ZLATNA KRV: Najređa krvna grupa na SVETU!

Čini se da je zlatna krv nešto poput plemićke plave krvi, ali iako ona ima kraljevsko mesto u medicinskom sistemu, oni koji je imaju, ipak ne poseduju kraljevsko poreklo. Zlatna krv zapravo je nadimak za najređi tip krvi s negativnim Rh faktorom.

Taj je tip toliko redak da na svetu ima samo 43. ljudi s tim tipom krvi, a do 1961. godine kada je prvi puta dijagnostikovan, lekari su mislili da će embrioni sa tim tipom krvi umreti u maternici. Kako bi saznali odgovor na pitanje zašto je ona toliko retka i zašto je tako opasno živeti s njom moramo se prošetati kroz prošlost.

U davno vreme naših predaka o krvi se znalo jako malo, tek toliko da nam bude jasno da je bolje da je u našem organizmu, nego van njega. Ipak, to im nije smetalo da izvode niz različitih teorija o tome šta je krv zapravo, a te teorije su varirale od vremena do kultura. Tako su lekari iz vremena Šekspira verovali da je krv jedna od četiri telesne tečnosti.

Uverenje još iz perioda grčkih lekara tvrdilo je da te tečnosti određuju nečiju ličnost. Krv (lat. sanguis) se smatrala vrućom i vlažnom, i postala deo karaktera sangvinika. Što je više krvi osoba imala u svom organizmu to je bila strastvenija, harizmatičnija i impulsivnija. Za tinejdžere se verovalo da imaju obilje krvi, a za muškarce da imaju više krvi od žena, piše Big Think.

To je dovelo do niza loših medicinskih saveta. Najslavniji među njima bio je lekar Galejn iz Pergama, koji je verovao u misao "kada sumnjaš, pusti krv". Proglasio je krv dominantnom telesnom tečnošću a puštanje krvi izvrsnim načinom za balansiranje tela.

Običaj puštanja krvi bio je deo uobičajene prakse i daleko u 19. veku, a otkriće Vilijama Harveja iz 1628. godine o cirkulaciji, jedno od velikih medicinskih, otkrića dovelo je do razvoja moderne hematologije. Ubrzo su usledili i prvi pokušaji transfuzije krvi, ali neuspešni sve do onog koji je izveo britanski lekar Ričar Lover 1665. godine. Uspešnost njegove operacije podstakla je i lekare poput Žan Batist Denisa na pokušaj transfuzije krvi sa životinja na ljude, koja je nazvana "xenotransfusion". Nakon smrti pacijenata ta je praksa zabranjena.

Prva uspešna transfuzija krvi izvedena je 1818. godine, čime je britanski lekar Džejms Blundel sprečio krvarenje nakon porođaja. Uprkos tehnici i nekim uspešnim primerima, niz pacijenata je i godinama nakon toga umirao prilikom transfuzije iz misterioznih razloga.

Austrijski lekar Karl Landstejner počeo je da radi1 901. godine na klasifikaciji krvnih grupa. Istraživao je rad fiziologa Leonarda Landoisa koji je pokazao kako se krvne ćelije skupljaju kada se iz jedne životinje uvedu u drugu. Landstejner je pomislio da bi se slično moglo dogoditi i ljudskim transfuzijama, što bi objasnilo zašto su transfuzije bile neuspešne.

1909. godine klasifikovao je A,B, AB i 0 krvne grupe, a za svoj rad nagrađen je i Nobelovom nagradom 1930. godine.

Krv se sastoji od krvne plazme, krvnih ćelija - eritrocita, leukocita i krvnih pločica - trombocita.

Svaka komponenta ima ima svoju funkciju, ali crvene krvne ćelije odgovorne su za definisanje krvne grupe. Prisutnost ili odsutnost određenih antigena određuje krvni tip.Kkrv krvne grupe A ima samo antigene A, tip B samo B, tip AB oboje, a tip O nijedne. Crvene krvne ćelije sadrže i drugi antigen nazvan RhD protein. Kada je prisutan, smatra se da je tip krvi pozitivan, kada je odsutan, onda je tip negativan. Uobičajene kombinacije A, B i RhD antigena daju nam osam uobičajenih vrsta krvi (A +, A-, B +, B-, AB +, AB-, O + i O-). Sistem funkcioniše tako da imuni sistem propušta krvne ćelije, samo ako prepozna antigen. Ako ga ne prepoznaje, aktivira odbrambene sisteme tela i uništava napadača. Iako je naš imunitet jako oštar, oni nije baš jako bistar. Ako osoba s krvnom grupom A primi transfuziju krvi tipa B, imunitet neće novu supstancu prepoznati kao nužnost za spašavanje života.

Umesto toga pomisliće da je reč o osvajačima i napadaču. Zato se velik broj ljudi prilikom transfuzije razboleo ili su umrli pre ovog spasonosnog otkrića. Ljudi sa krvnom grupom 0 smatraju univerzalnim davaocem. Njihovim krvnim ćelijama nedostaje A, B, i RhD antigena pa ih ni imunitet ne doživljava pretnjom, i jednostavno ih pušta.

Podela na osam vrsta krvi zapravo je pojednostavljena verzija, s obzirom na niz podela unutar svakog tipa.

Ranije spomenuti RhD protein odnosi se samo na jedan od 61 potencijalnog proteina u Rh sistemu. Krv se smatra Rh negativnom ako joj nedostaju svi od 61 mogućeg antigena u Rh sistemu. Ovo ne samo da je čini retkom, već i znači da je može primiti bilo ko sa retkim tipom krvi unutar Rh sistema.

I upravo zato se naziva "zlatnom krvlju".

Ona je u medicini jako važna, ali s njom je jako opasno živeti. Ako je osobi koja je nositelj Rh faktora potrebna transfuzija krvi, možda će im biti teško da pronađu donora. Oni koji ju imaju podstiču se na davanje krvi kao jedne vrste osiguranja za sebe same. Ipak, s tako malo potencijalnih donora na svetu i limita u tome koliko često mogu dati krv, to bi mogao da bude malo veći problem.

Oko krvnih grupa i dalje postoji niz misterioznih pitanja kao što je nepoznanica zašto su ljudi razvili A i B antigene. Neke teorije reći će kako su ovi antigeni nusproizvod raznih bolesti s kojima su se ljudi susretali tokom prošlosti. Ipak, to ne možemo tvrditi sa sigurnošću. U nedostatku pravog objašnjenja oko krvi se razvio i niz mitova, a mi vam u nastavku predstavljamo neke od njih.

Utiče li krvna grupa na ličnost?

Japanska teorija ličnosti preko krvnih grupa oživljava ovu drevnu teoriju, po kojoj su oni koji imaju A krvnu grupu pomalo probirljivi, dok su oni s krvnom grupom B optimistični i rade po svome. Ipak, studija iz 2003. godine sprovedena nad 180 žena i isto toliko muškaraca nije pronašla vezu između krvne grupe i ličnosti.

Da li treba dijetu da bazirate da osnovu krve grupe?

Galen od Pergamona radio je upravo to. Uz puštanje krvi svojim pacijentima je savetovao da jedu određenu vrstu hrane kako bi došlo do balansa u organizmu. Tako se na primer vino smatralo vrućim i suvim pićem pa se konzumacija savetovala u slučaju prehlade.

Dijeta po krvnoj grupi autora Pitera J. Diadama predlaže da bi oni koji imaju krvnu grupu A trebali svoju ishranu da baziraju na voću, povrću i celim žitaricama, i da ne jedu meso. Oni s krvnom grupom B trebalo bi da jedu zeleno povrće, određene vrste mesa itd. Studija sprovedena na Univerzitetu u Torontu nad 1455 ispitanika nije pronašla dokaze koji bi potvrdili tu teoriju.

Postoji li veza između krvne grupe i određenih bolesti?

Postoje dokazi da određena krvna grupa može povećati rizike obolevanja od određenih bolesti. Jedna analiza je pokazala da krvna grupa 0 umanjuje rizik od moždanog ili srčanog udara, dok ga AB krvna grupa povećava. A oni koji imaju 0 grupu lakše mogu razviti čireve ili rak kože.

Ipak, ništa od ovoga nije sasvim uklesano u kamen, i zavisi od načina života, količine vežbanja i načina ishrane. BONUS VIDEO: DA VAM JE OVO OTAC, UMRLI BI STE OD BLAMA! A, možda, bi ste promenili i prezime. (VIDEO)

(Espreso.co.rs/Express.hr)