TRAGIČNA SUDBINA OMILJENE PORODICE! JEDAN BOLUJE ZA SVE NJIH, a prošlost nikome nije dala mira

Juče je iznenada preminuo tekstopisac Milan Laća Radulović, sin pokojne Marine Tucaković i Aleksandra Fute Radulovića. Kako su preneli srpski mediji, Laća je pronađen u jednoj ulici u Izraelu, dok se o uzroku smrti još uvek ništa ne zna.

Vest je puštena baš u mojoj smeni, pa sam morala brzo da se bacim na istraživanje, da prelistavam mreže i tražim najnovije informacije.

Na Instagramu su samo bile njegove fotografije, ali i skrinšotovi njegovih poruka.

Ja ga nisam poznavala, ali iz ovih objava mogu da vidim da je bio poprlično privržen prijateljima i porodici, kao i sebi, ali na neki možda pogrešan način. "Idem u Izrael, vraćam se 19. pa se čujemo", napisao je velikom broju ljudi, kao da je želeo da svi taj Izrael dobro zapamte. Nažalost, 19. decembra se nije pojavio u Srbiji.

Kao što već rekoh uzrok smrti nije poznat, međutim, ljudi sa Balkana su već izašli na uviđaj i otkrili o čemu je reč. Komentari brzinom svetlosti se pojavljuju ispod svake vesti, a od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana, svaka kuća ima svog istražitelja. 5 minuta slave za svakog poštenog čoveka koji nije grešio u životu kao Laća.

I dok balkanci sad razmišljaju o tome da li je droga, tuga, grešna mladost i loša starost, vratimo se na tragediju ove jake porodice, koja, po svemu sudeći, ovo nikako nije zaslužila.

U septembru prošle godine napustila nas je žena koja je napisala najveće hitove jugoslovenske muzike, Marina Tucaković. Marina je pre svoje smrti dugo bolovala, kako od opake bolesti tako i od tuge, budući da je izgubila svog sina Miloša. Miloš Radulović preminuo je iznenada, baš kao i brat Milan. Majka ga je pronašla mrtvog u porodičnoj kući u centru Beograda, a kako je i sama govorila nije je iznenadilo što se posle svega toga razbolela. Odlučila je da se bori i dugo je to radila, međutim, sudbina je imala drugi plan.

Jednom prilikom je rekla -"bolest nije naivna, rak je kao neka epidemija koja napada sve više mladih. Ali, ako sam preživela smrt svoga sina, preživeću i rak". Da je preživela rak, verujem da bi teško ponovo preživela nakon smrti drugog sina, jer je Milan za nju bio poseban. Njen naslednik, kako u poslu tako i u emociji, večito "lud", emotivan, harizmatičan i brzoplet. Jak na stavu i veoma maštovit, baš kao i ona, njen Milan.

Poslednjih meseci Marina je Milanu ponavljala samo jedno - "kada ti ja odem, nikog više neće biti tu da ti bude oslonac, osim tvog oca", a sada Futa nema nikoga, osim sebe. A imati samo sebe u ogromnoj tugi je jako opasno i strašno. Zamislite da u jednom trenutku imate baš sve, porodicu, novac i slavu, a u sledećem ste sami, obavijeni tugom i crninom. Legendarni srpski kompozitor ostao je sam, a reklo bi se da je nekada imao savršen život, baš kakav svi priželjkujemo.

O prokletstvu ove porodice sada mnogi pišu, kako na mrežama, tako i u naslovima u štampi kao i na portalima. Ne bih rekla da je ovde u pitanju nikakva crna magija koja se spominje, kao ni prokletstvo predaka. Isto tako ne mislim ni da su Marina i Futa uradili nešto strašno, te je zla sudbina stigla njihovu decu. Sve ovo je sudbina jedne porodice, koja je možda nastala u pogrešnom vremenu, sa pogrešnim ljudima. Isto tako mislim da slava, novac i popularnost nisu garant za dobar i lep život, te da je mnogo bitnije imati mirnu glavu i puno srce. Pogrešno društvo, pristupačnost svemu što se poželi može doneti do toga da duša bude prazna, iako svi misle da je SUPROTNO.

Marina, kao majka, pretrpela je ogroman gubitak kada je izgubila prvog sina, a sve žene koje su izgubile svoju decu su mi isto govorile "ja ne moram više da živim". Kada majka sahrani svoje dete, sahrani i deo sebe, a možda i celu dušu. Bez obzira što je npr. Marina imala još jednog sina, njena druga polovina je zauvek ostala duboko u zemlji, koliko god se ona trudila da bar svom Milanu ulepša život. Milan je opet imao svoje borbe, unutrašnje, spoljašnje, zdravstvene, psihičke, duševne. I njemu je preminuo brat, a svako se sa probelmima nosi drugačije i to treba poštovati. U to koliko ko tuguje nikad ne zalazim, svaka tuga je velika, kolika god da je. Problem je samo ako se predugo drži u sebi, onda ona postane sastavni deo našeg života i obuzima ceo duh.

Nisam psihijatar, ni psiholog, ne mogu ni reći da li je IKO iz porodice Tucaković - Radulović bio depresivan, ali sa neke ljudske strane, mogu zasigurno da kažem da je tuga pokretač svake bolesti. Tuga je mnogo jače osećanje od sreće. Sreća nas nekako brže prođe, dok se sa tugom dugo družimo.

Pogotovo ako naša tuga ima jak pokretač, ako se desio gubitak od kog ne možemo da dođemo sebi ni kada imamo mnogo ljudi pored. Tugu možemo pretočiti i u naše pesme, tekstove, možemo je spomenuti kroz razgovor ili je naslikati i tako produžiti njeno trajanje. Ono što je jedino bitno je da Futa pokuša da ne pusti tugu previše blizu sebi, koliko god da je teško.

Laćo, počivaj u miru. Marina, znam da si srećna što ste ponovo zajedno, a isto tako znam da ovde "dole" nekome silno nedostajete. Svo troje.

Bonus video:

(Espreso / Milica Stanimirović)