ZAŠTO JE SMEJANJE ZARAZNO? Jedan KRENE, ostali POPADAJU, evo i ZAŠTO!
Ilustracija, Foto: Profimedia

istraživanja su pokazala

ZAŠTO JE SMEJANJE ZARAZNO? Jedan KRENE, ostali POPADAJU, evo i ZAŠTO!

Jedan od glavnih izvora popularnosti ove teme je otkriće tzv. neurona-ogledala (engl. mirror neurons), neurona koji se aktiviraju na isti način nezavisno od toga da li se relevantna aktivnost vrši ili samo posmatra

Objavljeno:

Znate one situacije kada neko krene da se smeje tako da i sami prasnete u smeh?

Istraživanje naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država objašnjava zaraznost smeha, ali i mehanizme javljanja empatije.

Kako bismo razumeli da je neko srećan, mi nesvesno imitiramo njegov izraz lica, izazivajući sećanja na sopstvenu radost. Ovo je rezultat novog istraživanja sa univerziteta u Viskonsinu – do empatije dolazi nesvesnom facijalnom mimikrijom.

smeh
foto: Profimedia

Pola Nidental i Edrien Vud, psihološkinje iz Viskonsina koje su vodile ovo istraživanje, kažu da se ovaj postupak dešava u bilo kojoj situaciji u kojoj dolazi do čitanja tuđeg lica.

Nakon takvog čitanja, mi vrlo suptilno i nesvesno napravimo taj isti izraz, i do razumevanja emocionalnog značenja dolazi u roku od par desetina sekundi. Ovo objašnjava i zaraznost smeha, osim što je po Nidental i Vud smeh zarazan jer svakoga podseća na stvari koje su njima duhovite.

Problemi nastaju ako je sposobnost imitacije umanjena, ili ako je otežana percepcija tuđih lica. Nidental i Vud su otkrile da kod različitih pojava koje otežavaju facijalno izražavanje, kao što su paraliza lica ili oštećenje nerava used plastične operacije, dolazi i do problema u empatiji.

Osobe sa autizmom imaju drugačiji problem – najčešće nedostatak kontakta očima. Međutim, kako kaže Nidental, ako se on pažljivo izazove, rezultat može biti spontana ili automatska facijalna mimikrija. U slučaju da neko ceo život poseduje jedan od ovakvih problema, kao što je na primer osoba sa urođenom paralizom, onda je teže uočiti smanjenu sposobnost empatije – ako je ona uopšte smanjena.

Pretpostavka ove dve naučnice jeste da se u takvim slučajevima razvija alternativni (kompenzatorni) sistem percepcije emocija i empatije. Tema imitacije kao oruđa za razumevanje sveta oko nas je već neko vreme tema istraživanja širom kognitivnih nauka.

Jedan od glavnih izvora popularnosti ove teme je otkriće tzv. neurona-ogledala (engl. mirror neurons), neurona koji se aktiviraju na isti način nezavisno od toga da li se relevantna aktivnost vrši ili samo posmatra.

(Espreso/Aura)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.