OTKRIVENA ŠOK TAJNA KENEDIJEVIH! Njihovoj sestri izvršena je lobotomija, ali tek da čujete nešto BIZARNIJE!

Pre više od sedam decenija Rouzmeri Kenedi, sestra američkog predsednika Džona Kenedija, podvgrnuta je katastrofalnoj lobotomiji koja ju je ostavila mentalno hendikepiranom.

Rouzmeri, ćerka Džoa i Rouz Kenedi, preminula je 2005. godine u 86. godini života, a uz nju su tada bili: sestre Junis, Džin i Pat, kao i brat Ted.

Međutim, ono što je veoma neobično jeste to da od njene lobotomije izvršene 1941. godine, dve decenije njeni najbliži nisu znali šta je sa njom, niti gde se ona nalazi.

U knjizi “Rouzmeri: Sakrivena ćerka Kenedijevih” (Rosemary: The Hidden Kennedy Daughter) autorka Kejt Kliford Larson opisuje kako je lobotomija ostala sakrivena od ostalih članova porodice.

Kako se navodi, početkom 1941. godine Džo je razgovarao sa suprugom Rouz o operaciji za koju su mu rekli da će učiniti Rouzmeri “poslušnijom i manje podložnom promenama raspoloženja”. Na Rouzin zahtev, Rouzmerina mlađa sestra Ketlin istražila je proceduru (kojoj se protivilo Američko medicinsko udruženje) uz obrazloženje: – Učinićemo sve što treba za Rouz.

– Čak i da je Rouz saopštila Džou svoje slutnje o operaciji, on je nije poslušao – piše Larson.

– Bez da je obavesti, Džo je naredio da se obavi procedura što je pre moguće – piše dalje.

Ta lobotomija izazvala je katastrofalne posledice i Rouzmeri je ostala invalid i mogla je da izgovori tek nekoliko reči.

Njenoj mlađoj sestri Džin rekli su da se odselila na zapad kako bi postala učiteljica, a najmlađi, Ted, nije smeo da se suprotstavi ocu i radio je sve što je zahtevano od njega, bojeći se da će u suprotnom i njega zadesiti Rouzmerina sudbina.

Tek 1961. godine, kada je Džo doživeo šlog koji mu je oduzeo moć govora, Rouzmerinoj porodici je rečeno da ona živi u katoličkoj ustanovi St. Coletta, u kojoj je boravila od 1949. godine, sve do njene smrti, preneo je People.

– Džou je rečeno da ne posećuje Rouzmeri, jer je to emotivno poražavajuće, tako da je to i učinio – piše Elizabet Keler Pentakov, autorka knjige “Nestali Kenedi: Rouzmeri Kenedi i tajne veze četiri žene” (The Missing Kennedy: Rosemary Kennedy and the Secret Bonds of Four Women).

– Ali čim je njihova majka postala glavna, stvari su počele da se menjaju. Gospođa Kenedi želela je da Rouzmeri ima bogat društveni život – istakla je ona dalje.

Junis, koja je bila veoma bliska sa svojom sestrom Rouzmeri, redovno ju je posećivala i pozivala u svoj dom. Takođe, često je zvala časne sestre koje su negovale Rouzmeri.

– Junis se brinula o njenom zdravlju i koliko vežba, kao i njihova majka, gospođa Kenedi – navodi Keler Pentakov, čija je tetka, časna sestra Polus Tejlor bila dugogodišnja Rouzmerina negovateljica.

Tedove posete bile su nešto opuštenije.

– Ted se povezao sa njom na emocionalnom nivou, ne kao roditelj, ne kao osoba koja će da joj govori: “Bolje bi ti bilo da jedeš to, koliko si vežbala” i slično, već se brinuo da li se Rouzmeri dobro provodi – piše u knjizi.

Nema dokaza o tome da je Džon Kenedi ikada posetio Rouzmeri, a ona je 1963. godine na televiziji videla njegovo ubistvo, što ju je veoma pogodilo.

– Časne sestre su joj rekle šta se desilo, nakon čega Rouzmeri nije mogla da se odvoji od televizora – napisala je Keler Pentakov. Nakon ovih vesti, Rouzmeri je sve vreme bila tužna i mrzovoljna.

Čak i nakon njene smrti, članovi porodice Kenedi, raspitivali su se kod časnih sestara o njoj.

– Šta mislite o Rouzmeri? Šta nije bilo u redu sa njom? – i slična pitanja su postavljali.

Sve ovo navodi na zaključak da članovi njene porodice zaista ništa nisu znali o njoj, niti o njenoj bolesti.

Obe autorke hvale Rouzmerine sestre i braću, jer su radili na podizanju svesti o mentalnim bolestima. Junis je 1968. godine osnovala Specijalnu olimpijadu u Rouzmerinu čast. Ovaj program namenjen osobama sa posebnim potrebama, odvijao se u Junisinom dvorištu u Merilendu kao letnji kamp.

– Kada razmislite o svemu što su Kenedijevi uradili, što je bilo u njihovoj moći kako bi pomogli svima, dugujemo im zahvalnost. Kada pogledate šta su uradili za mentalno obolele širom sveta, sve te promene se ne bi desile toliko brzo bez njih. A na tome možemo da zahvalimo Rouzmeri – napisala je Keler Pentakov.

– Džo i Rouz uopšte nisu bili empatični ljudi, pa kako su onda vaspitali svu tu decu da budu saosećajni, da urade tako velike stvari za ljude sa mentalnim smetnjama? To je moralo da ima korena u nečemu, a lično mislim da je sve to pokrenula Rouzmeri – ističe Larsonova.

Bonus video:

(Espreso)