OVIH 6 STVARI NASLEĐUJEMO OD OCA! Ovo je istina

Kada se u nekoj porodici rodi dete, obično krenu razgovori: na koga ima nos, oči, prste, usta i obično to ide u nedogled. Pritom se ne ističe šta uzrokuje pojavu određenog svojstva, već samo svojstvo.

Danas se znaju temeljne postavke na kojima počiva nasleđivanje pojedinih svojstava. Kako ćemo izgledati određeno je većinom u trenutku oplodnje.

Određeni su tada i neki poremećaji ili bolesti od kojih možemo da obolimo.

Ipak, na neka svojstva koja se pojavljuju možemo uticati svojim odlukama, stilom života. Odgovor na pitanje koja su to svojstva može da nam pruži genetika, odnosno genetičari.

Istorija ljudskog roda prepuna je različitih teorija o tome što sve utiče na naš izgled ili ponašanje. Tako su prisutne teorije o nepoznatim silama, komšijskim vradžbinama ili ponašanjima buduće majke za vreme trudnoće.

Ipak, sve je u genima.

Zdrav čovek u svojim ćelijama ima 46 hromozoma. Njih 44 predstavljaju telesne, a dva su polna hromozoma. Oni određuju pol osobe.

Telesni hromozomi označavaju se brojevima od jedan do dvadeset i dva (1–22), a polni slovima. Dva se različita hromozoma pojavljuju u ćelijama čoveka – jedan je veći i nosi oznaku X, a drugi je manji nosi oznaku Y. O kombinaciji ta dva hromozoma zavisi pol deteta.

Dva veća hromozoma (XX) imaju žene, a kombinaciju XY imaju muškarci. Ono što određuje izgled, sastav ćelije, organa u telu nasleđene su u obliku gena od roditelja. Za svako svojstvo nasleđen je bar jedan gen od majke i gen od oca pa za određeno svojstvo imamo po dva gena, tj. alela.

Pol – hromozom Y sinovi nasleđuju isključivo od oca, dok ćerke jedno X dobijaju od majke, a drugo od oca.

Ponekad se dogodi anomalija i rodi se dete koje ima XO polne hromozome (znači, nedostaje mu drugi polni hromozom). Takve osobe nemaju jajnike, ali imaju razvijene sve ostale ženske polne organe, kao i sekundarne ženske polne karakteristike. Takav poremećaj se naziva Turnerov sindrom.

Boja očiju je posebna priča. Postoji verovanje da očevi geni dominiraju majčinim genima, pa je verovatnije da su glavne osobine lica i boja očiju deteta iste kao kod oca.

A kako oba roditelja smeđih očiju mogu imati plavooko dete? Tu je na delu igra gena – svaki čovek poseduje dominantne i recesivne karakteristike.

Gen za smeđu boju očiju je dominantan u odnosu na gen za plave oči. Ali ako oba roditelja poseduju recesivni gen, njihovo dete će imati plave oči iako su oni tamnooki.

Bonus video

(Espreso.co.rs/bebe.avaz.ba)