DORUČAK NAM NIJE POTREBAN, VOĆE NE TREBA JESTI, CELULIT NE POSTOJI: Milan STRONGMAN razbija najveće ZABLUDE O HRANI

Da se trud, posvećenost i znanje isplate kada je u pitanju uspeh na bilo kom životnom polju, dokaz su pojedinci čija bogata karijera ispunjena uspesima, fascinira, ali i inspiriše. Među njima se našao i Milan Jovanović Strongman, čovek čija bismo dostignuća mogli da nabrajamo danima. Počeo je kao košarkaš u rodnom Nišu, a zatim postao takmičar u strongmen disciplini i prvak sveta u pauerliftingu. Jedno vreme živeo je u Americi, gde je radio kao obezbeđenje holivudskim zvezdama. Možda ste ga pak videli u ulozi glumca u nekom od domaćih ostvarenja kao što su „Montevideo, bog te vide“, „Parada“ , ali i mnogi drugi filmovi i serije. Završio je dva fakulteta, bloger je i pisac, a uskoro će biti i doktor nauka.

Trenutno je najviše posvećen pomaganju svim onim rekreativcima, kako on zove svoje klijente, koji ne žele samo da smršaju, već i da steknu zdrave životne navike, koje će im omogućiti zdraviji, kvalitetniji i duži život, bolju fizičku spremnost, ali i lepši odraz u ogledalu. Milan ima svoju aplikaciju Strongman Online Method, pomoću koje kao onlajn personalni trener, menja živote mnogobrojnih klijenata. Svaki od njih, ima posebno prilagođen program, onaj koji im najviše odgovara i koji će dati najbolje moguće rezultate. Milan je za naš portal objasnio na koji način funkcioniše njegova aplikacija, koji je prvi korak u promeni nezdravih životnih navika, šta je dobro jesti, a šta ne, da li nam je doručak zaista potreban, ali i šta voće radi našem telu.

Inače, Milan je odlučio da pomogne i jednom delu ekipe portala Espreso.co.rs, a više o tome možete pročitati OVDE. Kako napreduju Staja, Čaba i Boka u svom procesu transformacije, koji će trajati do Nove godine, možete pratiti svakog ponedeljka na našem portalu.

Da li možete da nam kažete nešto više o onlajn programu i aplikaciji Strongman Online Method. Kome je namenjena i kako funkcioniše?

Ja sam trener za rekreativce. Bitna je razlika između trenera i trenera za rekreativce, jer trener u svakom rekreativcu vidi sportistu koji je debelo van forme i pokušava da ga dovede u svom imaginarijumu na taj nivo, što je ralativno nemoguće u današnje vreme kada ljudi imaju drugačije obaveze i aspiracije. Ljudi samo žele da budu u formi, a ne u top formi kao sportisti. Usmerio sam svoju karijeru da kreativce koji su u nekakvoj tački u svojoj formi, obično veoma niskoj,ih ne tretiram kao da su poluspremni, nego da ih polako, korak po korak uvodim u formu bez upale, bez nekakvih neprijatnosti, bez gladovanja. Što se tiče aplikacije, ljudi često misle da je to aplikacija, ali to sam ja. Aplikacija je komunikaciono sredstvo između mene i klijenta, da se ne bi dopisivali na društvenim mrežama. Sve je na jednom mestu, tu postavljam treninge, svaki trening ima svoje video uputstvo, a takođe imam za svakog svog klijenta plan ishrane sa preko 200 recepata. Ne moramo da budemo u istom gradu, a ja mogu da budem vaš trener – bukvalno sam trener u telefonu.

Kako motivisati nekoga čija se svaka dijeta posle dva dana završi neuspehom, ili nekoga ko nije nikada trenirao?

Najčešći razlog zbog koga dijete ne uspevaju je nerazumevanje suštine gojenja. Ne gojimo se zato što jedemo mnogo, nego jedemo mnogo zato što smo počeli da se gojimo. Procesi koji teraju masne ćelije da usisavaju energiju se definišu vrstom, a ne količinom hrane. Tako da mi gladovanjem rešavamo posledice, a ne uzrok. Gladovanje je kao da nabavimo dobar džoger, a prokišnjava nam krov. Hranu treba tretirati kao kompjuterski program, a naše telo kao kompjuter, odnosno, programirati masne ćelije hranom. Ja to odlično radim, čak sam razvio i softver koji savršeno radi. Moji klijenti doživljavaju lep osećaj energije i snage, dok mršave kilogram sala nedeljno.

Koji je prvi korak kada neko želi da smrša i promeni svoj život?

Prvi korak je da napravim „scenu“ na kojoj će se dešavati naša saradnja. Ne moram da saznam sve detalje, jer ću mnoge detalje saznati u toku rada. Par stvari mi je potrebno da bih mogao da postavim prvih nekoliko treninga, da definišem ishranu i nakon toga, kako moj klijent napreduje i kako mršavi, menjamo i treninge i ishranu. Ja imam blizu 50 godina i jako dugo sam u tome, završio sam elektroniku i fiziku, a sad sam na Doktorskim studijama na Fakultetu za fizičku kulturu i probaću da usmerim svoju doktorku tezu ka uhranjenim rekreativcima koji kroz treninge i ishranu dovode svoj život i zdravlje u bolju formu. Obim stomaka definiše dužinu života. Za žene je ta neka linija 80cm, a za muškarce 100cm. Svaki santimetar preko toga je neki mesec kraćeg života u perspektivi. To se zove metabolički sindrom – posledica unosa hrane sa previše brzih ugljenih hidrata. Stvara se masnoća, oblažu se organi, što daje onaj kruškasti oblik tela. Ljudi nisu krivi što su debeli, ne radi se tu o voljnom momentu, nego hrana koja je nama data na korišćenje, koja stoji u visini očiju i prihvatljiva je po ceni, u sebi sadrži specijalno dizajnirane šećere, soli i masti koje nadražuju centre u mozgu, na sličan način kao opijati i druge stvari koje izazivaju zavisnost. Onda ljudi misle da su zavisni od hrane i količine hrane, a u stvari su zavisni od onoga što je prehrambena idustrija dodala da bi se prodavalo više. Potrebno je neko vreme da uradimo detoksifikaciju da ljudi shvate da nisu zavisni od hrane nego od tih stvari koje im se ubrizgavaju u hranu i nakon toga je život prelep jer salo postaje otključano. To što imamo nagomilano na svojim bokovima, postaje ono što jeste – energija koju mi možemo da koristimo i energija koju samo nagomilavamo.

Najveći problem zbog koga većina odustaje su bezukusna hrana, odlaganje i izbegavanje treninga... Kako to prevazići i ostati motivisan?

Na sajtu dijeta.info je preko 400 recepata. Zabluda je da je zdrava hrana bezukusna. Kako izgleda jedan obrok koji ne podiže insulin, odnosno ne aktivira masne ćelije? Hajde da uzmemo, na primer, svadbarski meni. Na početku salata – može da se jede, sirevi i kajmak – može da se jede, pita ne, čorbica da, potom pečenje i krompir, pečenje može, krompir ne, jedemo roštilj i ne jedemo tortu. Ne deluje neukusno. Ne mora da se pojede pogača i pita i ne mora da se pojede dezert. Posle nekog vremena kada se hranimo tako, to je takozvana Low Carb High Fat ishrana sa manje ugljenih hidrata, nama se osećaj za glad promeni. Kada jedemo ugljene hidrate izazivamo masne ćelije da se osećaju kao da su u ratnom stanju i uzimaju zalihe, odnosno „hvataju zarobljenike“. Međutim, ukoliko mi ishranom reprogramiramo te masne ćelije da budu pasivne, onda nemamo potrebu da jedemo toliko. Ako vam recimo treba 2.000 kalorija u toku dana, kada 2.000 kalorija pojedete i 2.000 potrošite, vi se ne gojite, ali ako jedete hranu koja razmrda masne ćelije, od 2.000 kalorija, 300 ode u salo. Onda ste vi gladni, a vaš organizam pati jer mu fali tih 300 kalorija, loše se oseća i stalno se šalje signal mozgu „hajde da jedemo“. Nakon toga vi podižete unos hrane na 2.300 kalorija, jer se ne možete voljom suprotstaviti biohemiji, a biohemiju kreirate kroz hranu. Hrana utiče i na raspoloženje, i na libido, i na zdravlje, i na gojenje. Kaže se „neka hrana bude tvoj lek, neka lek bude tvoja hrana“. Moramo biti informisani, da znamo šta treba da jedemo, a šta ne. Ključna stvar je da nam treba nekoliko dana da se skinemo sa te hrane na koju smo se navukli kao na drogu. Nakon tri, četiri, do devet dana se iznenada stvori sistem snabdevanja, jer je potrebno neko vreme da naš mozak zaboravi na taj nadražaj koji nam daje šećer i da se stvori dovoljno enzima kako bi se energija koja je zarobljena u salu pretvorila u energiju koju mi možemo da koristimo.

Mnogi jedu velike količine voća kada su na dijeti. Šta mislite o tome?

Ja sam protiv toga. Mogu da postavim pitanje: „Šta jede medved pred kraj leta da bi se ugojio 40 kg kako bi mogao da prespava zimu?“ Voće. Voćni šećer se ne fermentira u želucu, već ide direktno u jetru, a iz jetre u salo. Uprošćeno rečeno, voće je izmišljeno da se ugojimo za zimu i mi smo generacijama tako funkcionisali, jer u prirodi nema slatkiša. Ima voća, pred kraj leta, koje služi da napunimo masne ćelije, kako bi mogli da preguramo zimu, tokom koje je manja ponuda hrane. Može da se jede voće, ali uglavnom bobičasto.

Koliko puta nedeljno bi trebalo da treniramo i koliko treba da traje jedan trening, kako bi dao najbolje rezultate?

Glavni problem kod ljudi koji su van forme, pri čemu pričam o rekreativcima, je mišićna atrofija koja smanjuje energetske potrebe organizma. Definicija metaboličkih procesa je da se ono što pojedemo pretvori u energiju za naše telo. Energija koja se ne iskoristi, završi u salu. Bazalni metabolizam je kada sedite i ništa ne radite. Tada jetra troši dosta, kao i mozak, pluća, srce, krvotok, varenje hrane, ali je jedan veliki deo toga energija koja je potrebna mišićima u mirovanju. To je i jedini varijabilni deo, jer mi ne možemo da promenimo veličinu mozga i pluća, dok manje mišića znači manje dnevne energetske promene i sporiji metabolizam, a više mišića brži metabolizam. Tu dolazimo do onoga "gojim se, imam sporiji metabolizam". Nabacite mišićnu masu i imaćete brži metabolizam, pri čemu se žene zabrinu jer neće da budu nabildovane. Veoma mali broj žena to može da ostvari jer je jako teško. Ukoliko dve nedelje prestanete da dižete tegove, vaše hipotetski mišićavo telo, se vrati samo u zgodnu formu. Sve ove super zgodne žene preko 40 godina koje viđamo po časopisima, nisu zgodne zbog trčanja nego zbog dizanja tegova. Ne trčanje, zumba, salsa, nego tegovi. Mišićna atrofija se zaustavlja dizanjem tegova. Proces starenja se definiše kroz mišićnu atrofiju. Može da se predvidi dužina života kod starijih ljudi na osnovu stepena mišićne atrofije. Ljudi sa manje mišića žive kraće, ako izuzmemo druge zdravstvene probleme.

Šta treba jesti pre, a šta posle treninga?

Sve je to individualno, a za rekreativce manje-više nebitno. Pridržavajte se ishrane sa manje ugljenih hidrata. Ja nisam pristalica doručka, tri obroka dnevno je izmišljotina kolonijalista da "robove" vode po principu "ajde da jedeš - ajde da radiš" i tako u krug, nakon čega ljudi steknu naviku. Stolećima unazad, sakupljači ili lovci kada ustanu su gladni, a kako nema frižidera oni moraju da idu i urade nešto, da li da ulove ili da uberu. Kada uberu ili ulove, oni to ne jedu na licu mesta, već donose nazad. To znači da do 4, 5 popodne niko od njih nije jeo i ništa im se nije desilo. Da im se nešto desilo, mi bismo izumrli kao vrsta. Kada blaga glad postoji, mi smo fizički agilniji i bolje nam radi mozak. Bolje se i obnavljaju ćelije kada nema puno hrane. To je sada novi pravac u fitnesu i uopšte u zdravom životu - "intermittent fasting". Okizuma, doktor iz Japana je 2016. godine dobio Nobelovu nagradu istražujući šta se dešava kada gladujemo. Postoji niz pozitivnih procesa, a ključna stvar je da kada postoji izobilje hrane, ubrzava se deoba ćelija, a naš organizam koji je sastavljen od ćelija ima unapred određen broj ćelijskih deoba, koje kada se završe počinje "odjavna špica", odnosno - umiremo. Znači, ako hoćete da ubrzate starenje, samo treba da ubrzate deobu ćelija. Ako se ne ubacuje dovoljno hrane, dolazi do reparacije, a taj proces se naziva autofagija tokom koga se recikliraju delovi mrtvih ćelija, kako bi se popravile oštećene ćelije i prečišćava se organizam. Poželjno je da se što kasnije jede, Bez obzira što kažu da je doručak glavni obrok. U knjizi koja se zove "Tri kamena" doktorka objašnjava da ne postoje medicinski dokazi da treba da jedemo tri obroka, već kulturološki. Kaže se da svetac jede jednom, običan čovek dva puta, a životinja kad god ima. Moja najtoplija poruka je da ne doručkujete i neće se desiti ništa loše. Blaga glad je čak i poželjna. Kada uđete u trenažni proces, u kasnijoj fazi, zgodno je da ugljeni hidrati koje biste inače pojeli u toku dana, budu pre ili posle treninga, kako bi se desio insulinski skok čime će se aminokiseline iz mesa koje se jede lakše transportovale do mišića i da bi se obavila reparacija mišića. Na početnom, rekreativnom nivou skoro da je nebitno.

Da li je dozvoljen alkohol kada smo na dijeti?

Ja bih jako voleo da odgovorim pozitivno na to pitanje, ali alkohol ima tu čudnu osobinu da energija koja je zarobljena u njemu zaustavlja trošenje bilo koje druge energije i ima najviši prioritet. Ako već mora, neka to bude jednom ili dvaput nedeljno i neka to bude neka votka, tekila ili belo vino. Ja inače nemam najskladniju figuru, ali nijedna "heavy duty" mašina, nijedan buldožer ili bager ne može da deluje kao sportski auto. U svom sportu, ja sam se bavio ogromnim težinama, pa i dan danas dižem preko 350 kila na čučnju. U toj školi mišljenja koju zastupamo mi "teškaši" vrlo često se spominje pivo. Posle teškog treninga, kada vam popucaju kapilari, uzmete nešto što će da vas relaksira. Žao mi je što je to neprihvatljivo s aspekta mršavljenja. Pića koja ja stavljam na raspolaganje kroz svoje savete, ja ne pijem, ali je dozvoljeno jedno do dva pića, dvaput nedeljno, ne više od toga.

Koliko je voda bitna?

Kao što kažem da doručak nije bitan, postoje brojna istraživanja koja kažu da vodu piješ onoliko koliko ti se pije. Nema nalivanja jer je naš osećaj za žeđ kao osećaj za vazduh - ne može da nas prevari. Pijete vodu kad vam se pije. Ono što preporučuju, 2, 6, 8, 17 litara vode što preporučuju, lepo izgleda kada neko priča, ali se ne pojavljuje kao činjenica u istraživanjima. To je dobar marketing jer je sada ekspanzija voda u flašicama. Nešto što dobijamo relativno besplatno, košta 30, 40 dinara. Što se tiče vode, volim da kažem - piješ vodu kad ti se pije i to je to.

Kada konačno smršamo i dovedemo liniju do našeg pojma savršenstva, kako da je održimo?

Gojenje je hronična bolest. Čim prestanete da uzimate terapiju - može da se vrati. Možda neće, a možda hoće. Kroz trening, metabolizam postaje inteziviran, i vrlo verovatno će proći dosta vremena pre nego što se ponovo "rašteluje". Važno je da imate u vidu da su gojenje i nedostatak forme hronične bolesti i zahtevaju svoju terapeutsku dozu. Mišićna atrofija zahteva vežbe snage, salo na stomaku zahteva da imate predstavu o količini ugljenih hidrata. Međutim, morate da uzmete u obzir da su etalon lepote u današnjem svetu manekenke i ja iskreno verujem da je to kazna za sve nas jer sve te manekenke imaju dečačku građu. Nijedno ulje na platnu, sa nekom ženom koja je gola, nema građu manekenke, nego su sve građene tako da imaju atribute materinstva. Nama se kao ideal lepote nameću te neke mršave. Moj iskreni stav je da modnom industrijom koja diktira metriku lepote, dominiraju homoseksualci, koji u tom dečačkom viđenju lepote, kažnjavaju i žene i muškarce da mi mislimo da je to tako. Onda dolazimo do priče o celulitu: Danas, da se šetate Knez Mihajlovom, nećete sresti muškarca koji zna šta je celulit. Postoji 12 nivoa intimizacije od kojih je poslednji seksualni čin. Broj muškaraca koji će posle tih 11 koraka pre seksualnog čina, kada se ona skine i ima celulit da kaže "e izvini, ja ne mogu" je nula. Ne postoji muškarac koji će da vidi celulit, takav nije izmišljen. Celulit ne postoji zapravo i nastaje, iako ne postoji, zato što jedemo hranu koju nisu jeli naši preci. Masaže i neki anticelulit đusevi pomažu da se otklone posledice, a uzrok se otklanja tako što se jede što više zeleniša i mesa, bez testa, slatkog i alkohola.

Intervju sa Milanom Jovanovićem Strongmanom, možete pogledati u videu:

BONUS VIDEO: NIJE TRAMBOLINA ZA SVAKOGA! Pogotovo, ne za one koji ne umeju da zakopčaju pantalone. (VIDEO)