Iznajmila sam matericu drugoj ženi: Kada sam rodila blizance, ODMAH IH JE SAKRILA OD MENE! OVO JE KRILA OD MENE

Iznajmljivanje materice, odnosno surogat majčinstvo, je sve popularniji trend. Do sada rezervisan samo za slavne, sve više ‘običnih’ žena odlučuje se za ovaj metod, a lekari uvjeravaju da je cijeli proces sasvim jednostavan.

Međutim, kada su u igri velike stvari poput trudnoće, a pritom je tu i ljudski faktor, stvari postaju zamršene, o čemnu svedoči priča Džesike Alen (31) iz Kalifornije.

– I treći dan nakon mog carskog reza i dalje sam nekontrolisano plakala, ljuta što gospođa Liu (biološka majka blizanaca koje sam rodila za nju) ne planira da ispuni svoje obećanje.

Naime, u ugovoru koji smo potpisale, a kojim se ona obavezala da će mi uslugu platiti 35.000 dolara, pisalo je i da će mi biti dozvoljeno da provedem sat vremena sa bebama prije nego što ih otpuste iz bolnice. Međutim, gospođa Liu i bebe (Majk i Maks), kako su mi rekli, odavno su otišli iz bolnice. Nisam stigla da ih pogledam ni na sekund – odmah nakon porođaja sestre su ih odnele, a sutradan me je gospođa Liu posjetila na 10 minuta i pokazala mi slike blizanaca.

– Baš izgledaju različito – prokomentarisala sam, a ona je brže-bolje sklonila telefon od mene.

Tada nisam znala da sam jednom rečenicom pogodila u centar. Ne samo da Majk i Maks nisu bili identični blizanci – imali su sasvim drugačiji DNK. Majk izgleda kao Azijac, ali Maks izgleda kao mješavina bijele i crne osobe. Sada znam da je to tako jer je zapravo moj – priča Džesika svoju neverovatnu priču.

Ispostavilo se da se u njenom slučaju desilo nešto izvanredno rijetko – superfetacija, stanje u kome već trudna žena ponovo zatrudni.

Džesika je odluku o surogat majčinstvu donela šest mjeseci nakon što je rodila drugo dete – želela je da ostane kući sa djecom umesto da radi, ali je želela i prihode, pa joj se ovo učinilo kao najbolja opcija.

– Otišla sam kući i oporavljala sam se od carskog reza. Pokušavala sam da svoje sumnje potvrdim sa agencijom koja je i spojila mene i gospođu Liu, ali nisu bili spremni na saradnju. A onda sam jednog dana dobila poruku od nje. Poslala mi je sliku beba i pitanje: “Nisu isti, zar ne? Jesi se ikad zapitala zašto su tako različiti?”.

Par nedelja kasnije, decu je odvela na DNK testove, i ispostavilo se da je Majk njen, a Maks moj. Par dana kasnije, kontaktirali su me iz agencije da mi kažu da je gospođa Liu zvala i tražila nekoga da vodi računa o Maksu, jer ona “nije htela da ima išta sa njim”. A onda mi je uskoro i stigao zahtev za kompenzaciju od nje, na cifru od 20.000 dolara.

Suprug i ja smo već potrošili dobar deo para koje smo dobili od nje, ali morali smo da se snađemo i preuzmemo Maksa. Na moje gađenje i užas, gospođa Liu je rekla da, ukoliko ne isplatimo traženu sumu, daće Maksa na usvajanje. Morali smo da platimo da bismo usvojili rođenog sina – koliko je to morbidno?

Za početak smo angažovali advokata koga smo platili 3.000 dolara, i on je uspeo da smanji cijenu. I ne samo to, uspjeo je i da natera agenciju koja nas je i spojila da plati deo troškova.

Sada uživamo u našem sinu kome smo dali ime Malači. Raste u sjajnog dečaka i obožava svoju stariju braću. Ne kajem se što sam bila surogat majka jer to znači da bih se kajala i što sada imam svog sina. Samo želim da nateram druge žene da malo razmisle o surogat majčinstvu – deluje lako, ali može da se pretvori u noćnu moru. A nekada, kao u mom slučaju, iz noćne more može da izroni nešto predivno.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)