OVO JE SINDROM ODLOŽENOG ŽIVOTA, OD KOG SVI BOLUJEMO! Zašto sve više PLANIRAMO i ŽELIMO, a sve manje ŽIVIMO?

Nikoli Tesli se pripisuje čuvena rečenica: "Što možeš danas ne ostavljaj za sutra". Obično se misli da je reč o tome da čovek treba da bude vredan i da odmah završava svoje obaveze, ma koje vrste, dok bi odlaganje ukazivalo na lenjost i nedostatak životnih ambicija.

Danas smo sve češće, maltene epidemijski, svedoci odloženog života, čekanja da se "stvore uslovi" za bilo šta krupno što nameravamo da uradimo sa svojim životom, a često odlažemo i samo življenje tako što ga stavljamo na ler i sputavamo sebe raznoraznim izgovorima.

Izgovori su postali naše legitimno pravo da lažemo sebe i virtuelizujemo svoju stvarnost, tako da sve više nešto želimo, a sve manje nešto radimo. Sve više planiramo, kombinujemo, preračunavamo, a retko nešto od toga i realizujemo. Jer nam okolnosti ne idu na ruku!

I psiholozi su to uvideli, pa su nam priložili listu izgovora koji nam sputavaju život i neretko dovode do duboke depresije.

Na primer:

- Smršaću, prolepšaću se i biću srećan/na.

- Sada zarađujem novac, a posle ću se osećati dostojno.

- Stvoriću porodicu, kada se sve uskladi u životu.

- Kada odem u penziju, konačno ću moći spokojno živeti.

- Razvešću se, raskinuću, napustiću posao, srešću ljubav, naći ću ljubavnicu/ka, kupiću kuću, auto, stan, izgradiću vikendicu, preseliću se u drugi grad, i biću veoma srećan/a...

Stručnjaci kažu da su ovo najčešće zablude kojima ljudi truju svoje umove, te na taj način samo odlažu svoj život i prepuštaju se mizernosti nesreće.

- Velika sreća nije povezana sa spoljašnjim okolnostima, jer su to samo prijatni dodaci (ponekad, suštinski dodaci) onome što je već u nama. Ako ne znate da cenite ono što imate, teško da ćete to znati uraditi sa onim što će tek biti. Ako ne znate da budete srećni sa tim što vam je već ponudio život, tada ne možete biti srećni ni kasnije, kada dobijete ono što želite - objašnjavaju stručnjaci, kojima bi na ovome trebalo verovati jer zvuči smisleno i dodaju da je sindrom odloženog života zapravo bolest savremene civilizacije:

- Umovi mnogih ljudi žive daleko u budućnosti (ili u prošlosti, ali to je zaglavljivanje u neprođene lekcije). Obogatiti se, stati na noge, naći sreću, baviti se svojim telom, graditi odnose, ali sve to će se raditi kasnije, sada se nema vremena za to. Dvadeset godina radeći bez odmora, ne obraćajući pažnju na svoj duhovni razvoj, zdravlje i odnose s bližnjima, čovek od 40-50 godina dobija ne baš dobro funkcionalno telo, čak i lošije od toga funkcionišu odnosi, postoji duboka unutrašnja kriza. Zbog čega i gde su trčali sve ove godine? Da kupe kola, stan, kuću? Obezbede decu? Deci mnogo više treba roditeljska ljubav i pažnja za njihove probleme nego otac i majka, koji su na poslu 24 sata dnevno - tvrdi jedan od stručnjaka za modernu psihologiju.

Međutim, sve su ovo klasične slepe ulice u kojima ljudi danas zaglavljuju, jer, kako kažu upućeni u ovaj problem, deci treba pristup iskustvu odraslih, njihovoj mudrosti. Deci treba podrška, deci treba prisustvo roditelja u njihovom životu. Ali adekvatno prisustvo, zdravo prisustvo. Ne prisustvo iscrpljene majke, koja histeriše, koja svoje nezadovoljstvo "istresa" na detetu, ni umorni i depresivni očevi koji agresivno ispoljavaju svoju poziciju, deci su potrebni roditelji učitelji! Potrebni su im duhovno zreli, fizički zdravi, najobičniji ODRASLI ljudi pored njih. Sa zrelim odraslim reakcijama na događaje koji se dešavaju u životu.

- Trčimo kao veverice u točku, postižemo izmišljene rezultate, stvaramo privlačan spoljašnji izgled, ne brinemo se o tome šta je unutra. Živimo snovima o budućnosti, a pri tome ne znamo izvući lekcije iz sadašnjosti - objašnjava Dina Ričards, a onda nudi i rešenje za ovaj sveprožimajući problem:

- Ako stvarno želite nešto da dobijete, onda treba početi od maksimalnog izvlačenja koristi iz današnjih životnih okolnosti. Ne treba odlagati svoj život za sutra, on suviše brzo ističe - kaže ona, ali svi znamo da to nije tako lako, jer da jeste ne bi ni bili tu gde jesmo - na jako lošem mestu koje u nama izaziva svu tu teskobu.

Odgovore na ova pitanja tražili su mnogi, kako psihoanalitičari, tako i pisci, naučnici, umetnici... Međutim, potraga još uvek traje. Postoje neke naznake kako smo došli u tu situaciju, a lepo i brutalno ih je definisao Henri Miler još u prošlom veku, ne štedeći na živopisnosti:

- Svuda ista priča. Ako hoćeš hleb, moraš se upregnuti, krenuti korakom mašina. Po celom svetu siva pustinja, sag od čelika i cementa. Proizvodnja! Više pseće hrane, više bodljikave žice, više kosilica za travu, više razornih eksploziva, više tenkova, više sapuna, više zubne paste, više novina… Napred! Vreme žuri. Pozdrav dvadeset i jednog topa koji pucaju iz rektuma. Sve ide ruku pod ruku. Zdrav duh se kloni kompromisa i izveštačenosti. Ako živimo kao lasice, onda se i je*emo kao lasice; ako se ponašamo kao čudovišta, onda i umiremo kao čudovišta. Sad jedemo, spavamo, radimo, igramo se – pa čak se i je*emo – kao automati. To je carstvo snova i svako se vrti kao zvrk - napisao je Miler, pokušavajući da objasni zašto se život na celoj planeti sveo na monotonu industriju života zbog koje se čovek oseća tako smlaćeno i ima potrebu da "pravi život" vidi u svojoj budućnosti a ne u sadašnjosti u kojoj živi.

Na kraju se vraćamo na početak. Ako želite da se rešite sindroma odloženog života, onda samo treba da živimo u skladu sa tim jednostavnim Teslinim načelom: "Što možeš danas ne ostavljaj za sutra". Samo tako ćemo moći da uživamo u ispunjenom i dinamičnom životu, kao i da izbegnemo zamke depresije i regresije.

Ili, što bi rekli ovi treneri za život kroz svoje motivacione poruke koje ponekad i upale:

- Živi ispunjen život što je više moguće u svojoj trenutnoj stvarnosti. U svakom čoveku postoji čitav svet, i ako počne da dovodi sebe u red, onda će mu sve spoljašnje okolnosti rado pomoći. Postoje oni koji žive, i oni koji nameravaju da žive, koji ste vi?

Dakle, koji ste?

BONUS VIDEO:

VRELI, CRVENI ZMAJ! Evo kako se prave predmeti od stakla, otkrivamo vam ceo postupak! (VIDEO)