavljen u samom središtu glave. Ceo hleb označava kalendarsku godinu, kao jedinicu večnog toka vremena koje se odvija ciklično. Zato je trakama u obliku sunčevih zraka podeljen na 12 polja, sa po jednim mladim mesecom na rubu svakog od njih. Mesec svojim menama od rađanja do punog kruga, iza koga sledi nestanak, odnosno umiranje, najsličniji je ljudskoj sudbini; mlađenje meseca budi nadu u mogućnost ponovnog rođenja...

Bonus video:

(Espreso / Srbija Danas)