ODRAZ U OGLEDALU : Šema nikada neće postati onaj Pravi, od lošeg materijala se pita ne pravi!

Mnogo puta ste se zapitali kako izgleda sresti gospodina Pravog. Iskreno da vam kažem, nemam pojma,još tragam, ali moje drugarice kojim slučajem su već upoznate sa tim osećajem, pa odlučih da podelim tu tajnu sa vama.

Prisetite se koliko svi smo očajnički tragali za ljubavlju kao tinejdžeri, sada kao odrasli, zreli ljudi, potraga ne prestaje, još koliko će trajati?

Osećaj svima je poznat, kada se zaljubite, kada se osećate da lebdite, da je ceo svet vaš, sve vam je divno i savršeno. Kada posle izvesnog vremena, nekome nakon mesec dana, par meseci do godinu dana bumerang udari u glavu, samo se osvesti i zapita: otkud ja ovde? Ko je ovo pored mene? Jel’ sve vreme bio tu, baš ovakav, ne, nije moguće, šta ću sa ovim sada? E, tu vaša pretraga počinje iznova, počinje sa analizom u vašoj glavi, šta sa vama nije u redu, kada vam se dopao neko tako neotesan, nezanimljiv, i još dugi niz negativnih karakteristika, koje počinju da vas dave, kao da sami ste sebi stavili omču oko vrata.

Dokle ćete se samopovređivati i gušiti u priči koja vam ne odgovara, da li ste spremni za novo traganje za pravom ljubavlju, ili niste sigurni? Da li je možda to još jedna obmana iz šarene kutije, holivudskih sapunica, koje obećavaju večnu ljubav. Kuda sada kada znate da niste par, da vam više ne prija njegovo prisustvo, a tako je sve bilo savršeno ili nikada nije ni bilo, a vi ste samo to očajnički želeli i živeli u sopstvenoj iluziji koju ste skrojili prema savršenom modelu koji ste pažljivo čuvali u fioci u slučaju razočaranja, da vam se nađe pri ruci, zlu ne trebalo. A, kome je to zaista trebalo?

Čemu svo to pretvaranje, življenje u iluziji koja vas samo čini ranjivim, probudite se, nije vreme za odlaganje i sanjarenje.

"On je taj " - rečenica koju ste mnogo puta u sebi izgovorile

Ujutro kada se probudim, posle umivanja čeka me moje ogledalo, kada vidim svoj izraz lica, stresem se. Počne mi dan sa kafom, spremanjem za posao i nadom da ću ga danas negde sresti. Dani prolaze i ništa se i dalje ne dešava, ali ja se ne predajem, jer verujem da ljubav me proganja iz dana u dan i čeka iza nekog ćoška da se sudarimo i napokon zvanično upoznamo. Mnoge drugarice iz mog društva su već dugo u srećnim vezama. Kada kažem srećnim, mislim da su ti njihovi muškarci koji su sada sa njima oni pravi. Kako to znaju mnogo puta sam ih pitala, jer mi nikada nije bilo jasno kako to devojke osete, a da nije kao ona priča iz dobro poznatih američkih sapunica.

Znate one scene, kao ona padne na ulici, on je podigne i odvede u bolnicu i tada shvate da u njihovim očima iskre se rasplamsavaju i da se ljubav osetila, prava, večna, uh!

Da se vratim u realnost, jedna od njih sa kojom sam razgovarala je ovako to pojasnila: kada se pored njega osećaš smireno, provodite vreme zajedno i svako radi na nečemu, ne ometajući drugog, pružajući mu dovoljno prostora i slobode, ali nemojte pogrešno shvatiti prostor i slobodu, mislim na duševni mir i opuštenost kada ste sa nekim, iako ste posvećeni jedno drugom, ne gušite se, već se osećate i uživate u svakom momentu koji provodite zajedno.

Danas je sve postalo nekako instant, muškarci ne žele obaveze bilo koje vrste, samo kres na brzaka, devojke iz očaja upadaju u zamku da će ga tako vezati i onda niti korisno provedenog vremena, a kamoli mogućnosti da se upozna taj gosn Pravi kada on ne dozvoljava.

Drugarice moje jesu imale tu sreću da upoznaju taj mir pored nekog na vreme rekla bih, dok ja sam imala druge prioritete, karijeru. Svoj mir sam pronalazila u poslu, pozorišru, kao i dan danas, u nekom kreativnom poslu. Muškarci nisu mogli da razumeju da su mi bili drugi na mestu u životu, ali to je bilo uvek jer se nisu trudili dovoljno.

Svaki miškarac da bi ženi obezbedio mir, taj pravi muškarac, mora imati razumevanja za njene obaveze, njen način života ali i ona za njega naravno. Usklađivanje vaših zajedničkih potreba sa karijerom, jeste moguće samo ako oboje dovoljno jako želite i eto mira za oboje.

Društvene mreže su omogućile lak chat i se*s na brzaka kako hoćeš, još i tinder pa niz drugih mreža za upoznavanje. Nisam protivnik društvenih mreža ali jesam protivnik šema za jednu noć. To su isprazni odnosi koji ne vode nikuda, osim ženu u veliko razočarenje, da će posle jedne noći biti nečega, dok je ta noć za muškarca bila samo se*s i ništa više. Takav nikada ne može biti pravi.

Drage moje dame, nemojte sebe davati nebitnim likovima, ne gubite vreme svoje sa bilo kim i pogotovo ako se ne trudi oko vas. Moje vreme kada sam poklanjala pažnju onima koji su me vrednovali i poštovali nikada nisam došla u situaciju da se pokajem. Oni koji su mislili da sam nebitna, učinila sam ih da se osete još nebitnijim u momentima kada su se najmanje nadali.

Stoga, moja poruka devojkama gospodin Pravi postoji u to sam sigurna, ali nije u vezama na jedno veče, u povremenim druženjima, u dopisivanjima i obećavanju kula i gradova. Samo dela moje devojke, taj kome nije teško da vam dođe ispred kuće sa buketom cveća samo da bi vas video, taj koji odvoji vreme za vas, pa veče učini da ne želite da se ikada završi i da pričate u nedogled, to je taj. Sitnice sa njim su magija, a on je taj koji vam magiju stvara. Možda sam ja svoju magiju negde i pronašla, ali ostaje da je prepoznam, a i vama je ostvaljam na izbor

Ne zaboravite nikada ko ste, koliko vredite i koliko možete dobiti, nikada ne zaboravite da uvek možete bolje i više.

(Espreso/Aleksandra Anđelković)